Online trening koji je podržan S4F platformom

Pokušaću da vam približim online trening i prednosti online treninga koji je podržan S4FOnlineMonitoring platformom.

Koje su prednosti S4FOnlineMonitoringa u odnosu na običan online trening?

 

Prednost ovakvog načina treninga je u tome, što treneri mogu da iskoriste svoje znanje i iskustvo uz nadgledanje na platformi. Trener konačno ima mogućnost da nadgleda kako vežbač sprovodi jedan trening plan.

Ovo je ujedno i najbolji način da vežbač ostvari postavljene ciljeve. Prednost ove platforme u odnosu na neke druge platforme koje ste videli u online treningu, svakako je mogućnost trenera da pruži feedback informaciju vežbačima.

To znači da će vežbač dobiti informaciju na pravi način i onda kada je njemu to potrebno.

Za razliku od običnih online treninga, gde trener prikazuje vežbanje pomoću video snimka vežbanje uz pomoć S4FOnlineMonitoring platforme, daje vam mnogo više mogućnosti.

Prvi nedostatak običnih online treninga je što  trener gubi svoju osnovnu prednost, jer nije u mogućnosti da posmatra svog vežbača dok izvodi vežbu koja mu je zadao.

 S4FOnlineMonitoring platforma rešava upravo taj problem  kod dobrih trenera.

Kako nadgledati vežbače koji su “nevidljivi”?

 

U normalnom treningu u klubu tj. teretani , trener je u mogućnosti da posmatra vežbača i ispravlja njegove pokrete tokom vežbanja. Međutim, pored pokreta (motorike) veoma je važno posmatrati i napor (psihofiziologija) vežbača, pri čemu se povećani napor može zapaziti kroz ubrzano disanje, crvenilo u licu ili neke druge indikatore.

online trening

parametri koji se prate dok vežbač trenira

 

Da bi se omogućilo trenerima da prate zamaranje vežbača na veoma precizan način, razvijen je sistem za fitness monitoring and analitics.  S4FOnlineMonitoring platforma pruža mogućnost treneru da preko merenja pulsa  (heart rate)  prati vežbača tokom vežbanja  i računa njegovo zamaranje (puls se meri preko pametnog sata ili narukvice).

online trening

platforma pokazuje koji mišići su angažovani u vežbi

 

U slučajevima da je zamaranje preveliko (puls ide preko granice dozvoljenog za vežbača) ili premalo (puls je ispod donje granice preporučenog za vežbača), S4F šalje alarme i treneru i vežbaču u realnom vremenu, tako da je moguće odmah intervenisati, čak iako trener u tom trenutku nije bio fokusiran na tog vežbača (na primer ukoliko trener radi istovremeno sa više vežbača).

Analitičnost S4F platforme u online treningu

 

Još je veća prednost  S4F platforme, jer analizira sva vežbanja (jednog vežbača ili više vežbača) i daje preporuke treneru koje vežbe su bile kritične za vežbača u prethodnom planu i koje vežbe treba uvrstiti u naredni trening plan da bi se postigli razultati koje je vežbač postavio.

S4FOnlineMonitoring je baziran na velikom iskustvu.

S4F fitness monitoring se uspešno primenjuje u nekoliko klubova u Beogradu i u unutrašnjosti Srbije.

Koje sve vrste nadgledanja nudi S4FOnlineMonitoring?

 

S4FOnlineMonitoring nudi tri vrste nadgledanja:

  •  Primary monitoring, ukoliko vežbač ne meri svoj puls tokom vežbanja
  •  Advanced monitoring, ukoliko vežbač meri svoj puls pomoću senzora na mobilnom telefonu (ili nekom drugom  uređaju tehnikom pritiskanja arterije, na vratu ili ruci.
  •  Smart monitoring, ukoliko vežbač nosi narukvicu (band, fitness tracker)

Očigledno je da Smart monitoring donosi najviše prednosti, odnosno odgovara nadgledanju u S4F sistemu.

Kako je teško pretpostaviti da li će svi vežbači imati narukvicu u toku vežbanja, uložen je veliki napor i znanje iz data analytics, da iz prikupljenih podataka koji nisu samo puls, da i ostala dva tipa nadgledanja budu podjednako korisna.

Navešću vam neke od parametara merenja efikasnosti treninga korišćenjem S4FOnlineMonitoring platvorme.

Koje mogućnosti nudi Primary monitoring?

 

 Primary monitoring omogućava sledeća izveštavanja :

  1. trener dobija izveštaj u specificiranim periodima
  2. vežbač dobija performance
  3. intezitet vežbanja u toku celog treninga ili za traženi period
  4. izdržljivost vežbača u toku vežbanja
  5. konstantnost vežbanja

Vežbač može izmeriti svoj progress, a kriterijumi koji se uzimaju u obzir su:

  • vremenski period,
  • tip vežbanja
  • da li se trening organizuje pojedinačno ili u grupi.
  1. na ovaj način vežbač meri sopstveni napredak
  2. napredak u odnosu na drugog vežbača ukoliko želi da uporedi svoje rezultate sa drugima
  3. ukoliko je vežbanje organizovano u grupi, meri se napredak svih vežbača koji su vežbali u grupi

Koje mogućnosti nudi  Advanced monitoring?

 

 Advanced monitoring omogućava sledeća izveštavanja (trener dobija izveštaje u specificiranim periodima):

Sve mogućnosti koje su ponuđene sa primary monitoring i još:

  1. Vežbač dobije podatke o performansama
  2. Analiziraju se vežbe visokog i niskog inteziteta za odabranog vežbača
  3. Analizira se nivo zalaganja vežbača za konkretnu vežbu

Napredak vežbača tj. progress će se izmeriti na osnovu kriterijuma vremenski period koji je vežbač proveo u vežbanju, koji je tip treninga korišćen u treningu i da li je vežbač samostalno obavljao trening ili je trening održan u grupi. Napredak se analizira prema svakoj vežbi pojedinačno.

Koje mogućnosti nudi Smart monitoring ?

 

 Smart monitoring omogućava sledeća izveštavanja, ali je neophodno da vežbač nosi fitness narukvicu.

Od mogućnosti koje nudi ova vrsta monitoringa je identična kao prethodni, samo pružiće vam i još neke parametre.

  1. Vežbač dobije podatke o performansama
  2. Vežbač dobija informaciju o utrošenim kalorijama ( tu se misli na kalorije nakon kompletno odrađenog treninga ili kalorije nakon svake odrađene vežbe.
  3. Vežbač dobija informaciju o intezitetu treninga po vežbi ili za ceo trening
  4. Vežbač dobija informaciju o naporu u vežbanju po vežbi
  5. Vežbač dobija informaciju o stabilnosti vežbanja po vežbi

Kako bi vežbač dobio informaciju o progress-u tj. napretku koji je ostvario u treningu

Analizira se napredak prema pojedinačnim vežbama u odnosu na kalorije, intezitet, uloženi napor.

Trener daje preporuke za vežbača da li je potrebno da se utroši više kalorija u toku treninga, da li vežbanje mora da bude efikasnije i koje mišićne grupe je potrebno dodatno razvijati.

Ukoliko vam se dopada ovakav način vežbanja, ono što je potrebno da bi ste zakazali svoj online trening je da pozovete i da zakažete svoj trening, prijavite se preko sajta ili napišete komentar ako vam se dopao novi način online treninga.

Read More

Šta je potrebno da bi se ostvario sportski rezultat?

Zahtevi koji se postavljaju pred sportiste iz godine u godinu kontinuirano rastu, a sportski rezultat se postavlja kao imperativ. Da bi se to postiglo moraju se pre svega odraditi određene stvari, da bi do rezultata uopšte i došlo.

Potrebno je razviti snagu i eksplozivnu snagu kod sportiste

Snaga se definiše kao sposobnost mišića da deluju velikom silom protiv manjeg spoljašnjeg opterećenja, pri velikim brzinama skraćenja. To još možemo gledati kao sposobnost izvođenja eksplozivnih pokreta u najkraćem vremenskom periodu.

Ona je jedna od pet osnovnih motoričkih sposobnosti, predstavlja značajan deo treninga u mnogim sportskim disciplinama.

Eksplozivna snaga se najčešće definiše kao sposobnost da se uloži maksimalna energija u jednom pokretu za što kraće vreme. Ovaj faktor se ispoljava u svim pokretima u kojima celo telo, njegovi delovi ili opterećenje (sprava) produžavaju svoje kretanje usled dobijenog impulsa, odnosno početnog ubrzanja.

sportski rezultat

piliometrija kao metod pripreme sportiste

Pliometrija u osnovi podrazumeva vežbe koje, pre kontrakcije stavljaju aktuelni mišić, tj. mišićnu grupu, u stanje povećane istegnutosti. To su vežbe sa skokovima u kojima je prisutan maksimalan napor u aktuelnoj mišićnoj grupi. Dok izvodimo ovakvu vežbu mišići su istegnuti tokom ekscentrične kontrakcije i proizvode, takozvani negativan rad. Pliometrija uključuje bilo kakve vežbe sa skokovima u kojima nakon prizemljena (ekscentrična kontrakcija) sledi brzi odskok (koncentrična kontrakcija). Da bi neka vežba bila zaista pliometrijska, kretanju ili pokretu mora da prethodi ekscentrična kontrakcija. To je, dakle, rezultat stimulacije proprioceptora osetljivih na istezanja i serijskih elastičnih komponenti mišića. Ovakve vežbe omogućavaju (pomažu) mišiću da dostigne maksimalnu snagu u najkraćem mogućem vremenu. Takva sposobnost se najčešće naziva terminom eksplozivna snaga.

Značaj istezanja za sportski rezultat

Mišićna elastičnost je veoma važan faktor da bi se razumeo ˝ciklus istezanja-skupljanja˝ koji može proizvesti veću silu u odnosu na jednostavnu koncentričnu kontrakciju. Mišići mogu u vrlo kratkom vremenskom intervalu da ˝deponuju˝napetost dobijenu snažnim istezanjem, tako da tada poseduju neku vrstu potencijalne elastične energije. Uprošćeno poređenje možemo napraviti sa gumicom, koja se brže i ˝snažnije˝ vrati u prvobitno stanje, nakon što je istegnemo.

Refleks istezanja je drugi mehanizam koji je bitan za pliometriju. Najbolji primer ovog refleksa je ˝refleks kolena˝ koji se pojavljuje kada se tetiva m. quadriceps femorisa lagano udari. Udarac uzrokuje da se tetiva m. quadricepsa istegne. Refleks istezanja odgovara za stepen istegnutosti mišića i među najbržim
je u čovekovom telu. Razlog za to je direktna veza od senzornih receptora u mišićnom vretenu do ćelija u kičmenoj moždini i nazad do mišićnih vlakana koja su odgovorna za kontrakciju. Što se brže mišić istegne, to je bolja (veća) koncentrična sila posle istezanja. Rezultat je eksplozivniji pokret (kretanje) koji deluje ili na telo sportiste (skokovi i sl.) ili na spoljni objekat (npr. loptu).

Trening i planiranje treninga u radu sa sportistima

Termin trening se primenjuje u raznim oblastima ljudske delatnosti u različitom značenju. To se najopštije može definisati, kao proces funkcionalnog usavršavanja organizma u cilju njegovog ispoljavanja, putem sistematizovanih vežbi, sa višim zahtevima, pri ispunjavanju određenog rada.
Tako se trening u opštem smislu označava kao svako organizovano obrazovanje u cilju bržeg povećanja svih ili pojedinih sposobnosti čoveka.

Pod sportskim treningom podrazumeva se specifičan transformacioni proces u kome se visoki sportski rezultati postižu specifičnim sredstvima, metodama i opterećenjem kroz određeno vreme.

Modelne karakteristike su rezultati koje vrhunski sportisti postižu u testovima za procenu sposobnosti, osobina i motoričkih znanja kao i situacijskim varijablama uspešnosti, koje predstavljaju kriterijum za upoređivanje s nekim drugim sportistima.

Planiranje treninga odnosno procesa sportske pripreme skup je upravljačkih akcija kojima se određuju ciljevi i zadaci trenažnog procesa, vremenski ciklusi (periodizacija), kao i potrebni materijalni, tehnički, organizacijski i kadrovski uslovi za postizanje očekivanih efekata odnosno sportskih rezultata. Za svaki plan treninga bitno je da se temelji na kvantitativnim (merljivim) veličinama koje će omogućiti objektivno utvrđivanje svih parametara trenažnog rada i vrednovanje učinaka.

Programiranje treninga odnosno procesa sportske pripreme skup je upravljačkih akcija kojima se sprovodi izbor, doziranje i distribucija trenažnih operatora tokom rada i mera oporavka u fazi odmora. Trenažni operatori su stimulansi koji proizvode transformacijske efekte odnosno kvantitativne i kvalitativne promene u pojedinim ciklusima sportske pripreme. Oni odgovaraju stanjima treniranosti sportista, željenim dostignućima i uslovima u kojima se sprovodi sportska priprema.

Periodizacija sportske pripreme važan je deo planiranja, ali isto tako i programiranja u sportu. Zbog toga određivanje ciklusa (periodizacija) postaje široko prihvaćena i naučno postavljena kategorija savremenog sporta. Definisana kao vremensko planiranje treninga, ona označava objektivne promene u sadržajima, opterećenjima i metodama rada u pojedinim ciklusima sportske pripreme. Trener i njegov stručni tim koriste periodizaciju treninga da bi sportista mogao, s jedne strane, postići optimalne efekte trenažnog rada u svakom ciklusu.

Što je još važnije, postići vrhunski, odnosno najbolji sportski rezultat u najvažnijem trenutku godišnjeg ciklusa.

Ukoliko vam je potreban trener koji bi vas pripremio za određeni sport, onda se slobodno javite i zakažite svoj probni trening.

 

Read More
dijeta

Kako smršati, a da se kilogrami ne vrate?

Brzo smršati – pravi savet

Sigurno je svako od vas nekad započeo svoju dijetu i rešio da skine višak kilograma.   Ispočetka su  se kilogrami lako gubili, a onda ste došli do određenog broja na skali vage i tu je stalo. Bez obzira koliko vodili računa o ishrani i treningu, kilogrami se nisu pomerali, a vas je to pomalo i zabrinjavalo. To možemo objasniti kao odbrambeni mehanizam tela koje se bori za održavanje određene težine i raspona telesne masnoće koja je regulisana vašom genetikom.

Ovaj pojam u fitnesu naziva se teorija zadate vrednosti.

mršavljenje

Merenje telesne mase na vagi

Vaše telo naporno radi na održavanju stabilnog unutrašnjeg okruženja, što znači da stalno podešava nivo hormona, temperaturu, energetski nivo i još mnogo toga. Dakle, baš kao što se vaše telo počinje znojiti da biste se rashladili (u sauni ili tokom trčanja tokom hladnog vremena), takođe će se početi zadržavati na nivou energije kad smanjite kalorije i radite jače i intezivnije treninge. Generalno, što brže ili drastičnije promene izvršite,brzo ćete smršati za kratko vreme, vaše telo će želeti da to povrati i da nadoknadi izgubljeno. Da se ​​to ne bi desilo, preporučuje se da postavite cilj, tako da izgubite pola kilograma nedeljno.

Ako vaše telo dobija hranu koja mu je neophodna za normalno funkcionisanje, ili samo malo manje nego što je nekada dobijalo pre fizičke aktivnosti, biće spremnije da oslobodi dodatnu energiju, tj. da sagoreva masti. Ovo ne samo da  će pomoći da brzo smršate, već ćete dugoročno sačuvati željenu težinu.

Pokušajte da izgubite kilograme u fazama

Ako želite brzo smršati 20 kilograma, postavite sebi cilj 5 kilograma. Zatim pokušajte da zadržite svoju novu težinu šest meseci, pre nego što započnete drugi ciklus mršavljenja. Ovo omogućava vašem telu da se prilagodi novoj težini i pruža vam psihološku pauzu od dijeta.

Jednom kada budete stabilni šest meseci, poradite na odbacivanju preostalih kilograma. Dok ovaj proces traje, potrebno je da kroz određeno vreme ukoliko želite da zadržite trenutnu kilažu, usvojite zdrave navike ishrane i bavite se sportom i imate određenu fizićku aktivnost minimum 3 puta nedeljno.

Pravilan unos nutrijenata

Da unosite ono što je potrebno organizmu dokazano je uspešna strategija za mršavljenje. Iako praćenje kalorija može biti naporno i veliko opterećenje za osobu, takođe može biti problem  za vas ukoliko ne unosite u dovoljnoj meri određene nutrijente.

nedovoljan unos proteina

pravilan unos proteina u toku dana

Većina ljudi ne unosi dovoljno proteina na dnevnom nivou. Pokušajte da vaše telo troši više energije na varenje u poređenju sa kalorijama iz masti i ugljenih hidrata. Dodatak probiotika  pomaže kako bi vaše telo smanjilo telesnu težinu i procenat masti. Ako razmišljate o dodavanju namirnica bogate probioticima, prvo razgovarajte lekarom da vidite kako se on može uklopiti sa vašim ciljevima. Preporučuje  se smanjenje dodatnih zaslađivača (koji se koriste u prerađenoj hrani), jer  štetno deluju na dobre bakterije u crevima.

 

Read More
kondicija

Kako merimo nivo kondicione spremnosti, šta je VO2 max i čemu služi?

Maksimalni aerobni kapacitet, poznat kao VO2 max, jedan je od ključnih pokazatelja kondicije. To pokazuje koliko efikasno vaše telo koristi kiseonik tokom vežbanja visokog intenziteta.

U tradicionalnom VO2 max testu, koji se obično radi na traci, intenzitet se povećava povećanjem brzine ili nagiba u podešenim koracima, sa ciljem da se izgradi do maksimalnog napora preko 10-20 minuta.

Merenje Vo2 max

Merenje se obavlja testom opterećenja gde se otpor, a time i intezitet vežbanja postepeno povećavaju (na traci ili ergo-biciklu), dok se meri odnos koncentracije udahnutog kiseonika i izdahnutoh ugljendioksida. Inspirijum i ekspiriujum mere se posebnom aparaturom, a da bi se to postiglo trkač sve vreme testa nosi masku koja je stavljena na lice. Maksimalni VO2  max se dostiže kada se potrošnja kiseonika ustali na nekom nivou i pored povećavanja opterećenja. Ovaj pokazatelj je najmerodavniji je za određivanje kardiovaskularne spremnosti, tj. forme i maksimalne aerobne snage.

Koje su druge prednosti intervalnog treninga?

Intervalni trening može vam pomoći da brže trčite. Intervalni trening je osnovno sredstvo u poboljšanju ukupne brzine na većim daljinama. Ako se tokom trčanja trudite da telo prihvati određeni tempo tokom nekoliko brzih intervala, telo će se truditi da prilagodi tom ritmu trčanja, kao stalni tempo tokom vremena. Intervalni trening takođe može da poboljša vašu formu. Postoji manje prostora za greške kada brže trčite. Ukoliko vam je gubitak težine jedan od ciljeva fitnesa, intervalni treninzi mogu vam pomoći u tome. Intervalni trening pomogao je ljudima da izgube 29 % više težine u odnosu na umereno stabilno vežbanje.

 

intervalni trening

Intervalni trening pomoći će da brže trčite

 

Koliko kalorija sagorevate nakon intervalnog vežbanja?

Potrebno vam je duže da se telo vrati u stanje pre vežbanja nakon vežbanja visokog intenziteta, tako da sagorevate više kalorija po završetku vežbanja. Intervalni trening pojačava vaš metabolizam i čini ga jačim i otpornijim. Vežbanje pri jačem intenzitetu izaziva lučenje određenih hormona koji suzbijaju apetit i smanjuju stres – i stresno jedenje.

Kako intervalni trening utiče na VO2 Max?

VO2 max služi kao pokazatelj koliko krvi bogate kiseonikom može da se upumpa u mišić, i kolika je efikasnost mišića u korišćenju kiseonika. Kako se povećava kondiciona izdržljivost, a sportista efikasnije koristi kiseonik, telo efikasnije uklanja mlečne kiseline iz krvi.

Kako povećati svoj VO2 max?

Ovo je posebno važno na brzim trkama na kratkim relacijama. Što brže trčite, više mlečne kiseline se nakuplja, pa vam VO2 max postaje važniji. Vaš VO2 max najznačajniji  je za kratke trke poput 5000 metara.

Možete poboljšati svoj VO2 max kroz intervalni trening tokom dugotrajnih perioda intenziteta na ili blizu vašeg VO2 max, što iznosi otprilike 90 do 100 procenata vašeg maksimalnog broja otkucaja srca. Dosledni treninzi na ovom nivou uslovljavaju vaše telo da bolje funkcioniše pod povećanim fizičkim stresom.

Ako ne znate odakle početi, najbolji preporučeni odnos je 1:1 trčanja i oporavka.

To bi izgledalo ovako: Trčite 2 minuta u veoma brzom ritmu, a zatim se oporavljate 2 minuta. Trčite 400 m , a zatim hodajte 400 m. Da bi ste poboljšali VO2 max nastavite postepeno da dodajete po 1 min, sve dok interval ne traje 8 minuta.

U periodu odmora dok hodate pustite da vam otkucaji srca padnu na 110 do 120 otkucaja u minuti. Najbolje rezultate ćete primetiti ako intervalno trenirate jednom nedeljno ili dva puta nedeljno i u svoju rutinu uključite ustaljeni kardio, trening snage, jogu ili istezanje i puno odmora.

 

Read More
motivacija

Zašto je potrebno imati pobednički mentalitet u vežbanju?

Pobednički mentalitet u vežbanju?

Reći da “idem u pobedu” nešto je što je lako reći, ali teško učiniti.  Niko nema prirodnu želju za gubitkom, ali kao što ste verovatno saznali pobeda je nešto što zahteva mnogo od vas, puno više nego što smo se zalagali.

“Ne postoji takva stvar kao što je zver, postoje samo zveri”

pobednički mentalitet

Ključ do uspeha je u usvajanju mentaliteta pobednika

Za odabrano nekolicinu, ipak, pobeda je postala navika. Oni ne samo da postižu ono što su sebi zadali, već to rade dosledno. Njihova volja i želja za pobedom je toliko jaka da je to što ih svako jutro budi i čini da daju sve od sebe kada rade na onome što im je važno. To su obično oni kojima pripisujemo izraze kao što su „talentovani“ ili „nadareni“. Ali, za razliku od popularnog uverenja, svi su sposobni da pobede i ne samo nekoliko izabranih pojedinaca ima privilegiju da to urade.

Ako želite biti pobednik, za to se morate mentalno pripremiti, morate imati mentalitet koji će vam omogućiti da  pobedite. Ovaj mentalitet se obično naziva “pobednički mentalitet.

Koji su razlozi zbog kojih sportisti ostaju samo talenti?

Vrlo je lako pronaći razloge zbog kojih su drugi pojedinci sposobni da pobede, a mi nismo. Kad god vidimo istinskog pobednika, nailazimo na reči poput talenta, treninga i okolnosti kao mnogih razloga zbog kojih nismo spremni za pobedu.

  • „Ima građu koja mu daje prednost nad mnom“,
  • „Imaju vrhunske uslove za trening“ ili
  • „Imaju trenera svetske klase“ i tako dalje, i tako dalje.

Takvi su razlozi previše česti i ponekad ih čak nesvesno koristimo. U stvarnosti, postoji nešto mnogo osnovnije za pobedu – nešto što predstavlja stalni uspeh.

Da bi sportista bio vrhunski sportista pored aspekta fizičkih predispozicija mora posedovati i glavu, a to je psihološku stabilnost.

Odatle zapravo sve počinje.

“Telo ima ograničenja, ali um ne”

 

Kako definisati pobednički mentalitet?

Ja to lično definišem kao “pobednički mentalitet” koji omogućava sportisti dugotrajnu istrajnost u smislu truda, upornosti, preduzimanja akcija i nadahnuća drugih oko sebe, kako bi se prevazišli bilo kakve poteškoće, koje bi vam se mogle naći na putu do uspeha i na kraju ste dovoljno jaki da pobedite.

pobednički mentalitet

Sportista koji poseduje pobednički mentalitet

Sportista koji poseduje pobednički mentalitet sposoban je da radi ono čega se svi ostali plaše. Takav mentalitet je nešto što mora doći iznutra, a ne nešto što te neko može naterati. Možete reći nekome koliko želite da bi trebao biti pobednik, ali ako to ne žele, neće ni pokušati. Pobednici znaju da neće ostati tamo gde žele da ostanu na istom mestu, pa neprestano teže da se poboljšaju. Da bi pobedili, oni znaju da svakog dana moraju postati bolji nego što su bili juče. Uglavnom se ne radi ni o konkurenciji, već o tome da budu najbolji što mogu biti. I oni znaju da jedino što može da ograniči koliko daleko mogu otići je njihov um.
Pobednici neumoljivo ruše prepreke koje ih sprečavaju da budu bolji. Uvek pronađu način da pretvore poteškoće u gorivo potrebno za pobedu.

Pobednici ne prebacuju krivicu na druge i prihvataju odgovornost i nose je na svojim ramenima, a to im daje kontrolu nad njihovom sudbinom. To je ono što ih čini boljim svaki put. Nevolja, uz promenu mišljenja, može se pretvoriti u veliko gorivo koje će ih katapultirati do vaših pobeda. Pobednici to znaju po instinktu.

“Da bi stekli konkurentsku prednost i savladali svoje strahove, potrebno je da pružite sve od sebe i ubedite sebe i ostale, da ste postali pobednik i da to nosite u sebi“.

 

 

Read More
sportska forma

Periodizacija treninga i složenost periodizacije u sportu?

Zašto je periodizacija treninga bitna u treningu?

Da bi se sportista kvalitetno pripremio za bitno takmičenje, potrebno je da trener odradi odličan posao u samoj pripremi sportiste i primeni se periodizacija treninga.

Da bi se ostvarili vrhunski rezultati u sportu, a sam sportista postigao zapažene rezultate potrebno je uskladiti mnogo faktora.

Pre svega potrebno je razviti performanse kod sportiste, a one zavise od fizičke, tehničke i psihološke pripremljenosti samog sportiste.

Postoji mnogo trenera, ali nisu svi dovoljno stručni da na kvalitetan način odrade periodizaciju. Tu se verovatno odvajaju profesionalci od amatera. Periodizacija treninga je kompleksna stvar i potrebno je sveobuhvatno znanje u oblasti treninga.

Zašto je adaptacija  i periodizacija treninga bitna za dobru fizičku pripremljenost sportiste?

Kao jedan od bitnih faktora za dobru fizičku pripremljenost  је periodizacija treninga sportiste, a pored nje navešću i adaptaciju. Ona se odnosi na sposobnost sportiste da se adptira na različite spoljašnje i unutrašnje stresne situacije kojima će biti izložen u toku trenažnog procesa. Trener različitom kombinacijom volumena treninga izlaže sportistu, koja na svakog sportistu drugačije deluje i pri tome se dešavaju određene promene. Svaki proces adaptacije može dovesti do promena u telu vežbača, pri tome su funkcije ljudskog tela izbalansirane u eksternom i internom okruženju. Stanje izbalansiranosti se postiže procesom adaptacije.

periodizacija

periodizacija treninga kod sportista

Potrebno je da  trener sugeriše sportisti jednu ili više kombinacija trenažnih opterećenja, na koje se sportista adaptira u toku određenog vremena. Drugim rečima, kod sportiste dolazi do promena u odgovarajućim fiziološkim sistemima (respiratorni sistem, neuromuskularni sistem itd.), i poboljšavaju se njegove funkcionalne sposobnosti. Praktično dolazi do poboljšanja u sportskim performansama dok se telo sportiste ne adaptira na određenu kombinaciju trenažnog stimulusa. Adaptacija na određenu kombinaciju treninga prestaje kada sportista dostigne nivo tzv. “forme”. To znači da se telo adaptiralo (promenilo je svoje funkcije) na određena trenažna opterećenja. Da bi došlo do novih poboljšanja rezultata neophodno je ponovno primeniti periodizaciju treninga  i reorganizovati organizam i njegove sisteme novom primenom adaptacije. U tu svrhu, novi i efikasniji trenažni stimulusi i metode moraju biti primenjeni. Jedna kombinacija trenažnog opterećenja dobra je za jedan nivo sportskih performansi, ali je neefikasna za različite nivoe performansi. Stepen uticaja treninga na fiziološke sisteme sportiste mora da se poveća sa višim nivoom sportskih performansi.

Šta je sportska forma i od čega zavisi?

Sportska forma je stanje optimalne (najbolje) spremnosti za sportske performanse koje su potrebne u ograničenim uslovima svakog trenažnog ciklusa – makrociklusa, mezociklusa ili određenog perioda. Sportska forma kao celina predstavlja harmoničan sklop svih komponenti optimalne spremnosti sportiste: fizičke, psihološke, tehničke i taktičke. Može se reći da je sportista u sportskoj formi samo onda kada su sve navedene komponente prisutne. U potencijalnom slučaju gde je sportista u izuzetno visokom stadijumu fizičkog stanja i tehničke spremnosti, ukoliko nije u adekvatnom psihološkom stanju, on neće moći da demonstrira svoju fizičku i tehničku spremnost. Zbog toga je forma karakterizovana ne samo prisustvom raznih karakteristika, već harmonizovanom odnosu četiri navedena parametra.

Kako i na koji način ostvariti uspeh u vrhunskom sportu?

Bitno je istaći da je termin optimalne spremnosti ili forme relativan, u smislu da je deo procesa perfekcije u sportu. On je postojan samo u pojedinačnom ciklusu razvoja sportske spremnosti, gde je periodizacija treninga jako bitna. Dok sportista poboljšava rezultate, taj optimum se menja – sportska forma postaje različita u kvalitativnom i kvantitativnom aspektu. Rezultati sa trka i takmičenja su glavni integralni parametri sportske spremnosti i sportske forme. Samo u sportskim rezultatima sa trka i takmičenja mogu da se sagledaju svi aspekti spremnosti sportiste kada je u pitanju vrhunski sport, a periodizacija treninga je sastavni deo svega toga. Rezultati su validan parametar samo kada se demonstriraju sa konačnom frekvencijom u uslovima u kojima se mogu objektivno porediti. Selekcija kvalitativnih kriterijuma sportske forme ima značajan teoretski i praktičan smisao.

Postoje dva kriterijuma:

  • kriterijum progresije koji karakteriše sportsku formu na osnovu poboljšanja apsolutnog nivoa sportskh performansi u određenom većem ciklusu treninga i
  • kriterijum stabilnosti, gde performanse ne bi trebale da odstupaju u velikom procentu od ustaljenih najboljih rezultata.
Read More
insulinska rezistencija

Koja hrana pomaže u stabilizaciji insulina i šećera u krvi?

Hrana koja se preporučuje kod problema, kao što je insulinska rezistencija?

Dijeta može igrati važnu ulogu u upravljanju dijabetesom, kao i kod bolesti kao što je insulinska rezistencija. Razumevanje kako određena hrana utiče na nivo insulina i šećera u krvi , kod bolesti kao što je insulinska rezistencija, može pomoći čoveku da se informiše o tome šta treba jesti i kada
Osoba sa dijabetesom može jesti uravnoteženu, zdravu ishranu bez odricanja od hrane u kojoj uživa. Važni faktori u efikasnoj dijeti protiv bolesti kao što je insulinska rezistencija i dijabetesa, uključuju umerenost i pažljiv izbor hrane za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi.

U ovom članku sam identifikovao neke od najboljih namirnica za stabilizaciju nivoa insulina i šećera u krvi protiv bolesti kao što je insulinska rezistencija i dijabetes. Takođe posmatramo određenu hranu koju osoba sa dijabetesom treba izbegavati ili jesti samo umereno.

Međutim, važno je da osoba sa dijabetesom razgovara sa lekarom ili dijetetičarom pre nego što dođe do značajnih promena u ishrani.

Povrće bez skroba

Postoje dve glavne vrste povrća: skrobno i bez skrobno. Škrobno povrće je bogato ugljenim hidratima, koji čoveku mogu povećati nivo šećera u krvi.

izvor proteina

bundeva kao izvor proteina

Tikvice spadaju u povrće bez skroba, pogodno se preporučuju za osobe sa dijabetesom.
Ovo povrće je odličan dodatak gotovo svim dijetama, uključujući one pogodne za dijabetes.

Preporučuje se jesti najmanje 3–5 obroka povrća bez skroba svaki dan. Neki primeri povrća bez skroba : šargarepa, boranija, kukuruz, krastavac, tikvice, kupus, zelen za salatu, kao što je rukola, spanać i zelena salata).

Povrće je dostupno zamrznuto, konzervirano ili sveže. Ako ih osoba ne jede u sirovom stanju, najbolji način pripremanja povrća je prženje ili barenje i dodavanje minimalne masti i soli.Takođe obratite pažnju na vrste konzervansa u predpakiranom povrću. Proverite na primer liste sastojaka dodate soli, šećera, masti i ulja.

Celovita hrana

Celovita žitarica nudi zdraviju alternativu. Ukoliko koristite brašno kao prerađeni vid žitarica, one u svom sastavu sardrže endosperm, što nudi manje nutritivne koristi od celog zrna.

Glavna razlika je u tome što celovite žitarice imaju više vitamina i minerala, dok rafinirana zrna sadrže samo skrobni deo zrna, koji sadrži manje hranljivih sastojaka.

Potražite proizvode sa 100% integralnim sastojcima. Neki popularni primeri uključuju:

  • krekeri
  • hleb
  • kokice
  • braon pirinač
  • testenina
  • žitarice
  • kvinoja ili kinoa
  • celi zob ili zobena kaša
  • kukuruzna brašna

Osoba može da ubaci obroke od celog zrna u obroke ili grickalice da pomogne u kontroli nivoa šećera u krvi.

Konzumiranje celog zrna može pomoći u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i nekoliko vrsta raka, uključujući rak želuca, pankreasa i kolorektalnu bolest.

Šta je kvinoja?

Vekovima je osnovna hrana svih ljudi koji žive ili su živeli u vrlo nepristupačnim delovima Južne Amerike. Ranije je smatrana svetinjom, rastući u gotovo svim oblastima Anda. I danas je važan izvor hrane za mnoge, igrajući važnu ulogu u borbi protiv gladi, neuhranjenosti i siromaštva.

Čarobna kvinoja, biljka stabljike koja se uzdiže i “nosi” brojne listove, ovalnog oblika sa cvetovima na samom vrhu. Lako raste, otporna je na sušu i opstaje čak i na lošem tlu (zemljištu). Bezbroj malih semenki svojim izgledom podsećaju na proso i amarant.

Kvinoja sadrži esencijalne aminokiseline. Kao takva izuzetno je važna u vegetarijanskoj i veganskoj ishrani. Obiluje mineralima (fosfor, magnezijum, cink i gvođže). Karakteriše je visok sadržaj proteina, mikroelemenata i vitamina (C, E i B). Poznata po tome da ne sadrži gluten obezbeđujući unos od oko 368 kalorija na 100 gr.

kinea

kinea sadrži sve esencijalne aminokiseline

Pozitivno deluje na crevnu floru i jača imuni sistem. Biljka kvinoja kao superhrana, idealna ne samo za vegane i vegetarijance, već i za one koji vode računa o tome da obroci ne treba da budu samo ukusni već i zdravi. Proteini su u visokoj količini sadržani u njenim semenkama. U pitanju je funkcionalna hrana, zahvaljujući obilnom prisustvu dijetnih vlakana, nezasićenih masnih kiselina i bioaktivnih jedinjenja.

Zdrave masti

Orašasti plodovi i semenke u činiji, uključujući indijske orahe, brazilski orah, suncokretovo seme bademi, pistaći, lešnici i orasi. Zdrave masti su važan deo uravnotežene ishrane, za stabilizaciju nivoa insulina i šećera u krvi protiv bolesti kao što je insulinska rezistencija i dijabetes.

Neki ljudi neispravno povezuju svu masnoću sa lošim zdravljem. Međutim, neke masti pomažu u očuvanju zdravlja. Zdrave masti mogu biti jednozasićene ili polinezasićene. Omega-3, masna kiselina bogata masnom ribom, je jedan primer. Trans i zasićene masti povećavaju nivo štetnog holesterola u krvi. Ovo može doprineti riziku od kardiovaskularnih bolesti.

zdrave masti

Zdrave masti pomažu u očuvanju zdravlja

Konzumiranje više zdravih masti i manje nezdravih masti može pomoći u smanjenju nivoa štetnog holesterola, poboljšanju zdravlja srca i boljoj kontroli šećera u krvi.

Mnogo namirnica je bogato nezasićenim mastima. Neki primeri uključuju:

  • avokado
  • maslinovo ulje
  • orasi i semenke
  • ulje od repice, ulje od uljane repice

Avokado nudi niz zdravstvenih koristi. On može poboljšati zdravlje kardiovaskularnog sistema, pomoći kod mršavljenja i podržati dobro zdravlje tokom procesa starenja. Avokado odličan ukus u salatama i umacima.

Takođe, pokušajte zameniti puter maslinovim uljem ili kokosovim uljem u receptima.

Naučite više o zdravim i nezdravim mastima.

Masna riba

Masne ribe, poput lososa, imaju veliku količinu proteina i omega-3 masnih kiselina.

Sadržaj proteina je posebno zdrav za ljude koji imaju dijabetes, jer ne utiče na šećer u krvi. Puni se i obezbeđuje esencijalne hranjive sastojke koji pomažu telu da raste i obnavlja se.

Ljudi koji imaju dijabetes trebalo bi da pokušaju da dodaju masnu ribu u ishranu najmanje jedan dan nedeljno. Za osobe sa dijabetesom tipa 1 koji imaju prekomernu težinu, zdravi proteini su odlična opcija.

Kao i kod ostalih namirnica, priprema je ključna. Izbegavajte slatke marinade i pokušajte peći roštilj umesto da pržite ribu.

Kakao

Kakao je seme pasulja. Mlečenjem ovih semenki stvara se prašak koji je gorak i pun hranljivih sastojaka. Proizvođači ga koriste za stvaranje čokolade.

Kakao sadrži flavonoidni epikatehin, koji može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi. Kakao može pomoći  i usporiti napredovanje dijabetesa tipa 2 i smanjiti otpornost na insulin.

Lak način dodavanja kakaa u ishranu jeste jedenjem tamne čokolade, mada previše može još uvek izazvati špic šećera u krvi. Konzumirajte tamnu čokoladu. Tamna čokolada sadrži više kakaa od mlečne čokolade.

Kada birate namirnice, trebalo bi da proverite sadržaj šećera. Tamna čokolada ima manje šećera od mlečne čokolade, mnogi poznati proizvođači dodaju više šećera.

Osobe sa dijabetesom trebale bi ograničiti unos čokolade na jedan ili dva mala kvadrata tamne čokolade dnevno.

Hrana sa visokom sadržajem proteina

Salata od crnog pasulja u posudi sa crvenom paprikom i slatkim korpama
Crni pasulj sadrži veliku količinu proteina i vlakana.
Protein je osnovni hranjivi sastojak mesa, ribe i određenog povrća, poput orašastih plodova, pasulja i mahunarki.

Protein ne povećava nivo šećera u krvi, a može pomoći čoveku da se oseća duže vremena sito.

Visoki unos proteina može imati mešovite rezultate kod ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 u zavisnosti od vrste proteina. Dijeta sa visokim proteinom može smanjiti nivo šećera u krvi.

Međutim, dugoročno, ishrana koja sadrži previše životinjskog proteina može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Dijeta sa puno biljnih proteina, s druge strane, može skromno umanjiti ovaj rizik.

Osoba sa dijabetesom treba da favorizuje hranu sa puno proteina, ali malo životinjskih masti. Neki primeri uključuju:

  • riba, poput lososa, skuše i tunjevine
  • živina, kao što su piletina i ćuretina
  • pasulj, poput crnog pasulja
  • sočiva
  • orasi i semenke
  • soja i tofu

Osoba može lako da doda protein u obrok. Na primer, pasulj je odličan dodatak salatama, kao i pečena, pileća prsa bez preliva.

Hrana koju treba izbegavati

Postoji nekoliko namirnica koje bi osoba koja boluje od dijabetesa i osoba koja ima problem kao što je insulinska rezistencija  trebala ili izbegavati ili jesti samo umereno.

Sledeće namirnice mogu dovesti do porasta nivoa šećera i insulina u krvi:

  • slatka pića, kao što su soda, sokovi i sportska pića
  • prerađena hrana i peciva, koji često sadrže trans masti
  • beli pirinač, hleb i testenine
  • žitarice za doručak sa dodatkom šećera
  • jogurti sa dodatim šećerom
  • med i javorov sirup
  • aromatizirana, slatka pića od kafe
  • pomfrit
  • sušeno voće, kojem je često dodat šećer

Osoba sa dijabetesom i osoba koja ima problem kao što je insulinska rezistencija može jesti ove namirnice, ali u ograničenim količinama.

Prednosti stabilnog insulina i šećera u krvi
Dijabetes može izazvati niz simptoma i zdravstvenih problema.

Održavanje redovnih nivoa insulina i šećera u krvi može imati niz prednosti, uključujući:

  • poboljšano raspoloženje
  • smanjeni umor
  • povećani nivo energije
  • poboljšano zdravlje mozga i krvnih sudova
  • smanjen rizik od komplikacija, poput oštećenja živaca i bubrega

Efikasno upravljanje nivoom šećera u krvi takođe može umanjiti rizik od težih komplikacija dijabetesa, uključujući:

  • kardiovaskularne bolesti
  • oštećenje nerava
  • gubitak vida i slepilo
  • sporo zaceljivanje rana
  • ponavljajuće infekcije

Da bi ostali zdravi, ljudi koji imaju dijabetes moraju da upravljaju nivoom šećera i insulina u krvi.

Pored lekova, bitan deo upravljanja dijabetesom su promene načina života i ishrane. Određena hrana može pomoći promovisanju stabilnih nivoa šećera u krvi, dok ih druga može učiniti manje stabilnima.

Jedući uravnoteženu ishranu i izbegavajući hranu bogatu šećerom, jednostavne ugljene hidrate i nezdrave masti, čovek može bolje da kontroliše nivo šećera u krvi i insulina.

 

Read More

Sindrom petnog trna

Petni trn nastaje kada postoji dugotrajno oštećenje ili iritacija tetive na donjem delu stopala. Češće se javlja kod žena i gojaznih ljudi, ali i kod osoba čiji posao zahteva dugo stajanje ili hodanje po tvrdoj podlozi.

Petni trn je izazvan izmeštanjem kalcijuma na kosti koja se formira na donjoj strani pete. To može biti malo koštano ispupčenje, ili skup sitnih izraslina nepravilnog oblika, koji se naziva kalkaneum. Petni trnovi su ponekad bolni i opisuju se kao osećaj uboda nožem u petu – a nekada su neopaženi i mogu se otkriti samo rendgenskim snimanjem.

Šta je petni trn?

Petni trn je bolni sindrom koji podrazumeva bol u petnoj regiji stopala koji se javlja pri osloncu na stopalo ili pri hodu. Ovaj bol može biti veoma intezivan i onemogućiti obavljanje dnevnih i poslovnih aktivnosti. Posebno izražene tegobe pacijenti osećaju ujutru odmah po ustajanju iz kreveta dok se stopalo malo ne zagreje. Sam petni trn se vidi na rengenskom snimku kao nakupina kalcijuma na pripoju plantene fascije na petnu kost. Formira se kao posledica dugotrajnog hroničnog preopterećenja upravo plantene fascije. Pri lečenju ovog problema treba imati na umu da je petni trn posledica  hroničnih tegoba, a ne uzrok bola. Terapijski protokol treba usmeriti na eliminaciju biomehaničke etiologije, a ne na uklanjanje same strukture.

Često se petni trn meša sa plantarnim fascitisom zato što je znanje o petnom trnu donekle ograničeno. Petni trn se obično javlja kod sredovečnih žena i muškaraca, iako se može naći kod ljudi svih starosnih dobi. Dešava se i da ljudi imaju petni trn, a da ne znaju, oko 70 odsto pacijenata sa plantarnim fascitisom koji osećaju nelagodu otkriju da imaju i petni trn kada se izvrši rendgendsko snimanje.

Preopterećenje plantene fascije je uzrokovano spuštanjem uzdužnih svodova stopala, koje je uzrokovano slabljenjem muskulature stopala i promenama na zglobovima stopala. Svoju ulogu na spuštanje svodova ima i nasleđe, a i povećana ukupna telesna masa.

Lečenje petnog trna zasniva se na korekciji uzroka koji dovode do napetosti fascije i formiranje kalsifikacije na njenom pripoju. Kada se podigne tonus i snaga mišića stopala smiruju se i tegobe povećanjem funkcije celokupnog donjeg kinetičkog lanca koriguje se i statičko i dinamičko držanje tela i sprečava se ponovno nastajanje opisanih tegoba.

Šta izaziva petni trn?

Proces formiranja kosti započinje kada je peta podvrgnuta stalnom pritisku, što je tipično među mnogim sportistima, atletičarima, pa čak i ljudima koji počinju da džogiraju ili hodaju posle dosta godina neaktivnosti. Kako bi se tkivo koje okružuje petu zaštitilo od stalnog pritiska i istezanja, ćelije koje su određene za formiranje kosi migriraju do problematičnog mesta gde počinju da smeštaju kalcijum, što dovodi do stvaranja petnog trna. Ova izgradnja kalcijuma na dnu petne kosti je proces koji se obično dešava tokom perioda dugog bar nekoliko meseci.

Neki od uzroka petnog trna su i:

– neuobičajeno i nakrivo šetanje, koje stvara dodatan stres na kost pete, ligamente i nerve,
– trčanje, džogiranje i skakanje, posebno po tvrdoj podlozi,
– loša obuća,
– prekomerna težina i gojaznost.

Simptomi petnog trna

Češća je situacija da ne postoje nikakvi znakovi i simptomi i da nećete osećati bol. Ovo je zato što petni trn nije oštar ili špicast deo kosti, suprotno uobičajenom verovanju. Oni si glatki i ravni, kao i ostale kosti. Hronični bol u peti može se javiti tokom džogiranja ili šetanja, zato što već postoji tkivo na mestu gde se javlja petni trn koje ponekad može da se upali. Još jedan uzrok petnog trna dolazi od razvoja novog tkiva oko koštanog trna, koji se ponaša kao jastuče preko dela koji je pod stresom.

petni trn

prikaz petnog trna na nozi

Kako ovo tkivo raste, ono zauzima više prostora od petnog trna što dovodi do manje prostora za mrežu tetiva, nerva, ligamenata i podržavajućeg tkiva. Ove bitne strukture u stopalu imaju ograničen prostor zbog izgradnje kalcijuma, što vodi ka oticanju ili crvenilu stopala, kao i jakog bola koji se pogoršava vežbanjem.

Bol izazvan petnim trnom može biti oštar prodirući bol kada počnemo da vežbamo nakon dugog perioda odmaranja. Ponekad se bol smanji, ali se opet pogorša ako džogiramo ili skačemo. Nekada ljudi ovaj bol opisuju kao da im neko zabada iglu u petu čim ustanu ujutru.

U nekim slučajevima, petni trn se uklanja operacijom nakon rendgenskog snimanja. Iako je operacija često efikasna, to je skupa procedura koja dosta traje. Petni trn može da se obnovi i nakon operacije, ukoliko pacijent nastavi da vodi život koji je doveo do problema. Iz ovih razloga, mnogi ljudi koji razvijaju bolne petne trnove tragaju za prirodnim lekovima za bolove u zglobovima i kostima. Ukoliko i nakon 12 meseci osećate bol, trebalo bi razmisliti o operaciji kao načinu olakšavanja bola i vraćanja pokretljivosti. Postoje i komplikacije ovakve procedure, uključujući nervni bol, stalnu utrnulost u toj oblasti, infekciju, ponovni bol u peti i ožiljke.

 

Read More
napetost

Uticaj stresa na vaše telo?

Kako stres utiče na nas?

Svakodnevno nam se dešavaju sledeće situacije: Zaglavljeni ste u saobraćaju, kasnite na važan sastanak ili niste stigli da odradite ono što ste planirali. Ovakve situacije navode nas da se nerviramo, a sve to vodi u stres.

Sada ću objasniti kako to funkcioniše u našem telu. Hipotalamus u vašem mozgu, aktivira hormone stresa. Ovi hormoni stresa sami pokreću reakciju u vašem telu, srce počinje jače da vam lupa, disanje se ubrzava, a mišići su spremni za akciju. Ovo je reakcija vašeg tela koja za cilj ima da vas pripremi da brzo reagujete u hitnim situacijama. Ali kada je telo izloženo svakodnevnom stresu, to može dovesti vaše zdravlje u ozbiljan rizik.

stres

Na šta sve utiče stres u našem telu

Stres je prirodna fizička i mentalna reakcija na životna iskustva. Svako od nas povremeno izložen je stresnim situacijama. To mogu biti situacije poput poslovnih obaveza, porodičnih problema, pa sve do ozbiljnih  životnih događaja poput zdravstvenih problema, smrti voljene osobe ili neke iznenadne nepogode ili događaja koji vas je zatekao. Sve ovo može uzrokovati stres. Stres može biti i koristan vašem zdravlju, ali ako je stres povremen, a ne učestao. Može vam pomoći u rešavanju potencijalno ozbiljnih situacija. Vaše telo reaguje na stres tako što opušta hormone koji povećavaju frekvenciju vašeg srca i disanja, a mišići su napeti i spremni da reaguju.

Međutim, ako vaš stresni odgovor ne prestane pucati, а nivoi stresa ostanu povišeni mnogo duže nego što je neophodno da bi ste preživeli, to vam može ozbiljno ugroziti zdravstveno stanje. Hronični stres može uzrokovati različite simptome koji mogu uticati na vaše zdravlje. Simptomi hroničnog stresa uključuju:

  • razdražljivost
  • anksioznost
  • depresija
  • glavobolje
  • nesanica

Centralni nervni i endokrini sistem

Vaš centralni nervni sistem (CNS) zadužen je za vaš odgovor „borbe ili bega“. U vašem mozgu, hipotalamus se okreće, poručujući adrenalnim žlezdama da oslobađaju hormone stresa adrenalin i kortizol. Ovi hormoni obnavljaju vaše otkucaje srca i šalju ubrzano krv u područja gde je najpotrebnija u hitnim slučajevima, poput vaših mišića, srca i drugih važnih organa. Kada opaženi strah nestane, hipotalamus bi trebao navesti sve sisteme da se vrate u normalu. Ako se CNS ne vrati u normalu ili ako stres ne nestane, odgovor će se nastaviti.

Hronični stres je takođe faktor u ponašanju kao što su prejedanje ili ne jedenje dovoljno, zloupotreba alkohola ili droga i socijalno povlačenje.

Respiratorni i kardiovaskularni sistem

Hormoni stresa utiču na respiratorni i kardiovaskularni sistem. Tokom reakcije na stres, dišete brže u nastojanju da brzo raspodelite krv bogatu kiseonikom po telu. Ako već imate problem sa disanjem poput astme ili emfizema, stres može još više otežati disanje.

Pod stresom vam i srce brže pumpa. Hormoni stresa uzrokuju da vam krvne žile ograničavaju i preusmere više kiseonika u vaše mišiće, tako da ćete imati više snage da preduzmete mere. Ali ovo takođe podiže vaš krvni pritisak.

Kao rezultat toga, čest ili hronični stres prekomerno će opteretiti rad vašeg srca. Kada vam krvni pritisak poraste, rizikujete i moždani udar ili srčani udar .

Probavni sistem

Pod stresom, vaša jetra proizvodi dodatni šećer u krvi ( glukozu ) kako bi vam obezbedila energiju. Ako ste pod hroničnim stresom, vaše telo možda neće moći da drži korak sa ovim dodatnim naletom glukoze. Hronični stres može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Nalet hormona, ubrzano disanje i ubrzani rad srca mogu takođe da uznemire vaš probavni sistem . Verovatnije je da imate žgaravicu ili refluks kiseline zahvaljujući povećanju želučane kiseline. Stres ne uzrokuje čireve (bakterija zvana H. pilori često čini), ali može povećati rizik za njih i uzrokovati da se postojeći čirevi pogoršavaju.

Stres takođe može uticati na način na koji se hrana kreće kroz vaše telo, što dovodi do dijareje ili opstipacije. Takođe možete da osetite mučninu i povraćanje ili bolove u stomaku.

Mišićni sistem

Vaši mišići se zatežu kako bi se zaštitili od povreda kada ste pod stresom. Obično se ponovo oslobađaju kad se opustite, ali ako ste stalno pod stresom, vaši mišići možda neće dobiti priliku da se opuste. Napeti mišići uzrokuju glavobolju, bolove u leđima i ramenima i bolove u telu. Vremenom, ovo može pokrenuti nezdravi ciklus dok prestanete sa vežbanjem i za pomoć se okrenete lekovima protiv bolova.

Seksualnost i reproduktivni sistem

Stres je iscrpljujući i za telo i za um. Nije neobično da izgubite želju kada ste pod stalnim stresom. Iako kratkotrajni stres može da uzrokuje da muškarci proizvode više muškog hormona testosterona, taj efekat ne traje.

Ako se stres nastavi duže vreme, čovekov nivo testosterona može početi da opada. Ovo može ometati proizvodnju sperme i uzrokovati erektilnu disfunkciju ili impotenciju. Hronični stres takođe može povećati rizik od infekcije za muške reproduktivne organe poput prostate i testisa.

Za žene stres može uticati na menstrualni ciklus. Može dovesti do nepravilnih, težih ili bolnijih perioda. Hronični stres takođe može povećati fizičke simptome menopauze.

Imuni sistem

Stres stimuliše imuni sistem, što može biti plus za neposredne situacije. Ova stimulacija može vam pomoći da izbegnete infekcije i zacelite rane.

Ali s vremenom će hormoni stresa oslabiti vaš imuni sistem i smanjiti reakciju vašeg tela na strane napadače. Ljudi koji su pod hroničnim stresom podložniji su virusnim bolestima poput gripa i prehlade, kao i drugim infekcijama. Stres vam takođe može povećati vreme koje vam je potrebno da se oporavite od neke bolesti ili povrede.

 

 

 

 

Read More
bakterija

Kako helikobakterija nastaje i kako utiče na organizam?

 Šta je infekcija H. pilori?

Helikobakterija H. pilori je uobičajena vrsta bakterija koja raste u digestivnom traktu i ima tendenciju napadanja želučane sluznice. Zarazuje stomake od oko 60 procenata. Infekcije  Helikobakterija H. pilori je obično bezopasna, ali je odgovorna za dobijanje čira na želucu i tankom crevu.

“H” u nazivu je za Helicobacter. „Helico“ znači spirala, što ukazuje da su bakterije u spiralnom obliku.

stomačna bakterija

Helikobakterija napada želudačnu sluznicu

Helikobakterija H. pilori često inficira vaš stomak tokom detinjstva. Iako infekcije ovim sojem bakterija obično ne uzrokuju simptome, kod nekih ljudi mogu dovesti do bolesti, uključujući peptične čireve i upalnog stanja unutar vašeg stomaka poznatog kao gastritis.

Helikobakterija H. pilori je prilagođena da živi u oštrom, kiselom okruženju stomaka. Ova bakterija može promeniti okolinu oko sebe i smanjiti joj kiselost kako bi preživela. Spiralni oblik H. pilori omogućava joj da prodre u sluznicu stomaka, gde je zaštićena od sluzi, a imunološke ćelije vašeg tela ne mogu da dođu do nje. Bakterije mogu ometati vaš imuni odgovor i osigurati da se ne unište. Ovo može dovesti do stomačnih problema.

Šta izaziva infekciju helikobakterijom H. pilori?

Još uvek nije poznato kako se tačno širi infekcija  H. pilori. Bakterije koegzistiraju sa ljudima hiljadama godina. Smatra se da se infekcija širi iz usta jedne osobe u drugu. Takođe se mogu prenijeti sa izmeta u usta. To se može dogoditi kada osoba ne opere temeljno ruke nakon korišćenja kupatila.

Helikobakterija H. pilori se takođe može širiti kontaktom sa kontaminiranom vodom ili hranom.

helikobakterija

Helikobakterija napada tanko crevo

Smatra se da bakterije uzrokuju stomačne tegobe kada prodiru u stomačnu sluznicu i stvaraju supstance koje neutrališu želučane kiseline. To čini ćelije stomaka ranjivije na oštre kiseline.

Stomačna kiselina i  helikobakterija H. pilori zajedno iritiraju sluznicu stomaka i mogu izazvati čireve u vašem stomaku ili dvanaestopalačnom crevu, što je prvi deo vašeg tankog creva. Većina ljudi sa H. pilori nema simptome. Kada infekcija dovede do čira, simptomi mogu uključivati bol u trbuhu, posebno kada vam je stomak prazan noću ili nekoliko sati nakon obroka. Bol se obično opisuje kao grizući bol i može doći i nestati. Jedenje ili uzimanje antacidnih lekova može ublažiti ovu bol. Ako imate ovu vrstu bola ili jak bol koji ne izgleda da nestaje, trebalo bi da posetite lekara.

Brojni drugi simptomi mogu biti povezani sa infekcijom  helikobakterije H. pilori, uključujući:

  • prekomerno burping
  • osećaj nadimanja
  • mučnina
  • žgaravica
  • groznica
  • nedostatak apetita ili anoreksija
  • neobjašnjivo mršavljenje

Odmah potražite svog lekara ako osetite:

  • problem sa gutanjem
  • anemija
  • krv u stolici

Međutim, to su uobičajeni simptomi koje mogu prouzrokovati druga stanja. Neke od simptoma infekcije  helikobakterija H. pilori imaju i zdravi ljudi koji imaju redovno fizičku aktivnost. Ako bilo koji od ovih simptoma potraje ili ste zabrinuti zbog njih, uvek je najbolje se konultovati sa lekarom. Ako primetite krv ili crnu boju u izmetu ili povraćate, trebalo bi da se obratite lekaru.

Ko je u riziku od infekcije helikobakterije H. pilori?

Helikobakterija H. pilori ima veću verovatnoću da se razvije kod dece.  Njihov rizik je veći uglavnom zbog nedostatka odgovarajuće higijene.

Vaš rizik od infekcije delom zavisi od okruženja i životnih uslova. Rizik je veći ako:

  • žive u zemlji u razvoju
  • delite smeštaj sa drugima koji su zaraženi H. pilori
  • žive u pretrpanom stanovanju
  • nemaju pristup vrućoj vodi, što može pomoći u održavanju područja čistim i bez bakterija

Peptički čir uzrokuje ova vrsta bakterija, pre nego stres ili jedenje hrane sa visokom količinom kiseline. Oko 10 procenata ljudi zaraženih H. pilori razvija peptički čir. Dugotrajna upotreba nesteroidnih anti-inflamatornih sredstava (NSAID) takođe povećava rizik od dobijanja peptičkog čira.

Kako se dijagnostikuju infekcije helikobakterije H. pilori?

Vaš lekar će vas pitati o vašoj istoriji bolesti i porodičnoj istoriji bolesti. Obavezno obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate, uključujući vitamine ili suplemente. Ako imate simptome peptičnog čira, savetujem da lekara obavestite o upotrebi NSAID-a, kao što je ibuprofen.

Vaš lekar takođe može obaviti mnoge druge testove i postupke kako bi vam potvrdio dijagnozu:

Fizički pregled

Tokom fizičkog pregleda lekar će vam pregledati stomak kako bi proverio da li ima znakova naduvanja, nežnosti ili boli. Takođe će slušati sve zvukove unutar trbuha.

Test krvi

Možda ćete morati da date uzorke krvi koji će se koristiti za traženje antitela protiv H. pilori. Za krvni test, zdravstveni radnik će vam uzeti malu količinu krvi iz ruke. Krv će nakon toga biti poslata u laboratoriju na analizu. Ovo je korisno samo ako se nikada ranije niste lečili od H. pilori.

Test stolice

Možda će biti potreban uzorak stolice da biste proverili da li ima znakova H. pilori u vašem izmetu. Vaš lekar će vam dati kontejner da ponesete kući sa sobom da uhvatite i sačuvate uzorak svoje stolice. Nakon što vratite kontejner svom lekaru, on će poslati uzorak u laboratoriju na analizu. Ovaj test i testovi disanja će obično zahtevati da prestanete sa lekovima kao što su antibiotici i inhibitori protonske pumpe (PPI) pre testa.

Test disanja

Ako imate test daha, gutaćete preparat koji sadrži ureu. Ako su prisutne bakterije H. pilori, oni će oslobađati enzim koji razgrađuje ovu kombinaciju i oslobađaće ugljen dioksid, što specijalni uređaj zatim detektuje.

Endoskopija

Ako imate endoskopiju, vaš lekar će vam umetnuti dugačak, tanki instrument zvan endoskop u usta, a dole u ​​stomak i dvanaestopalačno crevo. Priložena kamera poslati će slike na monitor kako bi ih lekar mogao pregledati. Bilo koja nenormalna područja biće pregledana. Ako je potrebno, posebni alati koji se koriste uz endoskop omogućit će vašem lekaru da uzme uzorke iz ovih oblasti.

Koje su komplikacije helikobakterije H. pilori infekcije?

Infekcije H. pilori mogu dovesti do peptičnih čira, ali sama infekcija ili čir mogu dovesti do ozbiljnijih komplikacija. Ovi uključuju:

  • unutrašnje krvarenje, koje se može dogoditi kada se peptički čir probije kroz vašu krvnu sudu i povezan je sa anemijom nedostatka gvožđa
  • opstrukcija, koja se može dogoditi kada nešto poput tumora blokira hranu da napusti vaš stomak
  • perforacija, koja se može dogoditi kada čir probije vaš zid stomaka
  • peritonitis, koji je infekcija peritoneuma, ili sluznice trbušne šupljine

Zaraženi ljudi takođe imaju povećan rizik od raka želuca. Iako je infekcija glavni uzrok raka želuca, većina ljudi zaraženih H. pilori nikada ne razviju rak želuca.

Read More