Dijabetes i tipovi dijabetesa

Možda vam je lekar skoro saopštio da imate dijabetes ili ste saznali da postoji mogućnost i rizik da dobijete tu bolest verovatno vas zanima šta možete da uradite po tom pitanju.

Termin dijabetes odnosi se na grupu bolesti koje utiču na način na koje vaše telo koristi glukozu u krvi, obično nazivanu šećer u krvi.

Glukoza je vitalna za vaše zdravlje je glavni izvor energije za ćelije koje čine mišiće i tkiva. To je glavni izvor energije za vaše telo.

Ako imate dijabetes, bez obzira kog tipa, to znači da imate suviše glukoze u krvi, iako razlozi za to mogu biti različiti. Previše glukoze može dovesti do ozbiljnih problema. Da bi razumeli dijabetes potrebno je shvatiti kako telo normalno koristi šećer iz krvi.

dijabetes

Korišćenje šećera iz krvi

Šećer u krvi potiče iz dva glavna izvora: Hrane koju jedete i jetre.

Tokom varenja glukoza se apsorbuje u krvotok. Kada je sve normalno, ona ulazi u vaše telesne ćelije uz pomoć insulina. Hormon insulin potiče iz žlezde, pankreasa (gušterače). Kada jedete vaš pankreas luči insulin u krvotok.

Kada insulin cirkuliše ponaša se kao ključ koja otvara mikroskopska vrata kroz koja glukoza ulazi u ćelije.  Na taj način, insulin smanjuje količinu glukoze u vašem krvotoku i sprečava ga da dostigne visok nivo.

Kako vaš nivo šećera u krvi pada, tako opada i lučenje insulina iz pankreasa. Vaša jetra ponaša se kao skladište glukoze i centra za proizvodnju. Kada je nivo insulina u vašoj krvi visok , kao na primer posle obroka, vaša jetra skladišti višak glukoze kao glikogen za slučaj da je vašim ćelijama potrebna kasnije.

Kada je nivo insulina nizak, na primer kada ne jedete dugo vremena, vaša jetra oslobađa sukladištenu glukozu u vaš krvotok kako bi održala nivo šećera unutar normalnog opsega.

Normalan metabolizam

Nakon što pojedete jabuku višak glukoze skladišti se u jetri, glukoza se razlaže iz šećera u hrani, zatim insulin se luči iz pankreasa u krvotok, a glukoza pomoću insulina prelazi u ćelije, tamo gde je potrebna radi energije. Bez insulina glukoza ostaje zaključana izvan ćelija.

Šta se dešava u organizmu ako imate dijabetes?

Ako imate dijabetes ti procesi se ne odvijaju kako treba. Umesto da glukoza bude transportovana u vaše ćelije, višak glukoze gomila se u vašem krvotoku, a jedan deo se izbacuje urinom. To se obično dešava kada vaš pankreas proizvodi malo ili nimalo insulina, ili vaše ćelije ne reaguju pravilno na insulin, ili iz oba razloga istovremeno. Ovakvo stanje se još naziva Dijabetes melitus, koji se odnosi na višak šećera u vašoj krvi i urinu.

Drugi oblik dijabetesa, nazivan Dijabetes insipidus, jeste retko stanje u kom bubrezi nisu u stanju da zadrže vodu, što dovodi do povećanog mokrenja i preterane žeđi. Tu nije problem sa insulinom, već dijabetes insipidus nastaje zbog drugačijeg poremećaja hormona.

Različiti tipovi dijabetesa

Ljudi često misle kako je dijabetes jedna bolest, ali glukoza može da se akumilira u vašem telu iz raznih razloga, što rezultira različitim tipovima dijabetesa. Dva najuobičajnija oblika su tip 1 i tip 2.

Dijabetes tipa 1

Dijabetes tipa 1 razvija se kada pankreas luči malo ili nimalo insulina.  Bez insulina koji bi cirkulisao krvotokom, glukoza ne može dospeti u vaše ćelije, pa tako ostaje u krvi.

Dijabetes tipa 1 nekada se nazivao insulin zavisni dijabetes ili juvenilini dijabetes . To je zato što ta bolest se najčešće razvija kod dece ili tinejdžera. Iako ne tako često, odrasli takođe mogu da dobiju dijabetes tipa 1.

Uzimanje insulina ne ograničava se samo na dijabetes tipa 1, već i kod drugih oblika dijabetesa, takođe može biti potreban insulin.

Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest, što znači da je vaš imuni sistem uzročnik. Na sličan način na koji napada bakterije ili viruse vaš imuno sistem napada vaš pankreas, svodeći na nulu vaše beta ćelije koje proizvode insulin.

Genetski faktori navodi imuno sistem da se bori protiv sopstvenog tela. Ti napadi mogu drastično smanjiti, čak i potpuno poništiti sposobnost vašeg pankreasa da proizvodi insulin. Ova bolest se podjednako javlja i kod muškaraca i kod žena.

Proces koji može da dovede do dijabetesa 1 odvija se polako, pa bolest može ostati neprimećena nekoliko meseci ili duže. Češće se dešava da se simptomi javljaju brzo često nakon neke bolesti.

Dijabetes tipa 2 – Insulinska rezistencija

Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik te bolesti i drugačije se naziva insulinska rezistencija. Kao i dijabetes tipa 1, tako i dijabetes tipa 2 naziva se još kao nezavisni dijabetes ili dijabetes odraslih. Potrebno je promeniti ishranu koja pomaže stabilizaciji insulina u krvi.

To ukazuje da mnogim ljudima koji imaju dijabetes tipa 2 ne trebaju inekcije i da se obično razvija kod odraslih. Međutim kao i kod dijabetesa tipa 1 i deca i tinejdžeri mogu dobiti dijabes tipa 2. Učestalost dijabetesa tipa 2 kod dece i adolescenata je u porastu. Osim toga mnogima sa pojavom dijabetesa tipa 2 potreban je i insulin da bi kontrolisali glukozu u krvi.

Za razliku od tipa 1 , dijabetes tipa 2 nije autoimuna bolest. Kod dijabetesa tipa 2 vaš pankreas luči insulin, ali su vam ćelije postale otporne na njega. Zato inslulin ne može da pomogne glukozi da pređe u vaše ćelije. Kao rezultat toga, veći deo glukoze ostaje i akumulira se u vašem krvotoku. Zašto tačno ćelije postaju otporne na insulin ne zna se zasigurno, iako su preterana težina i masno tkivo važni faktori koji doprinose tome. Dokazano je da većina ljudi koji imaju prekomernu težinu boluje od dijabetesa tipa 2.

Neki ljudi primorani su da koriste inekcije, a to se dešava zato što pankreas ne može da proizvode dovoljno insulina, ili je izgubio sposobnost da sam luči insulin. Kao kod dijabetesa tipa 1, osobe sa dijabetesom tipa 2 mogu postati zavisne od insulina.

Kod dijabetesa tipa 2 vaš pankreas luči insulin, ali ćelije ne reaguju na njega, što dovodi do ostajanja glukoze u vašem krvotoku nakon jela. Ćelija ne prepoznaje insulin.

Kod dijabetesa tipa 1 vaš pankreas luči malo ili nimalo insulina.  Bez insulina da pomogne glukozi da pređe u ćelije, ona ostaje u vašem krvotoku.

Drugi tipovi dijabetesa

Tip 1 i Tip 2 su najčešći oblici dijabetesa i stoga privlače najviše pažnje. Međutim postoji mogućnost da se pojavi i u drugim oblicima.

Gestacioni dijabetes

Gestacioni dijabetes je naziv za dijabetes koji se razvija u trudnoći. Dijabetes može privremeno da se pojavi kada hormoni koji se luče tokom trudnoće povećaju otpornost vašeg tela na insulin. To se događa kod oko 5% trudnica, mada te procene variraju.

Gestacioni dijabetes obično javlja se u drugoj polovini trudnoće, naročito u trećem semestru i nastaje nakon rođenja deteta. Većina žena koje dobiju gestacioni dijabetes kasnije u životu oboli od dijabetesa tipa 2.

Kod većina trudnica prati se pojava gestacionog dijabetesa kako bi se otkrila što ranije. Ako dobijete gestacioni dijabetes, svest o sopstvenom stanju i kontrolisanje nivoa šećera u krvi tokom trudnoće može smanjiti komplikacije za vas i bebu.

Lada i Mody

Latentni i autoimuni dijabetes odraslih (LADA) je vrsta dijabetesa tipa 1 koja se polako razvija tokom godina. LADA nije toliko čest oblik, ali može sa pobrkati sa dijabetesom tipa 2. Starački dijabetes kod mladih (MODY) redak je oblik dijabetesa tipa 2, a izaziva ga mutacija jednog jedinog gena. MODY načelno pogađa mlađe ljude sa porodičnom istorijom tog stanja.

Drugi uzroci

Jedan mali broj dijagnostikovanih slučajeva dijabetesa izazvan je stanjima ili lekovima koja utiču na proizvodnju insulina ili njegovo delovanje. Tu spadaju upale pankreasa, poremećaji nadbubrežne žlezde ili hipofize, retki genetski poremećaji, infekcije, loša ishrana i lekovi korišćeni za neku drugu bolest.

 

Read More

Osteopenija i Osteoporoza kao problemi

Osteopenija je stanje kostiju koje prethodi pojavi osteoporoze.

Osteopenija se kao termin koristi za definisanje gustine kostiju koja je manja od normalne.

Kada imate problem kao što je Osteopenija, onda je opasnost od preloma povećana. Postoji realna opasnost da se to desi je gustina kostiju toliko niska da povreda može da se dogodi čak i u običajnim okolnostima.Vremenom se smanjuje koštana masa, ali i mišićna masa, stoga se preporučuje da ljudi koji imaju ovakav oblik oboljenja redovno vežbaju. Ukoliko redovno vežbate kosti počinju ponovo da se formiraju što će vam svakako pomoći da usporite bolest i omogućite svom telu normalno funkcionisanje.

osteopenija

Gubitak koštane mase posebno je karakterističan za starije osobe, a problem je izraženiji kod žena, posebno u period postmenopauze.

Osteopenija – Šta uraditi kako bi rešili problem?

Lečenje je najbolje početi pojavom osteopenije. To je znak da počnete da redovno vežbate i hranite se na adekvatan način.

Potrebno je povećati unost kalcijuma, redovno se izlagati sunčevim zracima da bi se organizmu obezbedila dovoljna količina D vitamina.

Ovo su ujedno i 2 najvažnija faktora, koja održavaju zdravlje kostiju, a ujedno podižu nivo gustine kostiju. Pored ova dva neizostavna faktora, još jedan koji je važan je magnezijum koji podstiče apsorpciju kalcijuma. Ukoliko ne unosite dovoljno magnezijuma može se dogoditi da najveći deo unesenog kalcijuma prođe kroz organizam.

Potrebno je da u svakodnevnoj ishrani koristite zeleno lisnato povrće koje je odličan izvor vitamina K, beta karotina, vitamina C, kalcijuma i magnezijuma. Vitamin K je odgovoran za formiranje osteokalcina.

Osteokalcin je protein koji povećava količinu kalcijuma koji je uključen u mineralizaciju kostiju.

Osteopenija – Koji je optimalan unos kalcijuma na dnevnom nivou?

Optimalan unos kalcijuma je 1000 mg do 1500 mg na dnevnom nivou. Kada dođe do toga da nivo kalcijuma u krvi padne ispod dozvoljenog, osetićete grčeve u mišićima, nesanicu, premor i povišeni pritisak.

Kako vežbanje pomaže u borbi protiv osteoporoze?

Redovna fizička aktivnost je najvažniji lek u borbi protiv osteoporoze. Vežbanje je poželjno u svakom životnom dobu, a posebno je važno kod ljudi koji imaju određene zdravstvene probleme.

Fizičkom aktivnošću se poboljšava mišićna masa koja će pomoći kod normalnog funkcionisanja koštanog sistema.

Kako se vremenom smanjuje koštana masa kod osteoporoze, ali i mišićna masa neophodno je redovno vežbati. Kao pozitivan efekat na vežbanje primetićete da kosti ponovo počinju da se formiraju i da vam je lakše prilikom kretanja.

Koje se vežbe preporučuju kod osteoporoze?

Za lečenje osteoporoze mogu se koristiti razne vežbe, ali dizanje tegova se pokazalo kao delotvorno rešenje. Najviše zbog toga što utiče na formiranje snažnih kostiju. Uvek morate imati na umu da osteoporoza je stanje koje vas prati duži vremenski period, stoga ne trebate očekivati rezulate odmah po započinjanju vežbanja. Ukoliko ste uporni, to će sigurno dovesti do pozitivnih rezultata i učiniće da se mnogo bolje osećate.

 

 

Read More

Uzrok debljanja i kako rešiti problem?

Uzrok debljanja može biti problem sa nepravilnim izborom namirnica, prejedanjem i prekomernim unosom namirnica, hormonalnim i zdravstvenim problemima ili naslednim faktorom predodređenim za lako debljanje.

U prirodi nema gojaznosti, ako pogledamo kao primer životinje, osim kod domaćih životinja koje tovimo da bi ih kasnije pojeli.

Nekada davno gojaznost nije bila toliko zastupljena kao danas, osim u nekim retkim slučajevima koji su povezani sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, najčešće hormonalnim.

Danas je situacija alarmantna i sve  je više je predebelih osoba u drustvu. Poslednji podaci govore da je u Sjedinjenim Američkim državama čak 64% ljudi gojazno.

Ukoliko postavite pitanje doktoru ili treneru, zašto imate problem sa viškom kilograma, a da pri tome ništa ne jedete i bavite se fizičkom aktivnošću, pre ili posle reći će vam da je razlog tome nasledni faktor.

Ako ne mršavite iako se pridržavate uspustava koje vam je prepisao nutricionista ili trener, nemojte očekivati od njega da će priznati da je pogrešio u proceni dijete za vas. Svu krivicu će prebaciti na vas. Ako zaista ne jedete krišom zabranjene namirnice, onda možemo konstatovati da je u vašem slučaju krivo jedno loše nasleđe.

Istina je možete naslediti sklonost prema velikom debljanju, ali to nije uvek slučaj. Nasledni faktor nije urođen, nego se na neki način stiče.

Prežderavanje ili hiperfagija drugi je uzrok debljanja. Drugim rečima ljudi previše jedu, a to je uzrok debljanja.

Uzrok debljanja i kako je prehrambena industrija uticala na gojaznost?

Životni standard i potrošačko društvo pretvorili su ljude u izjelice koji nemaju meru. Ukoliko prošetate gradom ne biste morali dugo tražiti oko sebe tipičnog debeljka koji neprestano nešto žvaće. Naprotiv, među svojim prijateljima i poznanicima sigurno imate nekoga ko jede sa užitkom i pri tome nije debeo, može čak biti i mršav. To je vrsta čoveka koji se stalno nada da će pojesti nešto od čega će se udebljati. Mnogi debeli ljudi se debljaju i pored toga što broje kalorije. Činjenica je da su ljudi u prošlosti mnogo više jeli nego danas, ali su se i više trošili: češće su radili, penjali se po planinama, a kuće su se manje grejale.

uzrok debljanja

Pogledamo li danas kako funkcionišu ljudi nasuprot ranije, videćemo da se ljudi danas više voze kolima i autobusom, a da sve manje pešače. Zatim u zgradama postoje liftovi, pa sve manje ljudi koristi stepenice. Sve ovo je uzrok debljanja, a ljudi to shvataju kada to počne da im smeta.

Gojaznost je neposredna posledica savremenog načina ishrane, ali i posledica uzastopne primene hipokaloričnih dijeta. Gojaznost je put u bolesti koje nose sa sobom niz problema.

Kako rešiti problem gojaznosti?

Duboko se rastužim kada mi neka osoba kaže kako je skinula 10 kg za mesec dana. Iz razgovora sa tom osobom mogu da otkrijem da je koristila nekoliko načela zdrave ishrane i brzo postigla zapažene rezultate. Međutim problem nastaje kada se posle početnog uspeha brzo vrati starim i lošim prehrambenim navikama. Suština je da ova osoba nije shvatila da zdrava ishrana treba da bude način života, a ne kratkotrajan izlet u nastojanju da se izgube kilogrami. Budući da isti uzroci imaju iste posledice, jednostavno će se većina kilograma tokom određenog vremena vratiti.

Da bi se utvrdio i otklonio uzrok debljanja potrebno je naučiti načela zdrave ishrane. Ova pravila se zasnivaju isključivo na pravom odabiru namirnica. Kada jedanput savladate pojedinosti razumećete zašto ste i kako došli do suvišnih kilograma. Na kraju ćete se uveriti kako je samo jedno rešenje ispravno da ih zauvek izgubite. Potrebno je da normalno jedete, ali samo drugačije.

 

 

 

Read More

Žene u teretani vežabaju kao muškarci

Većina smatra da je teretana samo za muškarce, to nije tačno, tako da možete videti mnoge zene kako vežbaju u teretani zajedno sa muškarcima.

Donedavno su mnogi sportovi bili privilegija samo muškaraca. Međitim, danas smo svedoci da se žene bave skoro svim sportovima i da u nekima ostvaruju rezultate koji su približni rezultatima muškaraca.

Ipak , muškarci su 4 puta zastupljeniji u sportu nego žene. To se može objasniti morfološko-funkcionalnim razlikama, a ponekad i predrasudama. U nekim situacijama, ove razlike ženama osiguravaju određenu prednost, kao recimo u plivanju na duže staze.

Svedoci smo da se ražim treninga i kod žena danas sporvodi na rigorozan način kao i kod muškaraca. Poslednjih godina je sve popularnije da žene treniraju u teretani i da oblikuju svoje telo, baš kao što to rade i muškarci.

Razlike u polovima postaju izrazite tek u pubertetu

Na fizičkom planu sve do puberteta, devojčice mogu da budu više, pa čak i fizički jače od dečaka. Međutim, u pubertetu se dešava veliki preokret. Tada kod muškaraca započinje lučenje muškog polnog hormona testosterona koji je odgovoran za razvoj primarnih i sekundarnih polnih karakteristika. Kod žena se javlja prva menstruacija, a kod muškaraca započinje spermatogeneza. Sve je ovo uslovljeno lučenjem polnih hormona. Nakon puberteta zapažamo razlike u antropometrijskim pokazateljima. Razlike u apsolutnoj snazi postaju dramatično velike u korist muškaraca. Snažan anabolički efekat koji ispoljava testosteron izaziva hipertrofiju mišića, porast broja eritrocita i sadržaja hemoglobina u njima. Otuda žene i pri intezivnom radu na snazi nemogu da ostvare takvu hipertrofiju mišića kao muškarci.

Manji aerobni kapacitet kod žena možemo objasniti manjim brojem eritrocita i sadržaja hemoglobina.

Žene u teretani i nedostatci u odnosu na muškarce

Antropometrijska merenja su pokazala da je prosečna odrasla žena 10 do 12 cm niža i 10 do 15 kg lakša od prosečnog odraslog muškarca. Pored toga što su niže i lakše od muškaraca žene poseduju i uža ramena i širu karlicu (bokovi su širi) ovaj podatak se vezuje sa njenom ulogom u trudnoći i porođaju. Pod dejstvom hormona u trudnoći, a delimično i tokom menstruacije, dolazi do olabavljenja nekih zglobova karličnog pojasa. Tokom trudnoće dolazi do omekšavanja simfize, što omogućava određeno pomeranje stidnih kostiju po dužini tokom porođaja. Odnos trupa prema nogama je veći kod žena. Mnoge žene poseduju x položaj ruku i nogu.

Povrede kod žena, čime su uslovljene?

Kosti žene su tanje, lakše i manje otporne na traumu. Ligamentrarni aparat je znatno slabiji kod žena što uslovljava češće povređivanje kod podizanja većeg opterećenja.  Posebno je to izraženo ko zgloba kolena i stopala.

Imajući u vidu da mišići osiguravaju zglobove, manja snaga mišića utiče takođe na učestalost povređivanja.

Žene koje u teretani vežbaju poseduju apsolutno i relativno manje srce nego muškarci. To uslovljava manji udarni volumen koji skoro nikada ne prelazi 160 ml, dok kod muškaraca može da pređe i 200 ml. Kod žena je izmeren minutni volumen od 25 litara, a kod muškaraca blizu 40 litara.

Ove činjenice omogućavaju ženu da ostvari ne tako uspešne rezultate kao muškarci. To je posebno izraženo u teretani gde se osnovno fizičko svojstvo iskazuje kroz snagu. Rad na snazi treba upražnjavati i kod žena, pošto se i bez velike hipertrofije mišića može ostvariti značajan porast snage. To se postiže povećavanjem sinhronizovanosti motornih jedinica tokom treninga sa otporom.

zene u teretani

zene u sportu

Poznato je da kora nadbubrežne žlezde luči manje količine androgenih (muških) hormona, stoga i kod žena postoji određena hipertrofija mišića. Neke žene koje imaju izražene muške crte (muškobanjaste) luče veće količine ovih hormona i ostvaruju veći učinak u treningu snage u teretani. One su predodređene za sportove gde je snaga dominantni faktor.

Kako menstruacija utiče na rezultate žene u teretani i sportu?

Menstrualni ciklus i trudnoća (graviditet) su dva fenomena koji značajno ometaju bavljenje sportom kod osoba ženskog pola. Poznato je da prva menstruacija (menarha) nastaje nešto kasnije kod devojčica koje se bave sportom. Činjenica je da se u dane kada se javlja menstruacija dolazi do promena i u psihofizičkom stanju žene.

Od drugog dana nakon početka menstruacije zapaža se porast brzine  nervno-mišićne reakcije, koja kulminira pred samu ovulaciju. Mnoge devojke koje treniraju u teretani postizale su najbolje rezultate baš u ovom periodu. Međutim, u sportovima gde se zahteva velika koncentracija i preciznost period menstruacije utiče nagativno na same rezultate. Savremena sportska higijena omogućava da i tokom ciklusa zene treniraju sasvim normalno u teretani. Odlaganje mesntruacije davanjem hormona dozvoljeno je samo za veoma važna takmičenja i to pod strogom kontrolom lekara.

Obilne menstruacije vezuju se za povećani gubitak gvožđa iz organizma, što reparkutuje pojavom hipohromnih anemija (sideropenijskih anemija). Stoga se mora ishranom osigurati povećan unos gvožđa  u organizam. Žene koje treniraju u teretani imaju smanjen nivo serumskog gvožđa, veruje se da čak njih 20% se susreću sa ovim problemom.

Pojava neredovnih menstruacija je česta pojava kod žena ili devojaka koje treniraju u teretani. Ponekad dolazi do izostanka menstruacije (amenorea), koja može trajati i više meseci. Pojava amenoreje je direktno proporcionalna intezitetu treninga i smanjnju telesne mase.

Nagla mršavljenja su glavni razlog pojave amenoreje.

Mehanizam ovih pojava nije poznat, ali se tumači odbrambenom reakcijom organizma na manji unos hrane, a samim tim i gvožđa. Trudnoća nije apsolutna kontraindikacija za bavljenje laganim sportskim aktivnostima koja ne  podrazumevaju veća naprezanja. Zbog povećanog lučenja estrogena, prva 3 meseca trudnoće ( estrogen poseduje kao i testosteron anaboličko dejstvo) koji je izražen priraštajem snage.

Ovaj podatak se koristi u vrhunskom sportu, mada nije etički opravdan. Mnoge sportiskinje postižu najbolje rezultate neposredno nakon porođaja. To se može objasniti povećanom hormonskom i regenerativnom aktivnošću koja se dešava tokom trudnoće.

Read More

Vežbanje i njegov uticaj na zdravlje

Često čitamo o značaju i uticaju koje vežbanje ima na naše zdravlje. Vežbanje ne samo da je dobro za mršavljenje, već je dobro za razvoj mišića, život bez bolova, bolju kondiciju, bolju koncentraciju i veću snagu. U ovom tekstu izdvojio sam 9 razloga, zbog kojih ćete ići na vežbanje svakog dana.

vezbanje

redovno vežbanje utiče na kvalitetniji život

Vežbanje povoljno utiče na držanje tela

PRVI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Neosporno je dokazano da vežbanje poboljšava elastičnost mišića koji drže skelet. Na ovaj način se potpomaže održavanje živahnog i uspravnog držanja tela. Sa druge strane, često kod odraslih vidimo opušteno i mlohavo držanje tela koja je posledica sedentarnog načina života. Ovako loše držanje često je posledica dugoročnog zamora nastalog usled slabih mišića koji se lako zamaraju. Loše držanje tela odgovorno je za mnoga takozvana manja oboljenja od kojih često pati neaktivni deo stanovništva.

Vežbanjem se uklanja bol u donjem delu leđa

DRUGI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Kod nekih slučajeva glavni uzrok bolova u donjem delu leđa treba tražiti u nedostatku fizičke aktivnosti. Ova vrsta bola može biti posledica slabosti ligamenata koji povezuju pršljenove, čime kičma gubi čvrstoću. Usled nepravilnog držanja tela dolazi do oslabljenih, istegnutih ili prenapregnutih mišiča u abdominalnom delu i u predelu donjeg dela leđa. Razlog treba tražiti i u patološkim promenama ili nasleđenim manama.

Proučavanje normalnih osoba koje vežbaju pokazuju, da su njihovi leđni mišići najmanje tri puta snažniji od abdominalnih. Međutim, ljudi koji pate od bolova u donjem delu leđa obično nemaju tako jake mišiće na leđima.

Kod osoba koje pate od  bolova u leđima, dolazi do izlečenja ukoliko primenjuju vežbe za ojačavanje leđnih i abdominalnih mišića.

Vežbanje ima kako preventivnu, tako i terapeutsku vrednost kad je reč o bolovima u donjem delu leđa.

Fizička aktivnost usporava proces starenja

TREĆI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Redovno bavljenje fizičkom aktivnošću može znatno da uspori proces starenja i to na više načina:

  1. usporava se pad fizičke sposobnosti sistema krvotoka i muskulature
  2. odlaže se opšte fizičko pogoršanje karakteristično za starost
  3. smanjuje se mogućnost nastanka degenerativnih bolesti
  4. dolazi do povećanja energije i snage, čime se potencira radost i interes za život i pomaže sprečavanje hroničnog zamora
  5. uspostavlja se kontrola nad gojaznošću ili se sasvim sprečava
  6. vežbanjem se potpomaže održavanje optimalnog fizičkog izgleda i sprečavaju mnoge nezgode koje izaziva suvišno salo
  7. fizička aktivnost pruža rekreaciju i relaksaciju
  8. vežbanje poboljšava mentalno zdravlje i potpomaže varenje
  9. postoje neke indikacije po kojima je dugoročno bavljenje odgovarajućom fizičkom aktivnošću od vrednosti za produženje životnog veka

Fizička kondicija i sposobnost savladavanja izuzetnih situacija

ČETVRTI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Ponekad se u svakodnevnom životu tvrdi da funkcionišemo »na dugme«.

Uvođenjem novih inovativnih rešenja, mnogi ljudi misle da im ne traba mnogo snage ili fizičke kondicije, da bi upravljali aparatima koji olakšavaju život. Da li je ovakva logika ispravna?

Jeste, ako je telo prilagođeno svakodnevnim navikama sedentarnog tipa i ako telo može da savlada sve napore koji pred njim stoje, čak i ako se ti poslovi rade sa gotovo punim kapacitetom snage. U neuobičajnim situacijama i neredovnim uslovima fizički nesposobno telo, često nije u stanju da dovoljno reaguje na zahteve koji mu se postavljaju. Količina normalne aktivnosti znatno varira ne samo od osobe do osobe i menja se usled promene posla, navika života ili usled različitih rekreacionih zahteva.

Navešću i neke druge okolnosti koje izazivaju abnormalno trošenje energije ili stavljaju povećane zahteve rezervama sposobnosti i efikasnosti kardio-vaskularnog sistema:

  1. pretrpljena ozleda dok se nalazimo izolovani – na primer ostajanje u automobilu posle saobraćajnog udesa-bez neposredne spoljne pomoći
  2. dugotrajna i teška fizička angažovanost prilikom katastrofa kao što su poplava, šumski požar, požar u kući, zalutalost u kraju koji nepoznajemo, padanje u duboku vodu sa odećom ili pokušaj spasavanja lica koje nije u situaciji sebi da pomogne
  3. trčanje da bi se stigao autobus ili tramvaj
  4. trčanje da bi se umaklo opasnosti
  5. izolovanost u zatvorenom prostoru duže vreme
  6. nesreće, povrede i operacije koje zahtevaju utrošak celokupnih ili većine telesnih rezervi da bi došlo do oporavka

Osoba fizički sposobna  sposobnija je da se bori sa iznuđenim izuzetnim situacijama u odnosu na osobe koje nisu fizički aktivne.

Pravilno formiranje tela kod dece

PETI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Otkriću vam još nekoliko proverenih koristi od redovnog bavljenja vežbanjem:

  1. vežbanje povoljno utiče na fizički rast u toku detinjstva, mladosti, pa čak i u prvim godinama punolestva
  2. vežbanje utiče na vidljivo povećanje muskulature
  3. vežbanje utiče na povećane vitalne sposobnosti i na povećanje i ojačanje skeletnih kostiju
  4. vežbanjem se poboljšava neuromuskularna veština – besprekorna i efikasna koordinacija muskularnog i nervnog sistema
  5. redovno vežbanje pomaže održavanju uredne stolice, pa se na taj način sprečava zatvor

Sa poboljšanjem neuromuskularne veštine troši se mnogo manje energije pri fizičkoj aktivnosti, tako da ta aktivnost postaje mnogo manje zamorna, a zabavnija. Isto tako, poboljšavaju se reagovanja čula i refleksi. Od mišićne aktivnosti imaju koristi ne samo srce, već i unutrašnji organi kao što su pluća, creva, jetra i endokrine žlezde.

Fizička aktivnost i sprečavanje nervne napetosti

ŠESTI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Jako je teško izmeriti količinu nervne napetosti koja postoji kod velikog broja ljudi pre i posle naporne fizičke aktivnosti. Klinički i empirijski podaci očigledno ukazuju na to da vežbanje i fizička aktivnost pozitivno deluju kod smanjenja tenzije. Isuviše aktivni umovi u nedovoljno aktvinim telima imaju često potrebu za fizičkim oslobađanjem nagomilane emocionalne muskularne napetosti, do koje, kako izgleda, dolazi putem akcije skeletnih mišića.

Veoma raširena pojava preterane napetosti ukazuje na to, da su mnogi ljudi nasposobni da dođu do zadovoljavajućeg stepena relaksacije. Sportovi, igre i drugi vidovi fizičke aktivnosti pružaju  prihvatljiv izlaz za emocije, koje bi inače u uslovima savremene kulture, ostale zatvorene i potisnute. Za razliku od sportskih aktivnosti, gde je potrebno da organizujete više članova, odlazak u teretanu vam nudi mogućnost da samostalno vežbate. Zbog toga, ljudi doživljavaju odlazak u teretanu kao svojevrsni ventil od preterane napetosti.

Mišićna aktivnost stvara osećaj ispunjenosti i zadovoljstva koje brzo razvejava nagomilana nezadovoljstva i stresove. Prijatan zamor posle fizičke aktivnosti, u stvari odmara, pa na taj način pozitivno deluje i na mentalno zdravlje. Brige nagomilane u toku dana često nestaju ako se usredsredimo na neku fizičku vežbu. Učestvovanje u fizičkim aktivnostima, isto tako pomaže pri otklanjanju osećanja hroničnog zamora i formiranju dobrog raspoloženja usled same činjenice što je čovek zdrav.

Vežbanje utiče na poboljšanje ličnosti

SEDMI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Učestvovanje u igrama i sportovima, ukoliko se pravila inteligentno poštuju, može doprineti u izgradnji ličnosti. Svakako će uticati i u razvijanju društveno-korisnih veština. To je tako,  zato što se uzajamno uzimanje i davanje  i saradnja u igri između učesnika, suštinski ne razlikuje od svakodnevnih aktivnosti.

U igrama i sportovima moguće je razviti osobine kao što su lojalnost grupi, timski rad, realistička procena sebe i drugih, smisao za rukovođenje, saradnja, pridržavanje pravila, istrajnost. Iz ovoga proizilazi da lica sa nadprosečnim fizičkim veštinama imaju bolje formiranu ličnost, a takođe se i bolje prilagođavaju, nego lica koja nisu dovoljno fizički spretna.

U detinjstvu je nedostatak fizičkih znanja ozbiljna prepreka da se bude prihvaćen od drugova u igri. Sa druge strane, mnoga dugotrajna prijateljstva počela su za vreme igre ili pri bavljenju sportovima.

Proučavanja osobina koja su karakteristična za rukovođenje ukazuju na to da posedovanje nadprosečne fizičke veštine, igra važnu ulogu tokom detinjstva i mladosti. Prilikom određivanja ljudi koji su sposobni da rukovode poslom obično se biraju ljudi koji su spretni i imaju više smisla za organizaciju.

Vežbanje pomaže mentalnoj sposobnosti

OSMI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Obzirom na to da posle fizičke aktivnosti često dolazi do mentalne i fizičke relaksacije, mnogi smatraju da redovno vežbanje u znatnoj meri pomaže boljem funkcionisanju mentalnih procesa. Tako je više javnih ličnosti posvedočilo da im je u njihovom umnom radu koristilo učešće u fizičkim aktivnostima.

Studenti koji su više fizički angažovani pokazuju bolji uspeh na fakultetu, dok kod studenata koji nisu fizički aktivni to nije slučaj.

Fizička sposobnost i opšte zdravstveno stanje

DEVETI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Veruje se da osobe sa optimalnom fizičkom sposobnošću poseduju otpornost prema bolestima kao što su paraliza, velike boginje, dfterija i slične. Sada se zna da je specifičnu otpornost moguće steći samo vakcinacijom. Ovo je posebno važno u vreme kada se borimo sa Covid-19 virusom. Veruje se da zdrave i fizički aktivne osobe mnogo se lakše bore sa ovim opakim virusom.

Fizički sposobne osobe poseduju veći stepen opšte otpornosti, a to im omogućuje da uspešno izbegavaju manje bolesti. To su bolesti tipa prehlade (nazeb i kijavica).

Ovo nije slučaj sa osobama koje većinu dana provode sedeći i  koje su fizički neaktivne, oni se uglavnom loše fizički osećaju. Stepen fizičke aktivnosti uslovljen je opštim fizičkim zdravljem.

Lekari tvde da zdrave i fizički aktivne osobe mogu uspešno da se suprostave uobičajnim slabostima sredovečnog doba kao što su glavobolje, šećerna bolest, smetnje u varenju, zatvor, gubljenje daha, smetnje u bubrezima, hronični umor i kiselina u stomaku. Ovo se delimično pripisuje poboljšanoj cirkulaciji krvi, izazvanoj povećanim protokom venozne krvi usled aktivnosti mišića. Na taj način se poboljšavaju biohemijski procesi u telu, čime se pomaže u sprečavanju nelagodnosti i bolesti izazvanih nepravilnom hemijskom ravnotežom u telesnim sistemima.

Lekari preporučuju fizičku aktivnost kao terapiju u izvesnom broju slučajeva kao što su:

  1. poboljšanje ili ispravljanje telesnih pokreta
  2. povećanje snage mišića
  3. poboljšanje fizičke sposobnosti pre i posle operacije ili nakon porođaja
  4. oporavak nakon povrede
  5. olakšanje u periodu trudnoće, a kasnije i porođaja
  6. uspešnije uklanjanje kamena u bubregu
Read More

Konstitucija tela, tipovi i ostale podele

Konstitucija predstavlja anatomski sklop, odnosno telesnu građu, mada se može govoriti i psihičkoj mentalnoj konstituciji ili tipu ličnosti.

Za ostvarenje vrhunskih sportskih rezultata, veliku, često presudnu ulogu igra konstitucija (građa, sklop) sportiste. Veliki broj naučnih studija obavljen je u traganju za idealnim sportskim tipom za pojedine sportske grane.

Mada se u mnogim sportovima došlo do saznanja kakva je idealna konstitucija potrebna za vrhunske rezultate, često se dešavalo da vrhunske rezultate  postižu osobe koje ne pripadaju datom tipu. Ove činjenice su nesporne i mogu se objasniti primerom novih tehnika koje omogućavaju angažovanje novih mišićnih grupa.

Kada se kaže konstitucija, obično se misli na morfologiju (anatomski sklop), odnosno telesnu građu, mada se može govoriti i psihičkoj mentalnoj konstituciji ili tipu ličnosti.

 

konstitucija

Konstitucionalni tipovi

Grčki lekar Hipokrat smatrao je da se naše telo sastoji od 4 bitna elementa, koja utiču na temperament

  • krv
  • sluz
  • žuta žuč
  • crna žuč

Na osnovu ovog shvatanja Galen je podelio ljude po psihičkoj konstituciji (temperamentu) na četiri tipa:

  1. kolerik – naprasit, hiperaktivan tip, nedruželjubiv;
  2. sangvinik- veseo, živhan tip, druželjubiv;
  3. flegmatik – staložen, usporen tip, nereaktivan;
  4. melanholik – depresivan, spor tip, povučen u sebe.

Telesna konstitucija svrstava ljude u morfološke konstitucionalne tipove. Danas su u upotrebi podele prema sledećim autorima:

Konstitucija – Konstitucionalni tipovi po Krečmaru

Krečmarova podela se koristi veoma često, jer ona povezuje telesni sklop sa temperamentom i pojavom društvenih poremećaja. Ova podela svrstava ljude u 3 osnovna tipa:

Atletski tip

Karakteriše ga konstitucija :

  • četvorouglasta glava,
  • nisko čelo
  • snažan vrat,
  • širok rameni pojas
  • uzak karlični pojas
  • grudni koš je širok i cilindričan
  • trbuh je uvučen
  • struk uzak
  • kosti udova su razvijene
  • mišići snažni
  • epigastrični ugao prav (epigastrični ugao zaklapaju rebarni lukovi, pri vrhu grudne kosti)

Poseduju impulsivan temperament (osciliraju između grubosti i nežnosti).

Astenični (leptozomni) tip

Karakteriše ga konstitucija:

  • vitak stas
  • široko čelo
  • malo lice
  • oštar nos
  • grudna i trbušna šupljina su male
  • grudni koš pljosnat
  • epigastrični ugao oštar (srce visi u grudnom košu tzv. kapljasto srce)
  • osobe su obično mršave uglaste građe
  • ramena štrče kao vešalice za odelo

Piknički tip

Karakteriše ga kostitucija i ove osobe su:

  • korpuletne i oble građe
  • visceralne šupljine – unutrašnji organi su veliki
  • lice je pentagonalno
  • vrat kratak
  • ramena uža i oborena
  • ekstremiteti kratki
  • epigastrični ugao je tup (srce leži položeno na dijafragmi)
  • osobe su sklone gojenju
  • po temperamentu osciliraju između veselosti i potištenosti
  • doborćudni ljudi puni humora

Ova osnovna 3 tipa Krečmar pominje i prelazni, tzv. displastični tip.  Displastična konstitucija je mešavina prethodnih osobina  i posledica je neizbalansiranog razvoja.

Konstitucija i Ostale podele po Sigou, Martiniu i Šeldonu

Pored nemačke škole koju predstavlja Krečmar, često se koriste i podele prema Francuskoj i Američkoj školi.

U francuskoj školi najpoznatije su podele po Sigo-u (Sigaud) i Martini-u ( Martiny).

Sigo opisuje cerebralni, muskularni, respiratorni i digestivni tip. Nasuprot njemu, Martini razlikuje:

  • ektoblastični tip,
  • mezoblastični tip,
  • endoblastični tip,
  • kordoblastični tip.

Američku školu predstavlja Šeldon (Sheldon) koji opisuje sledeće konstitucionalne tipove:

  • ektomorfni tip
  • mezomorfni tip
  • endomorfni tip

Ova podela je dosta popularna i po njoj ektomorfni tip odgovara asteničnom tipu, endomorfni tip odgovara pikničkom tipu, a mezomorfni tip odgovara atletskom tipu po Krečmaru.

Na osnovu svega izloženog može da se vidi da pri izboru sporta, odnosno selekciji, veliki značaj igra telesna konstitucija.

Asteničnoj konstituciji pripadaju mnogi košarkaši, skakači u vis, odbojkaši itd.

Pikničkoj konstituciji pripadaju bacači kladiva, kugle, dizači tegova, rvači itd.

Ekstremno pripadanje nekom tipu automatski isključuje bavljenje nekim sportom ( osoba sa veoma izraženim pikničkim osobinama nikada neće biti vrhunski košarkaš).

Atletski tip čini uravnoteženu sredinu koja se može usmeriti na skoro sve sportove.

 

Read More
kardiovaskularna oboljenja

Kardiovaskularna oboljenja su uzrok smrti

 

Kardiovaskularna oboljenja su sve izraženija. Ovaj zdravstveni problem je jedan od uzroka smrti i telesnih oštećenja sa trajnim onesposobljavanjem čoveka za normalno funkcionisanje.

U ranijim tekstovim bilo je govora o promenama koje se događaju u telu kao posledica redovnog i intezivnog vežbanja. Da li su te promene korisne za naše telo i organizam? Koje su to prednosti koje čovek dobija, ukoliko redno vežba u odnosu na one koji su fizički neaktivni?

Često možete pročitati na različitim portalima o koristima koje telo ostvaruje ukoliko se redovno bavimo fizičkom aktivnošću. Evo nekoliko razloga zašto je dobro redovno trenirati:

  1. povećava se otpornost prema određenim bolestima
  2. čovek se oslobađa nervne napetosti i briga
  3. moguće je povećati sposobnosti konstruktivnog mišljenja
  4. može se održavati normalna telesna težina
  5. moguće je razviti pozitivne osobnine i poboljšati karakter

 

Jedan od najvećih problema u pokušaju da se prikažu korisna dejstva vežbanja, predstavlja činjenica da je telo iz dana u dan izloženo veoma različitim faktorima.

Ovo stvara teškoću izdvajanja pojedinih činilaca, kao što je vežbanje.

Nejasno je da li je vežbanje direktan uzrok nastanka promena ili na to utiču i drugi činioci kao što su:

  • pravilna ishrana,
  • opšte zdravstveno stanje,
  • stepen oslobođenosti od nervne napetosti i briga,
  • klimatski uslovi

Svi ovi činioci mogu uticati i igrati određenu ulogu u nastajanju određenih promena, kao što su kardiovaskularna oboljenja.

Veoma je teško dokazati da je samo jedan od njih uzrok određene promene. Međutim, uloga vežbanja u izazivanju određenih pozitivnih promena u telu već odavno je dokazana i poznata svima.

Kardiovaskularna oboljenja i degenerativna oboljenja

Značaj vežbanja u sprečavanju nastanka srčanih napada i degenerativnih oboljenja je nemerljiv.

Veliki uticaj ima i u smanjenju njihovog inteziteta i minimiziranju vremena rekovalescencije, kao i u smanjenju broja smrtnih slučajeva od tih bolesti.

Tokom poslednjih godina kardiovaskularna oboljenja su sve izraženija.

Ovaj zdravstveni problem je jedan od uzroka smrti i telesnih oštećenja sa trajnim onesposobljavanjem čoveka za normalno funkcionisanje.

Kardiovaskularna oboljenja nalazila su se nisko na listi oboljenja koja uzrokuju smrt.

Međutim, u današnje vreme, kardiovaskularna oboljenja izazivaju više smrtnih slučajeva, nego sve ostale bolesti zajedno.

Oko 1 milion ljudi u Srbiji pati od ozbiljnih srčanih poremećaja ili od sužavanja krvnih sudova, što dovodi do teških srčanih i koronarnih oboljenja. Poražavajući podatak je što sve više mladih osoba ima problem sa gojaznošću i poseduju određena kardiovaskularna oboljenja.

Redovno učešće i fizičkoj aktivnosti, pogodnoj za doba i stepen fizičke sposobnosti pojedinca, nije jedini značajan faktor u suzbijanju pojava ili otklanjanju kardiovaskularnih smetnji.

Među drugim činiocima od uticaja na učestanost nastanka kardiovaskularnih oboljenja  treba spomenuti;

  • količinu konzumiranih masti u ishrani,
  • stepen nervne napetosti i stresa kojima smo svakodnevno izloženi,
  • nasledne osobine i
  • preteranu gojaznost.

 Kardiovaskularna oboljenja – Uzrok i učestanost nastanka

Prilikom vežbanja protok krvi kroz vene, naročito u nogama – pojačava se usked naizmeničnog skupljanja i opuštanja mišića koji uvećavaju proticanje krvi kroz vene. Sa poboljšanjem elastičnosti mišića usled redovnog vežbanja, povećava se i njihova sposobnost za pomaganje cirkulacije krvi. U tom smislu povećana cirkulacija može se smatrati dugoročnom posledicom vežbanja, a takođe i neposrednom.

 

Redovnim vežbanjem smanjuje se mogućnost nastanka zgrušavanja krvi (tromboza) u krvnom sudu.

Takvo zgrušavanje je krajnje opasno, jer grudvica krvi (embolus), ili njen deo, može odvojivši se, da zastane u vitalnom delu cirkulatornog sistema i da delimično ili potpuno blokira krvni sud.

Ako do toga dođe u plućima nastaje plućna embolija, ako se to desi u srcu nastaje koronarna tromboza, a u mozgu moždani udar.

kardiovaskularna oboljenja

plućna embolija

Smrtonosni srčani napadi događaju se najćešće kod osoba koje se bave sedentarnim zanimanjem.

Ređe se to dešava kod onih koji su angažovani napornom fizičkom aktivnošću.

Kardiovaskularna oboljenja događaju se i povećavaju u srazmeri sa stepenom u kome je pojedino zanimanje sedentarnog karaktera. Kod takvih zanimanja stepen oporavljanja se znatno umanjuje.

Zašto fizička sposobnost, kao posledica redovnog bavljenja intezivnom fizičkom aktivnošću, pomaže u smanjenju broja kardiovaskularnih oboljenja?

Uloga vežbanja i načina ishrane u sprečavanju srčanih oboljenja kod različitih starosnih grupa, pomažu nam da shvatimo odnos između fizičke neaktivnosti i kardiovaskularnih oboljenja.

Sužavanje arterija

Lekari, fiziolozi i stručnjaci za ishranu koji su proučavali unutrašnje zidove arterija, pronašli su da na tim zidovima postoji tendencija nagomilavanja masnih materija. Usled toga dolazi do smanjenja unutrašnjeg prečnika arterija, a samim tim i do ometanja protoka krvi. Razlozi koji dovode do toga je nedostatak fizičke aktivnosti, ishrana bogata holesterolom (koja izaziva nastajanje voskaste masti u krvi) i poodmaklo doba starosti koje donosi »zarđavanje arterija«.

Ishrana bogata holesterolom može dovesti do povećanja normalnog nivoa holesterola u krvi (od 100 do 250 mg smatra se normalnim), što često izaziva slaganje masnih sastojaka po unutrašnjim zidovima arterija. Kardiovaskularna oboljenja kao što je koronarna tromboza nastaje usled nepravilnog načina života.

Koronarna tromboza (kod koje se grudvica krvi zaustavi u srčanom krvnom sudu i smanji, odnosno začepi protok krvi u jedan deo srca) najčešće se pojavljuje kod jačeg stupnja arterioskleroze.

Redovno intezivno vežbanje doprinosi sniženju nivoa holesterola u krvi. Posle fizičke aktivnosti telo beleži osetno smanjenje nivoa holesterola. Nivo seruma holesterola kod neaktivnih ljudi ima tendenciju da raste u odnosu na aktivne ljude koji imaju određenu fizičku aktivnost.

Muškarci koji uzimaju hranu bogatu kalorijama, ali intezivno vežbaju kod njih se nivo holesterola ne povećava.

Vežbanje produžuje vreme zgrušavanja krvi

Krv osobe koja redovno vežba ili se često bavi fizičkom aktivnošću sporije se zgrušava od osoba koje obavljaju sedentarni posao. Redukcija u koagulaciji krvi je veoma značajna kod sprečavanja koronarnih napada. Prevashodno,  zato što smanjuju mogućnost formiranja grudvica krvi u krvinim sudovima srca, mozga ili drugim vitalnim delovima. Ove grudvice krvi  izazivaju blokiranje protoka krvi i dovode do srčanog napada ili moždanog udara.

Vežbanje razvija pomoćnu cirkulaciju krvi

Pomoćna cirkulacija krvi u kapilarima razvija se kao rezultat zahteva, koje cirkulatornom sistemu postavlja napor koji se dešava pri vežbanju i fizičkoj aktivnosti. Pomoćna cirkulacija može biti (sekundarna i sporedna).

Ovaj naknadni razvoj je od velikog značaja za slučaj da koronarna tromboza smanji ili zaustavi redovnu cirkulaciju krvi koja snabdeva deo mišićnog tkiva srca. Ova dodatna pomoćna cirkulacija u srcu može brzo da preuzme – delimično ili potpuno – zadatak snabdevanja krvlju svih delova srca, čime se minimizira oštećenje ćelija srca koje često nastaje kao posledica koronarne tromboze.

Lekari propisuju pacijentima koji imaju određena kardiovaskularna oboljenja i boluju od koronarne tromboze blagu formu vežbanja, čim simptomi bolesti nestanu, u nekim slučajevima ova terapija se preporučuje i pre nego što sipotomi iščeznu.

Sposobnost srca da izdrži stres

Jedno vreme verovalo se da prošireno ili „sportsko srce“, nastalo intezivnim treningom, predstavlja opasnost za zdravlje sportriste. Sad se, međutim zna, da je ovo proširenje prirodna stvar i da nastaje kao rezultat treninga, pa je zato poželjno. Srce je stalno izloženo određenom radnom naporu i pod normalnim uslovima veoma je otporno. Ovo se narolito vidi kroz sposobnost srca da izdrži manipulaciju rukama pri krajnjim situacijama koje ponekad zahtevaju da se srce direktno masira rukom. Kao što smo konstatovali u prethodnom tekstu, redovno vežbanje je poželjno za srce, jer ono na taj način postaje snažnije, a njegovi mišići elastičniji.

Isto tako cirkulacija krvi se pojačava, te se srce u stvari, bolje ishranjuje krvlju. Neodgovarajuće i degenerativno „ulenjeno srce“ možemo označiti kao nenormalno, nastalo usled sedentarnog načina života koje je karakteristično za savremenu civilizaciju.

Ulenjeno srce često nije u stanju da se bori sa pojačanim stresom i fizičkim naporima izazvanim bolešću ili neuobičajnim situacijama.

Iz ovih razloga mnogi lekari prepisuju fizičku aktivnost kao što je šetnja ili trčanje, rekovalescentima od srčanih oboljenja, jer se na taj način ne samo vraća njihova fizička snaga, već se stvara i odbrambena rezerva protiv budućih srčanih napada.

Čini se da je vežbanje najvažniji „lek“ za zdrave i najglavnija terapija za bolesne

Ukoliko vas je ovaj tekst podstakao da razmislite: kakav život vodite i da li imate dovoljno fizičke aktivnosti, onda sam uspeo u svojoj nameri. Ukazao sam vam na potencijalne pretnje koje mogu biti posledica fizičke neaktivnosti, odluka je isključivo na vama. Da li želite da vodite hedonistički život i kasnije imate zdravstvene probleme ili želite zdravo telo i dug život.

 

 

 

 

 

 

Read More

Bolovi u vratu i leđima

Kada se pojave određeni bolovi u vratu i leđima, koji do tog trenutka nisu postojali vreme je da preduzmete nešto po pitanju toga.

Savremeno doba donelo je mnogo pozitivnih stvari što se tiče inovativnosti, međutim čini se da postoji i jedna stvar zbog koje smo nazadovali, a to je naše držanje tela. Budući da savremeni ljudi sede satima pogrbljeni nad računarom nameće se pitanje, da li su u tom trenutku svesni u kom položaju obavljaju svoj posao?

Činjenica je da postaju svesni toga, tek kada se pojave određeni bolovi u vratu i leđima, koji do tog trenutka nisu osećali. Ukoliko je vaš bol toliko intezivan, da niste u stanju da obavljate svoje svakodnevne obaveze i aktivnosti, možda je pravi trenutak da nešto preduzmete po pitanju toga.

Postoji mnogo vežbi koje možete izvoditi da bi se otklonili bolovi u vratu i leđima. To su vežbe koje možete raditi bilo gde, uključujući i vašu kancelariju u kojoj obavljate posao.

Koliko su česti bolovi u vratu i leđima u današnje vreme?

Daću vam jednostvan odgovor, izuzetno su česti! Dosadašnja istraživanja pokazuju da skoro 75% ljudi u nekom trenutku svoga života se požalilo na probleme u vratu i leđima. Ponekad bolovi u vratu i leđima nastaju niotkuda izazvani. Koliko će dugo trajati bol, najviše zavisi od vas samih. Ako radite kancelarijski posao, stalno sedite za stolom i provodite sate u sedećem položaju, definitivno rizikujete da doživite ovu problematiku o kojoj sada govorim.

Nekoliko sati u istom položaju, može imati negativne efekte na vaše celokupno zdravlje. Iako, bolovi u leđima i vratu nisu nešto što je opasno po život, svakako da vas dekoncentriše konstantan bol koji osećate i koji je izuzetno neprijatan za vas. Postoji nekoliko jednostavnih rešenja koje možete uraditi kako biste smanjili šanse za dalji razvoj ovih bolova.

Kao personalni trener trudim se da pomognem ljudima da budu zdravi i da funkcionišu bez tegoba, stoga ću vam reći šta možete uraditi kako bi se rešili bolovi u vratu i leđima. Ukoliko želite da angažujete trenera, personalne treninge možete zakazati ovde.

Saveti koji pomažu da bi se otklonili bolovi u vratu i leđima

Ne morate biti stručnjak za fizikalnu terapiju, da bi ste otklonili mogućnost pojave bolova u vratu i leđima.

Ukoliko sledite ove jednostavne savete, koji su lako primenljivi ostvarićete neverovatne rezultate.

Povedite računa o držanju tela

Loše držanje je prvi razlog zbog kojeg nastaju bolovi u vratu i leđima. Pogotovo ukoliko je ono učestalo tokom celog dana. Kako da obratite pažnju na svoje držanje, koje će vas sačuvati od neželjenih efekata?

Uvek sedite sa nogama ravno na podu i leđima naslonjenim na stolicu. Imajte na umu da glava treba da bude u neutralnom položaju, gde će vam uši biti iznad ramena. Drugim rečima, držite leđa ravno, pazeći da vam vrat ostane na predviđenom mestu.

Ukoliko već duže vremena patite od lošeg držanja tela, u početku možete imati poteškoće u održavanju pravilnog držanja, jer vam je to neprirodan položaj na koji niste navikli. Ukoliko je vaše držanje toliko loše i osećate neprestan bol, obratite se fiziotarapeutu ili personalnom treneru koj vam mogu pomoći da ispravite svoje držanje i da takav način života ostavite u prošlosti.

Krećite se više

Videti osobu koja sedi za svojim stolom i radi je učestala pojava. Produženo sedenje je zapravo prilično fizički iscrpljujuće. Nije ni čudo, što se na kraju radnog dana osećate tako umorno. Jedno dobro rešenje za rešavanje tog osećaja je kretanje najmanje sat ili dva dnevno. To je razlog zašto su stolovi za obavljanje posla u stojećem položaju danas postali veoma popularni. Ukoliko nemate takav sto u svojoj kancelariji, pronađite neku površinu u kojoj možete stojeći obavljati svoj posao kako bi se sprečili bolovi u vratu i leđima.

Ispružite noge svakih 30 minuta

Čak i ako imate dobro držanje i deo vremena provodite stojeći, i dalje možete razviti bol u vratu i leđima. Šetnja po kancelariji minut ili dva učiniće čuda, kada je u pitanju smanjenje bolova u vratu i leđima.

Dakle, slobodno ustanite i ispružite noge čim počnete da osećate stezanje u leđima. Takođe možete da podesite tajmer svakih 30 minuta da vas podseti da ustanete i prošetate.

Naravno, ovih nekoliko minuta hodanja ne bi trebalo da bude jedino vreme tokom dana, kada pokrećete svoje telo. Morate biti svesni toga, koliko je fizičko vežbanje zaista važno za vaše celokupno zdravlje. Zbog toga vam uvek preporučujem da vežbate posle posla, najmanje nekoliko puta tokom nedelje.

Podesite svoj računar u toku rada

Sve gore pomenute stvari vam neće puno pomoći, ako ne prilagodite radno okruženje sopstvenim potrebama. Potrebno je da prilagodite računar i tastaturu, kako biste sebi olakšali rad i zadržali pravilno držanje tela.

bolovi u vratu i leđima

Nepravilan položaj tela u toku rada

Stoga:

  • Obavezno se uverite da je vaš monitor direktno ispred vas, sa sredinom ekrana na istom nivou kao i vaša glava
  • Postavite tastaturu na nivo gde će vam lakti biti savijeni za 90 stepeni dok kucate
  • Postavite miša na isti nivo
  • Ne budi rob računara. Obavljajte rad, tako da ide u vašu korist

U slučaju da posao obavljate na laptopu, bilo bi dobro koristiti sekundarni monitor. Ali ako to nije opcija, obavezno eksperimentišite sa podešavanjem prenosnog računara, da biste videli koji vam položaj najbolje odgovara.

Čini se kao strašno puno rada da bi se  smanjili  ili sprečavili bolovi u vratu i leđima na poslu. Međutim, ako želite da u starosti vodite zdrav način života, ove mere predostrožnosti morate shvatiti ozbiljno. Neće biti moguće biti aktivan i kretati se, ako imate iscrpljujući bol u vratu i leđima. Bez obzira da li imate bol ili ne, odlučite šta ćete da radite u mladosti, kako se ne bi patili u starosti.

 

Read More

Trening nakon praznika

Najteži deo godine za sve vežbače je povratak u trening nakon božićnih praznika. Tokom decembra meseca, mnogi ljudi greše napuštajući plan fizičke aktivnosti i zdrave ishrane. To svakako nije strašno, jer jednom godišnje prekršiti u načinu ishrane, neće se posebno odraziti na vašu telesnu težinu. Ali to nije sasvim tačno, ukoliko izostanete sa treninga i nakon praznika, pa se to praznovanje produži u nedogled.

Na božić se povećava unos kalorične hrane i hrane sa visokim sadržajem šećera. Potrebno je ubaciti fizičku aktivnost kao balans svemu tome, da bi ste se pobrinuli za izgled svog tela.

Ne dozvolite da sedentarni način života, preuzme uticaj na vaš život

Planiranje obroka i treninga nakon praznika izvan kuće je onemogućeno, pogotovo tokom radnog vremena. Ni sami ne znate, kako jesti nakon praznika.

Stoga, vam je teže da se pridržavate pravilne ishrane. Pored toga, slabije se krećete slobodnim danima tokom vikenda. Dolaskom januara, mnogi nameravaju da se bave sportom i da povedu računa o svojoj ishrani. Poznato je da je fizička aktivnost ključni faktor zdravog života, ali problem je u tome što većina ljudi to obično rade sami, bez odlaska kod fitness trenera.

trening nakon praznika

Često se koriste čudotvorne dijete uz pomoć kojih očekujete da ćete drastično smršati i uz malo fizičke aktivnosti. Ljudi često započinju treninge samostalno i vode se sa time „što više to je bolje“, odnosno prelaze iz jedne krajnosti u drugu.

To dovodi do toga, da od celog dana provedenog na kauču dolaze do svakodnevnog treninga.

Obe ove stvari su potpuno pogrešne i mogu na brutalan način dovesti do povratnog efekta. Efekat svaga toga je „jo-jo efekt“ tj. vraćanja telesne težine nakon određenog vremena.

Pored toga, takođe vrlo često se dešava da primetite da se niste dovoljno znojili na treningu.

Često vas to odvede u zabludu, da bi ste trebali više trenirati kako bi se dobro preznojili. Ovo je povezano sa frazama poput: “ Pa bilo je dobro na treningu, oznojila sam se!“.

Jako mi je žao, što ovo moram da vam kažem, ali ta misao nije u potpunosti tačna. U određenim prilikama postoji veza između većeg broja serija i većeg napretka. U velikoj većini slučajeva imamo tendenciju da premašimo količinu treninga, koje je naše telo sposobno da izdrži.

Trening nakon praznika – Počnite sa treningom nakon božića

Kvalitet treninga se ne meri količinom umora koji se izazove treningom, već kvalitet samog treninga i osećaj da klijent nije umoran nakon treninga. Naše telo ima prag koji se naziva „minimalni efektivni volumen“, a od kojeg ćete uz kvalitetan trening dovesti vaše telo do poboljšanja, izazivajuć  minimalan umor. Sa druge strane imamo još jedan prag koji se naziva “ maksimalna količina koja se može povratiti“, a to je maksimalna količina treninga koju naše telo može da podnese, bilo da se radi o jednom treningu ili o akumuliranom nedeljnom ili mesečnom nivou treniga.

Gde može nastati problem prilikom treninga?

Problem dolazi kada se trening ne nalazi između dva navedena praga, kada smo ispod zone „minimalno efikasnog podsticaja“, to će rezultirati da trening nije dovoljno jak i da ćete ostvariti minimalan ili nikakav efekat treningom. Suprotno tome, ako naš trening premaši onu “ maksimalnu količinu inteziteta od koje se naše telo može oporaviti, takav prekomerni umor će doprineti tome da se telo neće pravilno oporaviti između 2 ili više treninga.

U svakom slučaju najpametnije je da angažujete personalnog trenera, koji će vam pomoći u pogledu treninga i pravilne ishrane kako bi mogli da ostvarite zamišljene rezultate. Personalni trening sa stalnim nadzorom trenera prilagođen vama je pravo rešenje za svakoga. Ne razmišljajte 2 puta: “ Trenutak je baš sada“.

 

Read More

Razvoj dece i faktori koji utiču na razvoj

Razvoj dece i rast u visinu direktno je zavistan od rasta koštanog sistema, posebno kičmenog stuba i kostiju nogu. Pošto se izduživanje kostiju odvija u epifizarnim hrskavicama (zone rasta), okoštavanjem ovih mesta završava se rast, ali ne i ukupan razvoj organizma koji se okončava tek po navršenoj 24 godini života.

Čovek svoj razvoj započinje odmah nakon oplodnje jajne ćelije od strane spermatozoida u utrobi majke (intrauterini život). Zametak (embrion) tokom prva 3 meseca života prolazi kroz fazu formiranja organa (organogeneza). Taj period je kritičan jer neki lekovi, kao i neke virusne infekcije majke ( posebno rubeola), mogu da poremete organogenezu i da izazovu nakaznost (teratogeno dejstvo).

Ljudski zametak se nakon 3 meseca starosti naziva plod ili fetus. U ovom periodu pošto su već formirani organi, dolazi do intezivnog rasta, tako da fetus do momenta rođenja naraste i do 30 puta. Pri rođenju, novorođenče (naziv za prvi mesec života) je dugo oko 50 cm i teško  3 do 3,5 kg. Novorođeno dete do navršene prve godine života naziva se odojče. U tom periodu dolazi do intezivnog rasta i razvoja. U daljem toku rasta do navršene 16 -18 godine dete poraste 3 do 3,5 puta, a masa mu se uveća za 20 puta.U nekim slučajevima visina može da se poveća i do 4 puta, a masa i do 30 puta.

Razvoj dece i zakonitosti rasta i razvoja

Dete nije mali čovek, ono poseduje anatomske i fiziološke osobenosti koje mogu biti kvalitativne. Kvalitativne promene se odigravaju prema sledećim zakonitostima:

  • rast deteta se ne odvija linearno
  • intezitet rasta pojedinih organa nije isti

Razvoj dece – Nelinearni rast deteta

Razvoj dece prolazi kroz faze debljanja i faze istezanja. Ovo doba se deli na 4 faze:

  • Prva faza ubrzanog rasta od 1 do 3 godine
  • Prva faza usporenog rasta od 3 do 11 godina
  • Druga faza ubrzanog rasta od 11 do 14 godina za devojčice i 13 do 16 za dečake
  • Druga faza usporenog rasta od 14 do 17 godina za devojčice i 16 do 19 za dečake

Rast u visinu direktno je zavistan od rasta koštanog sistema, posebno kičmenog stuba i kostiju nogu. Pošto se izduživanje kostiju odvija u epifizarnim hrskavicama (zone rasta), okoštavanjem ovih mesta završava se rast, ali ne i ukupan razvoj dece koji se okončava tek po navršenoj 24 godini života. Prirast u rastu najveći je tokom prve godine života, potom opada do puberteta, nakon čega se opet beleži skok.

razvoj deteta

rast deteta je uslovljen određenim faktorima

Rast u širinu  utiče veoma značajno na porast telesne mase i samo delimično zavisi od rasta koštanog sistema, kao što su rebarni lukovi i karlica. Bitan uticaj na rast u širinu ostvaruje se preko rasta organa koji pripadaju nervnom sistemu (mozak), respiratornom  sistemu (pluća), kardiovaskularnom sistemu (srce), digestivnom sistemu (želudac i creva), kao i samim mišićima. Mada nasleđe, kao i u slučaju rasta u visinu, igra određenu ulogu, ovde značajan uticaj ostvaruju spoljni činioci (fizička aktivnost, obilna isshrana itd.).

Prirast telesne mase je najveći u prvoj godini života, da bi se postepeno smanjivao. Novi skok se beleži u periodu puberteta, kada godišnji prirast može da bude isto tako veliki  kao u prvoj godini života.

Nejednak rast pojedinih organa

Kostur čoveka raste do 15 – 16 godina, maksimalno do 20 godina života. Do polaska u školu ostvari se 2/3 maksimalnog rasta. Glava novorođenčeta je neproporcionalno velika u odnosu na telo i iznosi 1/4 dužine tela. Kasnije brže rastu kičma i ekstremiteti, tako da sa 20 godina života dužina glave iznosi samo 1/8 dužine tela.

Rast lobanje u visinu i širinu determinisan je rastom mozga. Mozak je u prvoj godini života težak oko 1500 grama, da bi do 20 godine usporeno rastao i uvećao se još samo 100 do 200 grama.

Rast u širinu deteta zavisi od rasta unutrašnjih organa. Pored endogenih faktora (nasleđe), veoma važnu ulogu igraju i egzogeni faktori (bavljenje sportom) koje povećava širinu grudnog koša, ramenog pojasa itd.

Kvalitativne promene (razvoj) odnose se na promene vrste ćelije i funkcije pojedinih tkiva. Tkivo je grupa ćelija koje vrše istu funkciju. Ove promene zahtevaju skoro sva tkiva.

Mozak vremenom smanjuje broj ćelija, ali se ostvaruje veća plastičnost ( broj sinapsi, sinteza novih belančevina itd.).

Kostur embriona se sastoji od hrskavičavog tkiva, da bi definitivno okončao tek sa 2o godina života. Starenjem kosti gube elastična vlakna te postaju krte i lako lomnjive.

Mišići novorođenčeta čine oko 25% telesne mase, da bi kod odraslih ovaj procenat iznosio i preko 40%. Sa starenjem procenat vode u mišićima se smanjuje.

Čovek je biće koje veoma sporo sazreva  (ima veoma dugu mladost). Period da se postigne faza razvoja kada dete može samo da vodi brigu o sebi, više od 10 puta je duži nego kod životinja. I svoju polnu zrelost čovek ostvaruje znatno sporije od životinja.

Faktori rasta koji utiču na razvoj dece

Faktori rasta se mogu podeliti na unutrašnje endogene i spoljašnje egzogene.

 

Endogeni faktori rasta

U unutašnje ili endogene faktore spadaju: nasleđe, pol i rasa.

Nasleđe igra bitnu ulogu za rast i razvoj dece. Danas se zna da je jedna vrsta gena odgovorna za brzinu rasta, a druga za konačnu visinu čoveka. Ispitivanja jednojajčanih monozigotnih blizanaca su pokazala da oni poseduju isti procenat belih i crvenih vlakana u mišićima. kao i sličnu maksimalnu potrošnju kiseonika VO2max. Nasledni faktori određuju i funkciju endokrinih žlezda, čiji je normalni rad neophodan za pravilan rast i razvoj dece.

Tokom intrauterinog načina života rast snažno podstiču hormoni gušterače (pankeras) i nadbubrežne žlezde. Tokom prve godine tu funkciju preuzima grudna žlezda (timus), a do treće godine štitna (tireoidna) žlezda . Do puberteta hormoni hipofize (posebno hormon rasta somatotropin) podstiču rast, da bi u pubertetu polne žlezde svojim anaboličkim dejstvom ubrzale rast i razvoj.

Ugradnju proteina anablizam snažno podstiču, kako muški polni hormon testosteron, tako i ženski polni hormon estrogen.

Razgradnju belančevina katabolizam podstiču hormoni kore nadbubrega, glukokortikoidi kortizol, Ovi hormoni regulišu glukoneogenezu – pretvaraju masti i belančevine u glukozu i na taj način usporavaju rast.

Pol igra važnu ulogu za rast i razvoj dece. Ova uloga vezana je za funkciju endokrinih žlezda.

Devojčice ranije ulaze u pubertet i stoga ranije završavaju rast. Sinovi nasleđuju glavne antropološke osobine oca, a kćerke majke.

Egzogeni faktori rasta

U spoljne ili egzogene faktore rasta i razvoja dece spadaju klima, godišnje doba, ishrana, bolesti, fizički rad i psihosocijalni faktori.

  • Klimatski faktori ne utiču bitno na rast i razvoj deteta. Uočene razlike su verovatno posledica uticaja ishrane.
  • Godišnje doba utiče značajno na rast i razvoj dece. U proleće deca brže rastu, a tokom zime značajno se povećava telesna masa deteta. Ove promene mogu takođe biti posledica nedovoljne fizičke aktivnosti i nepravilnog načina ishrane.
  • Ishrana ima presudan značaj na rast i razvoj deteta.
  • Ratovi i druge katastrofe dovode do fenomena retardacije (zaostajanja u razvoju), posebno za ovaj problem se vezuje nedostatak mleka belančevina i kalcijuma. Ove promene nisu nepovratne ireverzibilne. Pravilnom ishranom deca mogu da nadoknade ovaj nedostatak u roku od 2 do 3 godine.
  • Unos vitamina – Tokom rasta i razvoja posebno su značajni vitamini, naročito D i C vitami. Kinezi kao narod koji unosi malo belančevina veoma su niskog rasta, nasuprot tome Crnogorci i Hercegovci koji su se hranili životinjskom hranom spadaju u najviše ljude na svetu.
  • Dečije bolesti koje deca imaju tokom odrastanja ne utiču bitno na rast i razvoj. Međutim, hronične bolesti kao što je tuberkuloza mogu da uspore rast i razvoj dece.
  • Fizička aktivnost umerenog inteziteta do 50% VO2max podstiče rast i razvoj organizma.
  • Naporan fizički rad povezan je sa ranim ustajanjem i nedovoljnim spavanjem, takođe usporava rast (skraćuje se REM faza spavanja u kojoj se luči dosta hormona rasta).
  • Socio-ekonomski uslovi – Takođe, dokazano je da deca koja žive u boljim uslovima su naprednija od dece koja žive u lošim socio-ekonomskim uslovima.
  • Bavljenje sportom u pubertetu podstiče lučenje hormona rasta (brži rast), ali ne utiče na konačnu visinu deteta. Ona je genetski determinisana.

 

Sport za pravilan razvoj dece

Deca do puberteta treba da fizički rad ostvaruju kroz igru. Fizički aktivna deca nisu debela i pravilnije se razvijaju i rastu.  Povedite računa o pravilnom unosu hrane kojom se osigurava dovoljan unos proteina, vitamina, minerala da bi deci obezebdili sve neophodne nutrijente za razvoj, dok višak ugljenih hidrata unetih tokom dana, deca sagorevaju tokom igranja napolju.

Sport (određeni sport) u stanju je da dovede do specifičnih promena u razvoju, kod plivača bolje se razvija grudni koš i  rameni pojas, kod tenisera se zadebljavaju kosti opterećene ruke, kod akletičara su razvijene noge, a kod gimnastičara gibkost tela.

Psiho socijalni faktori tj. uslovi u kojima dete odrasta imaju često presudan značaj za rast i razvoj dece. Tu spadaju uslovi stanovanja: higijena, vlaga, odnosi među roditeljima, ukupan društveni milje itd. Povoljan porodični, skolski i društveni milje utiče na razvoj radnih navika, razvija ljubav prema sportu, formira tzv. sportski duh i time olakšava rad trenerima posebno pri formiranju vrhunskih sportista.

Psihički stres utiče negativno na rast i razvoj dece, jer deluje na lučenje hormona hipofize, što dovodi do smanjenja lučenja hormona rasta. Sa druge strane stres povećava lučenje adrenokortiko-tropnog hormona ACTH koji stimuliše lučenje kortizola – hormon katabolizma.

Read More