Kako sedenje utiče na naše telo i šta uraditi po pitanju toga?
Sedenje može imati ozbiljan negativan uticaj na opšte zdravlje i dobrobit vašeg tela. Ali, moguće je izgraditi zdraviju rutinu u vašem životnom stilu, kako bi se suprotstavili sedentarnom poslu.
Provodimo, u proseku, skoro devet sati dnevno sedeći – a pri tome neuzimajući u obzir osam sati noću u ležećem stanju.
Naša tela dizajnirana su da se kreću. To se može zaključiti na osnovu sastava i građe našeg tela. Mi smo sastvaljeni od 360 zglobova i preko 700 mišića koji pomeraju naše telo. Naš vaskularni i nervni sistem zavisi od kretanja u funkciji.
Kako sedenje ceo dan utiče na različite organe i telesne sisteme?
Ako sedite svaki dan po osam sati, možete biti sigurni da ce doći do izvesnih promena u vašem lokomotornom sistemu. Neravnoteža u telu, dovodi do niza lančanih reakcija, što kasnije može izazvati disbalanse u telu.
Kada je mišić duže vreme skraćen, njegovi pripoji nemaju optimalnu dužinu. U dugoročnom smislu, može doći i do opuštanja stabilizatora trupa tj. stomačnih mišića. Dakle, ljudsko telo jeste jedinstven sistem i potrebno je razumeti funkcionisanje kako bi sprečili neželjene reakcije.
dugo sedenje na poslu izaziva bol u leđima
Primer za to su pregibači kuka, koji se skraćuju u položaju sedenja. Takvo stanje dovodi posledično do rotiranja karlice unapred, čime se mišići zadnje lože buta izdužuju, sedalni mišići se idužuju, samim tim neravnoteža postaje očigledna. To se može videti kroz uvećanje lumbalne krivine u leđima, što često prouzrokuje bol. Kako je ljudsko telo kao kinetički lanac, možemo dalje govoriti o problemima u ostalim delovima tela.
Leđa i ramena
Mnogi od nas su osećali efekte sedenja duže vreme, posebno na leđima i ramenima.
Ali zašto?
Zato što prosečan čovek nije u stanju da sedi više od 3 minuta, a da ne padne u “slussed “položaj”.
Vremenom to stvara habanje diskova i zglobova, preopterećuje vaše kičmene ligamente i stavlja ogroman pritisak na mišiće leđa koji su istegnuti da bi se prilagodili ovom pogrbljenom položaju.
Pored toga, ako se nalazite ispred računara, prirodno je da držite vrat napred dok se koncentrišete, što može da izazove naprezanje vrata i ramena.
Noge i kukovi
Dugo sedenje može dovesti do atrofije mišića u području nogu i gluteusa, gde mišići slabe. Sedenje takođe uzrokuje skraćivanje mišića fleksora zgloba, što dovodi do problema sa zglobovima kuka.
Drugo pitanje je da li dugotrajno sedenje može dovesti do loše cirkulacije?
To može dovesti do otečenih zglobova, proširenih vena i čak duboke venske tromboze.
Srce i kardiovaskularni sistem
Ljudi imaju potrebu da ustanu, a kada ustanemo naše srce i kardiovaskularni sistem rade na ovaj način deleko efikasnije. Dokazano je da ljudi koje manje vremena provode ispred televizora, nemaju probleme sa kardiovaskularnim bolestima. Pored toga, pokazalo se da sedenje sagorova 21% manje kalorija u minuti u odnosu na uspravljen položaj tela ili kada je telo u kretanju.
Dugi period sedenja je takođe odgovoran za deaktiviranje enzima koji se naziva lipoprotein lipaza, koji je odgovoran za razgradnju masti u krvnim sudovima, i može ga dovesti do krvnih sudova vašeg srca.
Pluća
Kada sedite svaki dan, takođe smanjujete količinu kiseonika koji ulazi u vaše telo. Kompresija pluća iz ovog držanja, rezultira manje prostora za vaša pluća dok dišete, a pri tome ograničava količinu kiseonika koja ispunjava vaša pluća. Verovatno vam se dešavalo da usled ne aktivnosti kada pokušate da trčite ili radite neku drugu fizičku aktivnost, osećate da se brzo zamarate i da vam se srčani puls ubrzava, što dovodi do toga da se jako zadišete.
Mozak
Sedeći ograničavamo svežu krv i kiseonik da dopru u mozak, što znači da može smanjiti nivo naših osećaja dobrog hormona, endorfina i usporiti funkciju mozga. To utiče na vaše mentalno zdravlje, a ne samo na vaše fizičko zdravlje.
Pored toga, možda će vam takođe biti teško da se koncentrišete na određene zadatke, kako prolazi dan. To je zbog toga što duže sedite, a to usporava vaš mozak. To je delimično i zbog ograničene količine kiseonika koju apsorbuju vaša pluća.
Pankreas
Dijabetes je dobro poznati faktor povezan sa produženim periodima sedenja, što dovodi do pada insulinskog odgovora u samo jednom danu produženog sedenja.
Mišići koji postaju neaktivni ne reaguju tako lako na insulin – hormon koji proizvodi vaš pankreas koji pomaže u razgradnji glukoze za energiju. To znači da pankreas mora da proizvodi sve više insulina kako bi razgradio glukozu, a to često dovodi do dijabetesa.
Digestivni sistem
Sedenje može da dovede do kompresije stomaka, što usporava varenje. To može dovesti do problema kao što su nadutost, žgaravica i konstipacija.
Osim toga, kada sedimo, naše funkcije creva su manje efikasne nego kad stojimo. U stvari, uobičajeno je da ljudi koji su u bolnici pate od problema sa crevima, jer su sedentarni.
Prevencija
Potrebno je najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno. To pomaže da se smanji rizik od srčanog ili moždanog udara.
Potrebno je da ustanemo i da se krećemo na poslu – bilo da se šetamo na ručku ili u toku odrađivanja pojedinih poslova.
Preporučujem i druge jednostavne načine da se krećete tokom dana, dok ste u kancelariji. Oni uključuju:
- Ustanite kada razgovarate telefonom
- Zakažite sastanke sa stajanjem ili hodanjem.
Naučite da poboljšate položaj sedenja, jer što pravilnije sedite, to manje utiče na kičmu, grudni koš i pluća. Investirajte u svoje zdravlje i pokrenite se. To može biti vožnja bicikla, teretana, trčanje ili bilo koji drugi vid fizičke aktivnosti. Vežbanje je jedan od načina da se suprotstavimo savremenom načinu života. Vežbanje ne treba da vam bude obaveza, već potreba, kako bi lakše podnosili svakodnevne obaveze.
