Kardiovaskularna oboljenja su uzrok smrti
Kardiovaskularna oboljenja su sve izraženija. Ovaj zdravstveni problem je jedan od uzroka smrti i telesnih oštećenja sa trajnim onesposobljavanjem čoveka za normalno funkcionisanje.
U ranijim tekstovim bilo je govora o promenama koje se događaju u telu kao posledica redovnog i intezivnog vežbanja. Da li su te promene korisne za naše telo i organizam? Koje su to prednosti koje čovek dobija, ukoliko redno vežba u odnosu na one koji su fizički neaktivni?
Često možete pročitati na različitim portalima o koristima koje telo ostvaruje ukoliko se redovno bavimo fizičkom aktivnošću. Evo nekoliko razloga zašto je dobro redovno trenirati:
- povećava se otpornost prema određenim bolestima
- čovek se oslobađa nervne napetosti i briga
- moguće je povećati sposobnosti konstruktivnog mišljenja
- može se održavati normalna telesna težina
- moguće je razviti pozitivne osobnine i poboljšati karakter
Jedan od najvećih problema u pokušaju da se prikažu korisna dejstva vežbanja, predstavlja činjenica da je telo iz dana u dan izloženo veoma različitim faktorima.
Ovo stvara teškoću izdvajanja pojedinih činilaca, kao što je vežbanje.
Nejasno je da li je vežbanje direktan uzrok nastanka promena ili na to utiču i drugi činioci kao što su:
- pravilna ishrana,
- opšte zdravstveno stanje,
- stepen oslobođenosti od nervne napetosti i briga,
- klimatski uslovi
Svi ovi činioci mogu uticati i igrati određenu ulogu u nastajanju određenih promena, kao što su kardiovaskularna oboljenja.
Veoma je teško dokazati da je samo jedan od njih uzrok određene promene. Međutim, uloga vežbanja u izazivanju određenih pozitivnih promena u telu već odavno je dokazana i poznata svima.
Kardiovaskularna oboljenja i degenerativna oboljenja
Značaj vežbanja u sprečavanju nastanka srčanih napada i degenerativnih oboljenja je nemerljiv.
Veliki uticaj ima i u smanjenju njihovog inteziteta i minimiziranju vremena rekovalescencije, kao i u smanjenju broja smrtnih slučajeva od tih bolesti.
Tokom poslednjih godina kardiovaskularna oboljenja su sve izraženija.
Ovaj zdravstveni problem je jedan od uzroka smrti i telesnih oštećenja sa trajnim onesposobljavanjem čoveka za normalno funkcionisanje.
Kardiovaskularna oboljenja nalazila su se nisko na listi oboljenja koja uzrokuju smrt.
Međutim, u današnje vreme, kardiovaskularna oboljenja izazivaju više smrtnih slučajeva, nego sve ostale bolesti zajedno.
Oko 1 milion ljudi u Srbiji pati od ozbiljnih srčanih poremećaja ili od sužavanja krvnih sudova, što dovodi do teških srčanih i koronarnih oboljenja. Poražavajući podatak je što sve više mladih osoba ima problem sa gojaznošću i poseduju određena kardiovaskularna oboljenja.
Redovno učešće i fizičkoj aktivnosti, pogodnoj za doba i stepen fizičke sposobnosti pojedinca, nije jedini značajan faktor u suzbijanju pojava ili otklanjanju kardiovaskularnih smetnji.
Među drugim činiocima od uticaja na učestanost nastanka kardiovaskularnih oboljenja treba spomenuti;
- količinu konzumiranih masti u ishrani,
- stepen nervne napetosti i stresa kojima smo svakodnevno izloženi,
- nasledne osobine i
- preteranu gojaznost.
Kardiovaskularna oboljenja – Uzrok i učestanost nastanka
Prilikom vežbanja protok krvi kroz vene, naročito u nogama – pojačava se usked naizmeničnog skupljanja i opuštanja mišića koji uvećavaju proticanje krvi kroz vene. Sa poboljšanjem elastičnosti mišića usled redovnog vežbanja, povećava se i njihova sposobnost za pomaganje cirkulacije krvi. U tom smislu povećana cirkulacija može se smatrati dugoročnom posledicom vežbanja, a takođe i neposrednom.
Redovnim vežbanjem smanjuje se mogućnost nastanka zgrušavanja krvi (tromboza) u krvnom sudu.
Takvo zgrušavanje je krajnje opasno, jer grudvica krvi (embolus), ili njen deo, može odvojivši se, da zastane u vitalnom delu cirkulatornog sistema i da delimično ili potpuno blokira krvni sud.
Ako do toga dođe u plućima nastaje plućna embolija, ako se to desi u srcu nastaje koronarna tromboza, a u mozgu moždani udar.
plućna embolija
Smrtonosni srčani napadi događaju se najćešće kod osoba koje se bave sedentarnim zanimanjem.
Ređe se to dešava kod onih koji su angažovani napornom fizičkom aktivnošću.
Kardiovaskularna oboljenja događaju se i povećavaju u srazmeri sa stepenom u kome je pojedino zanimanje sedentarnog karaktera. Kod takvih zanimanja stepen oporavljanja se znatno umanjuje.
Zašto fizička sposobnost, kao posledica redovnog bavljenja intezivnom fizičkom aktivnošću, pomaže u smanjenju broja kardiovaskularnih oboljenja?
Uloga vežbanja i načina ishrane u sprečavanju srčanih oboljenja kod različitih starosnih grupa, pomažu nam da shvatimo odnos između fizičke neaktivnosti i kardiovaskularnih oboljenja.
Sužavanje arterija
Lekari, fiziolozi i stručnjaci za ishranu koji su proučavali unutrašnje zidove arterija, pronašli su da na tim zidovima postoji tendencija nagomilavanja masnih materija. Usled toga dolazi do smanjenja unutrašnjeg prečnika arterija, a samim tim i do ometanja protoka krvi. Razlozi koji dovode do toga je nedostatak fizičke aktivnosti, ishrana bogata holesterolom (koja izaziva nastajanje voskaste masti u krvi) i poodmaklo doba starosti koje donosi »zarđavanje arterija«.
Ishrana bogata holesterolom može dovesti do povećanja normalnog nivoa holesterola u krvi (od 100 do 250 mg smatra se normalnim), što često izaziva slaganje masnih sastojaka po unutrašnjim zidovima arterija. Kardiovaskularna oboljenja kao što je koronarna tromboza nastaje usled nepravilnog načina života.
Koronarna tromboza (kod koje se grudvica krvi zaustavi u srčanom krvnom sudu i smanji, odnosno začepi protok krvi u jedan deo srca) najčešće se pojavljuje kod jačeg stupnja arterioskleroze.
Redovno intezivno vežbanje doprinosi sniženju nivoa holesterola u krvi. Posle fizičke aktivnosti telo beleži osetno smanjenje nivoa holesterola. Nivo seruma holesterola kod neaktivnih ljudi ima tendenciju da raste u odnosu na aktivne ljude koji imaju određenu fizičku aktivnost.
Muškarci koji uzimaju hranu bogatu kalorijama, ali intezivno vežbaju kod njih se nivo holesterola ne povećava.
Vežbanje produžuje vreme zgrušavanja krvi
Krv osobe koja redovno vežba ili se često bavi fizičkom aktivnošću sporije se zgrušava od osoba koje obavljaju sedentarni posao. Redukcija u koagulaciji krvi je veoma značajna kod sprečavanja koronarnih napada. Prevashodno, zato što smanjuju mogućnost formiranja grudvica krvi u krvinim sudovima srca, mozga ili drugim vitalnim delovima. Ove grudvice krvi izazivaju blokiranje protoka krvi i dovode do srčanog napada ili moždanog udara.
Vežbanje razvija pomoćnu cirkulaciju krvi
Pomoćna cirkulacija krvi u kapilarima razvija se kao rezultat zahteva, koje cirkulatornom sistemu postavlja napor koji se dešava pri vežbanju i fizičkoj aktivnosti. Pomoćna cirkulacija može biti (sekundarna i sporedna).
Ovaj naknadni razvoj je od velikog značaja za slučaj da koronarna tromboza smanji ili zaustavi redovnu cirkulaciju krvi koja snabdeva deo mišićnog tkiva srca. Ova dodatna pomoćna cirkulacija u srcu može brzo da preuzme – delimično ili potpuno – zadatak snabdevanja krvlju svih delova srca, čime se minimizira oštećenje ćelija srca koje često nastaje kao posledica koronarne tromboze.
Lekari propisuju pacijentima koji imaju određena kardiovaskularna oboljenja i boluju od koronarne tromboze blagu formu vežbanja, čim simptomi bolesti nestanu, u nekim slučajevima ova terapija se preporučuje i pre nego što sipotomi iščeznu.
Sposobnost srca da izdrži stres
Jedno vreme verovalo se da prošireno ili „sportsko srce“, nastalo intezivnim treningom, predstavlja opasnost za zdravlje sportriste. Sad se, međutim zna, da je ovo proširenje prirodna stvar i da nastaje kao rezultat treninga, pa je zato poželjno. Srce je stalno izloženo određenom radnom naporu i pod normalnim uslovima veoma je otporno. Ovo se narolito vidi kroz sposobnost srca da izdrži manipulaciju rukama pri krajnjim situacijama koje ponekad zahtevaju da se srce direktno masira rukom. Kao što smo konstatovali u prethodnom tekstu, redovno vežbanje je poželjno za srce, jer ono na taj način postaje snažnije, a njegovi mišići elastičniji.
Isto tako cirkulacija krvi se pojačava, te se srce u stvari, bolje ishranjuje krvlju. Neodgovarajuće i degenerativno „ulenjeno srce“ možemo označiti kao nenormalno, nastalo usled sedentarnog načina života koje je karakteristično za savremenu civilizaciju.
Ulenjeno srce često nije u stanju da se bori sa pojačanim stresom i fizičkim naporima izazvanim bolešću ili neuobičajnim situacijama.
Iz ovih razloga mnogi lekari prepisuju fizičku aktivnost kao što je šetnja ili trčanje, rekovalescentima od srčanih oboljenja, jer se na taj način ne samo vraća njihova fizička snaga, već se stvara i odbrambena rezerva protiv budućih srčanih napada.
Čini se da je vežbanje najvažniji „lek“ za zdrave i najglavnija terapija za bolesne
Ukoliko vas je ovaj tekst podstakao da razmislite: kakav život vodite i da li imate dovoljno fizičke aktivnosti, onda sam uspeo u svojoj nameri. Ukazao sam vam na potencijalne pretnje koje mogu biti posledica fizičke neaktivnosti, odluka je isključivo na vama. Da li želite da vodite hedonistički život i kasnije imate zdravstvene probleme ili želite zdravo telo i dug život.
