Osećate se umorno? Kako se izboriti sa ovim zdravstvenim problemom?
Hroničan umor je sindrom, odnosno stanje konstantne fizičke i psihičke iscrpljenosti za koju ne postoji konkretan uzrok.
Hroničan umor – kako ga se rešiti?
Koliko puta vam se dešavalo da nemate energije za predstojeći radni dan niti motivacije da uradite određenu aktivnost ili zadatak?
Ovo stanje je karakteristično gotovo za sva godišnja doba, pogotovo u naglim prelazima. Ne brinite se – niste jedini.
Pročitajte u nastavku više činjenica kako se definiše hroničan umor i kako ga možete pobediti.
Stalno ste umorni i iscrpljeni? Uzroci i pomoć za hroničan umor!
Svaki dan sve više ljudi se žali na umor i iscrpljenost. Sve je više onih koji osećaju nemoć, bude se svakog jutra iscrpljeni i mrzovoljni, nedovoljno spremni kako za umni, tako i za fizički rad, plašeći se da neće stići na vreme da završe sve obaveze. Tempo života nas često zaista čini umornim i bezvoljnim da uradimo bilo šta. Umor je postao način života, znak naše prebukirane svakodnevnice, nova epidemija savremenog društva. Izloženi su mu ljudi svih zanimanja, a izgleda da su mu naročito podložne žene.
umor je odbrambena reakcija organizma
Umor je odbrambena reakcija organizma koji nam na taj način stavlja do znanja da smo preterali, da smo na ivici snage. Uzroci umora su mnogobrojni: reakcija na probleme u ličnom i profesionalnom životu, za umor je odgovorno neko psihičko oboljenje, umor kao posledica različitih bolesti. Manje nam je razumljiv psihički umor, još jedna vrsta umora koji je rezultat onoga što preživljavamo, a koji je svakodnevno prisutan i koji se karakteriše gubitkom elana, odsustvom motivacije i želje da radimo.
Najbolji način da se oslobodimo umora je kvalitetan i dovoljno dug san. Prosečno bi trebalo spavati 7 do 8 sati.
Osim sna, od pomoći su i kratkotrajni odmori u toku posla kao i između određenih aktivnosti. Vrsta i način odmora zavisi i od posla koji je doveo do umora. Nakon fizičkog rada, potreban je pasivan odmor: sedenje, ležanje ili spavanje, dok se kod intelektualnog preporučuje aktivni odmor: šetnja, razgibavanje, lagana sportska aktivnost.
Ako umor traje duže od pola godine, i uzrok nije utvrđen, moždae je u pitanju hroničan umor. Ovo stanje može potpuno da onesposobi osobu, čak i njene uobičajene dnevne aktivnosti se dovode u pitanje. Umor mogu pratiti i nesvestica, opšta slabost, bolovi u telu, nizak pritisak, potištenost, neraspoloženje. Neki pacijenti imaju blago povišenu temperaturu, osećaj trnjenja u nogama i rukama. U lečenju hroničnog umora nepoznatog porekla, delotvorni su psihoterapija i fizička aktivnost. Umor je posledica pa su definisanje uzroka i njegovo uklanjanje način da se umor savlada.
Hroničan umor i posao
Iako statistike pokazuju da je radna produktivnost veća kada je radno vreme kraće, ipak radimo sve duže. Produžavanje radnog vremena ne samo da je potencijalno štetno po zdravlje i umanjuje kvalitet života zaposlenog već je pitanje koliko doprinosi unapređenju posla. U iščekivanju skraćenja radnog vremena korisno je podsetiti se šta utiče na ublažavanje umora: pravilna ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje kafe, alkohola i duvana. Od velikog značaja su dobro raspoloženje i vedriji pogled na život, čime se dodatno jača organizam u borbi sa stresom i velikim psihofizičkim naporima.
Stop stimulansima
U otklanjanju umora i poboljšanju radne sposobnosti, ponekad se koriste razni stimulansi. Najčešće i najšire su primenjivani kofein i tein koji u malim količinama mogu imati pozitivan učinak, dok u većim predstavljaju opasnost za zdravlje. Stimulanse iz grupe simpatomimetika (amfetamin na primer), ne treba koristiti. Isto je i sa lekovima iz grupe hipnotika (lekovi za spavanje) kao i sa sedativima (lekovi za umirenje). Lekove treba koristiti isključivo u konsultaciji sa lekarom.
Šta je hroničan umor?
Ne postoji osoba koja barem jednom nije upotrebila ovaj termin kada se osećala toliko umorno da nije mogla uopšte da funkcioniše tokom dužeg vremenskog perioda.
Sindrom hroničnog umora
Zapravo, ovo stanje je posledica nekoliko faktora i može trajati i duže od šest meseci. Čak i godinama. Zbog toga postoji dilema oko toga da li hroničan umor spada u bilo koje medicinsko stanje. Ono što je i te kako karakteristično za ovo stanje jeste nedostatak energije za bilo koju statičku ili dinamičku aktivnost. Sigurno vam se više puta desilo da se probudite umorni i da ležete umorni, ne znajući zbog čega. Dobra vest je ta da za ovo stanje postoji lek, ali isto tako morate same terapije da se pridržavate.
Šta je razlog hroničnog umora?
Možda univerzalni odgovor za pojavu hroničnog umora jeste savremen način života. Baš zbog toga je gradsko područje, odnosno sredina mesto gde se razvija ovakav sindrom. Aktivna populacija bez preteranog osećaja za zdravstveno stanje i koncentracijom na radne obaveze, najčešće pati od nedostatka energije i tom momentu ne može uopšte da funkcioniše. Trenutni umor se može rešiti, dok je za hronični potrebna potpuna promena životnih obrazaca.
hroničan umor je dugotrajni stres organizma
Hroničan umor možemo definisati kao hroničan, dugotrajan stres.
Najčešći uzroci hroničnog umora jesu:
Previše stresa – mnogo stresa ni u jednoj situaciji nije dobro. Doktori preporučuju da svako jutro provedete 10 minuta u tišini. Neki bi rekli da je to meditacija, međutim, tokom ovog procesa misli ne moraju nigde da vam lutaju. Takođe, opšte poznati savet je taj, da pre svakog obroka (jer je doručak najvažniji) na prazan stomak popijete/pojedete čašu vode sa limunom ili pojedete kašičicu meda. Med je dokazano fantastičan antiseptik koji direktno prolazi u vaš kardiovaskularni sistem i čuva vas od svih respiratornih i ostalih benignih i malignih bolesti. Takođe, uvek se preporučuje konzumacija čajeva pre samog spavanja, uključujući čajeve sa valerijanom koji vas opuštaju. Ukoliko taj stres ne možete u potpunosti da izbegnete, počnite sa nekom fizičkom aktivnošću, uključite neki hobi u vaš život. Značiće vama i vašem zdravlju.
Sport i njegov značaj u borbi protiv stresa
Ukoliko niste ljubitelj teretana i znojenja u istoj, izaberite neku aktivnost na otvorenom, uključujući jogu, plivanje, trčanje, biciklizam ili ekstremne sportove koji će vas dodatno razmrdati i naterati da se osećate bolje.
Voda i njen značaj
Odavno je poznato koliki značaj voda ima na naš organizam. Dehidracija smanjuje koncentraciju i budnost, pa samim tim nemate dovoljnu količinu energije koja vam je neophodna da pregurate dan.
Poradite na svojoj kilaži, čak iako sebe smatrate fit osobom, proverite procenat masti u vašem organizmu. Male promene u težini (čak iako izbacite belo brašno i slatkiše iz ishrane), mogu vam znatno povećati energiju i raspoloženje. Umesto obilnih porcija, raspodelite ih na 4-5 na dnevnom nivou, sa obaveznim akcentom na doručak. Osetićete znatno olakšanje nakon što poradite na vašoj ishrani.
San kao lek protiv hroničnog umora
San je krucijalan za sve vaše predstojeće aktivnosti. To se prevashodno odnosi na činjenicu da ležete ranije i da u proseku morate odspavati 7h. Svakako je opšte poznata činjenica da nenaspavani nemate energije i volje za bilo čim, pogotovo što na duže staze upadate u rizičnu grupu za dobijanje ozbiljnih zdravstvenih problema. Simptomi koji ukazuju na to da patite od sindroma hroničnog umora jesu: konstantni umor i potreba za spavanjem (u tom slučaju proverite da li imate problem sa niskim krvnim pritiskom), umor koji se ne može u tom momentu otkloniti spavanjem niti kratkotrajnim odmorom, bolovi u celom telu ( sa akcentom na glavobolju, zglobove i leđa), gubitak koncentracije, fokusa i energije, nedostatak apetita i entuzijazma što vodi ka povećanoj negativnosti.
Promene u ishrani način protiv izmorenosti i umora
Kako biste ovo preduhitrili i iskorenili u potpunosti, radite na sebi. Ovo nije fraza, već činjenično stanje. Tu prevashodno spadaju promene u ishrani. Grupe vitamina B i C su krucijalni za vaše zdravlje. Naime, grupa vitamina B su odgovorni za povećanje vaše energije, naročito jer čuvaju vaš nervni sistem i redukuju nivo stresa na minimalan nivo. Ove vitamine možete dobiti putem unošenja žitarica, mesa (pogotovo zbog proteina), zelenom povrću i mahunarkama. Vitamin C uvek uzimajte putem prirodnih sokova (bez šećera i aditiva), sa akcentom na limunadu, ceđeni grejp i pomorandžu. Sezonsko povrće, sirovo ili kroz salate je apsolutno neophodno, štaviše – napravite sebi praksu da na dnevnom nivou uvek unosite sveže voće i povrće. Takođe, gvožđe i omega 3 masne kiseline kroz cveklu, proizvode od koprive, čia semenke i ribu uvek unosite, ako ne svaki dan, onda barem na dva dana.
Pozitivne misli donose pozitivne stvari
Ono što nikako nisu fraze jeste nekoliko činjenica: okružite se pozitivnim ljudima i dešavanjima. Prijatni i emotivni momenti su nešto što će obeležiti vaše dane i kroz kratak period ćete videti poboljšanja. Ne ustručavajte se da potražite pomoć ukoliko smatrate da vam je neophodna. Nemojte padati u anksiozna stanja, jer je hroničan umor nešto što se prevazilazi samo uz disciplinu i dobru praksu usmerenu na vaše psihofizičko stanje. Jer je to u svakom slučaju najvažnije.
