Početak bavljenja sportom
Početak bavljenja sportom kod svakog deteta je različito u zavisnosti od uzrasta deteta i od interesovanja za određeni sport.Uzrast u kome dete može da započne bavljenje sportom zavisi od vrste sporta.
Obično sve roditelje zanima kada je pravo vreme da svoju decu usmere na sport?
Početak bavljenja sportom zavisi od zahteva datog sporta. Pre svega mora se ustanoviti hronološka (čak biološka starost) pri kojoj dete može bez opasnosti po zdravlje započeti trenažni proces. U te svrhe mora se ustanoviti minimum psihomotornih sposobnosti deteta za uključivanje u sportsku aktivnost.
Raniji početak bavljenja sportom ostvaruje velike koristi za samo dete. Veliki je problem ukoliko dete ne želi da se bavi sportom, jer to se kasnije može odraziti na pravilan razvoj deteta. Sport je najbolja prevencija za nastanak različitih oboljenja, zato je važno da sport u startu postane sastavni deo dečjeg života. Jednom stečena navika, održava se lakše kasnije i u odraslom dobu. Sport predstavlja dobru bazu za kasniji zdrav i organizovan život.
Ukoliko dete pokaže interesovanje za sport, trener je tu da prilagodi pravila, vrstu sprava, lopte, podlogu terena uzrastu deteta u cilju sprečavanja povreda i olakšavanja treninga.
Glavne prednosti za početak bavljenja sportom kod dece su:
- rano sticanje radnih navika
- privikavanje na disciplinu
- socijalizacija u zdravom kolektivu
- sprečavanje lošeg stava (kriva kičma, ravna stopala itd.)
- sprečavanje gojaznosti
- pubertet je povoljan period da se primi nadražaj za morfogenezu i usmeravanje funkcija (nagli rast i razvoj)
Kao moguće štetne posledice za početak bavljenja sportom su:
- zdravstvene posledice – koje se javljaju kod određenih sportova (plivanje i gimnastika) kod dece koja započinju veoma rano da se bave ovim sportom (već sa 7 godina), može da ima negativne posledice po razvoj koštano-zglobnog sistema (kičma). Rani početak uzimanja dozvoljenih, a često i nedozvoljenih farmakoloških sredstava, može negativno da utiče na razvoj (predoziranje vitamina, psihostimulansi, anabolici itd.). Mora se uvek imati na umu da su posledice kod dece mnogo veće, jer se poremećaji razvoja nemogu korigovati.
- psihološke posledice – skraćivanje perioda kada dete sve aktivnosti sprovodi kroz igru može da poremeti pravilno psihičko sazrevanje deteta. Stoga deca (sportisti) moraju da odvoje dovoljno vremena za igru sa vršnjacima.
- socijalne posledice – rano uključivanje u svet odraslih može da dovede do socijalne neadaptabilnosti ( dete postaje star-mali). Ovo se posebno odnosi na decu šampione, koja vrlo rano postižu ogroman publicitet i ostvaruju materijalna priznanja.
Pravo vreme za početak bavljenja sportom za dete u našoj sredini je uzrasta od oko sedam godina. Praktično u isto vreme kada krene u školu. Bavljenje nekim zabavnim sportom, detetu može u velikoj meri pomoći da prebrodi sve eventualne nelagodnosti koje može doneti tako velika promena, kakva je polazak u školu. Sve ovo se mora imati u vidu pri individualnom radu sa decom, da bi se predupredili štetni efekti, a maksimalno iskoristila prednost ranog bavljenja sportom.
Strpljenje i sistematičnost, kao i potpuno znanje moraju da krase trenera dece.
Sa decom moraju da rade najbolji stručnjaci, moralno „čiste“ i jake ličnosti. Preambicioznim trenerima nije mesto u tako složenom procesu kao što je rad sa početnicima.
Dete se u odnosu na fizička svojstva – posebno se to odnosi na veštinu (spretnost) ponaša kao neispisana ploča.
Sve što se pogrešno upiše na njihovom samom početku bavljenja sportom, teško se kasnije ispravlja.
Mozak deteta je u brzom razvoju i kada se jednom ustanovi plastičnost na nivou neke složene motorne radnje, taj šablon je za svagda naučen. On se neda izbrisati, umesto njega se mora učiti novi, koji samo dominira nad starom naučenom radnjom, ali je nikad u potpunosti ne zamenjuje. Drugim rečima, lako se uči, ali se teško, pogrešno naučeno, ispravlja.
Početak bavljenja sportom – mogućnost razvoja fizičkih svojstava kod dece
Potrebno je razvijati određena fizička svojstva u radu sa decom, a sve to kroz sport. Tu pre svega mislim na opštu izdržljivost, brzinsku izdržljivost, eksplozivnu snagu, opštu snagu, brzinu, fleksibilnost, veštinu. Ovo su stvari vezane za početak bavljenja sportom na koje trener mora obratiti pažnju u radu sa decom.
Selekcija dece za sportove izdržljivosti ne bi trebala da započne pre 12 godine života. Zapravo, to je granični uzrast kada se može započeti sa sistematskim treningom na razvoju aerobne izdržljivosti. To najviše zavisi od parametara koji se pri selekciji koriste (minutni volumen srca, Vo2 max) imaju veliku vrednost, jer se u pubertetu dešavaju velike morfo-funkcionalne promene u organizmu deteta.
Opšta izdržljivost
Trening u cilju poboljšanja aerobne izdržljivosti može da se započne već od ranog detinjstva. Govorio sam o tome da deca poseduju mitohondrijalni aparat, što ih čini aerobno sposobnim. Sam razvoj aerobnih svojstava zavisiće dalje od funkcije kardio-vaskularnog sistema.
Brzinska izdržljivost
Anaerobna ( laktatna) izdržljivost može se uspešno razvijati tek nakon puberteta. Deca poseduju veoma malu aktivnost enzima PFK, što uslovljava veoma malu produkciju mlečne kiseline. I pored tog stanja metaboličke acidoze (pored malog porasta laktata) treba izbegavati anaerobno opterećenje, jer povišena kiselost u organizmu nepovoljno deluje na rad srca, mozga i remeti razvoj koštanog sistema.
Eksplozivna snaga
Početak bavljenja sportom je traumatičan za svako dete. Trener treba da približi sport detetu, a ne da kod njega stvori otpor. Ukoliko je dete već u sportu, eksplozivna snaga može se razvijati relativno rano već od 10 godine života. Pod uslovom da se kao opterećenje koristi težina tela, a ne tegovi. Obzirom da se prilikom ovakvog treninga razvija fosfageni sistem i da ne dolazi do porasta laktata, ovaj vid treninga ne poseduje štetne efekte po organizam. Rad sa tegovima treba izbegavati zbog mogućih povreda lokomotornog aparata koji je tek u razvoju, i ne poseduje veliku otpornost. Drugi razlog za izbegavanje rada sa tegovima je neizbežna pojava Valsalva fenomena.
Opšta snaga
Vežbe snage nisu predviđene za početak bavljenja sportom. Vežbe snage u punom opsegu i sa maksimalnim težinama ne smeju se raditi kod manje dece, može se početi sa njima, tek nakon puberteta kada se u potpunosti formira koštani sistem i završi rast deteta. Preterani rad sa tegovima može da izazove traumatska mikrokrvarenja u zoni rasta kostiju (epifizne rskavice), što provocira taloženje kalcijuma u njima i prestanak rasta. Sve ovo dovodi do prevremenog okoštavanja epifiznih rskavica. Stoga se zabranjuje rad na snazi sa tegovima iznad 50% maksimalne sile.
Brzina
Vežbe za razvoj brzine nisu štetne i mogu se primenjivati veoma rano. Imajući u vidu da je brzina u mnogome genetski determinisana (urođena) trenažni proces neće bitno popraviti brzinu deteta.
Fleksibilnost
Pokretljivost u zglobovima najbolje se razvija u periodu od 8 do 10 godine života deteta. U tom periodu ligamenti, tetive i mišići ispoljavaju najveću mogućnost adaptacije. U ovome ne treba preterivati, nikako ne koristiti “ hard stretching“ , zbog opasnosti od povreda i nastanka stanja hipermobilnosti, subluksacija ili luksacija (isčešenja).
Veština
Vežbe spretnosti (koordinacija pokreta) mogu da se rade veoma rano, ako se rade ispravno (da se ne nauči pogrešna radnja). Deca rano i dobro uče, posebno ako se veština razvija kroz igru.
Pri radu sa tegovima mora se voditi računa o pravilnoj tehnici izvođenja određene vežbe. Pošto su kosti dece u fazi rasta i razvoja previše slabe i krte, asimetrična primena sile može da dovede do pojave deformiteta kostiju sa svim negativnim posledicama koje slede nakon toga.