redovno vežbanje utiče na kvalitetniji život

Vežbanje povoljno utiče na držanje tela

PRVI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Neosporno je dokazano da vežbanje poboljšava elastičnost mišića koji drže skelet. Na ovaj način se potpomaže održavanje živahnog i uspravnog držanja tela. Sa druge strane, često kod odraslih vidimo opušteno i mlohavo držanje tela koja je posledica sedentarnog načina života. Ovako loše držanje često je posledica dugoročnog zamora nastalog usled slabih mišića koji se lako zamaraju. Loše držanje tela odgovorno je za mnoga takozvana manja oboljenja od kojih često pati neaktivni deo stanovništva.

Vežbanjem se uklanja bol u donjem delu leđa

DRUGI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Kod nekih slučajeva glavni uzrok bolova u donjem delu leđa treba tražiti u nedostatku fizičke aktivnosti. Ova vrsta bola može biti posledica slabosti ligamenata koji povezuju pršljenove, čime kičma gubi čvrstoću. Usled nepravilnog držanja tela dolazi do oslabljenih, istegnutih ili prenapregnutih mišiča u abdominalnom delu i u predelu donjeg dela leđa. Razlog treba tražiti i u patološkim promenama ili nasleđenim manama.

Proučavanje normalnih osoba koje vežbaju pokazuju, da su njihovi leđni mišići najmanje tri puta snažniji od abdominalnih. Međutim, ljudi koji pate od bolova u donjem delu leđa obično nemaju tako jake mišiće na leđima.

Kod osoba koje pate od  bolova u leđima, dolazi do izlečenja ukoliko primenjuju vežbe za ojačavanje leđnih i abdominalnih mišića.

Vežbanje ima kako preventivnu, tako i terapeutsku vrednost kad je reč o bolovima u donjem delu leđa.

Fizička aktivnost usporava proces starenja

TREĆI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Redovno bavljenje fizičkom aktivnošću može znatno da uspori proces starenja i to na više načina:

1. usporava se pad fizičke sposobnosti sistema krvotoka i muskulature
2. odlaže se opšte fizičko pogoršanje karakteristično za starost
3. smanjuje se mogućnost nastanka degenerativnih bolesti
4. dolazi do povećanja energije i snage, čime se potencira radost i interes za život i pomaže sprečavanje hroničnog zamora
5. uspostavlja se kontrola nad gojaznošću ili se sasvim sprečava
6. vežbanjem se potpomaže održavanje optimalnog fizičkog izgleda i sprečavaju mnoge nezgode koje izaziva suvišno salo
7. fizička aktivnost pruža rekreaciju i relaksaciju
8. vežbanje poboljšava mentalno zdravlje i potpomaže varenje
9. postoje neke indikacije po kojima je dugoročno bavljenje odgovarajućom fizičkom aktivnošću od vrednosti za produženje životnog veka

Fizička kondicija i sposobnost savladavanja izuzetnih situacija

ČETVRTI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Ponekad se u svakodnevnom životu tvrdi da funkcionišemo »na dugme«.

Uvođenjem novih inovativnih rešenja, mnogi ljudi misle da im ne traba mnogo snage ili fizičke kondicije, da bi upravljali aparatima koji olakšavaju život. Da li je ovakva logika ispravna?

Jeste, ako je telo prilagođeno svakodnevnim navikama sedentarnog tipa i ako telo može da savlada sve napore koji pred njim stoje, čak i ako se ti poslovi rade sa gotovo punim kapacitetom snage. U neuobičajnim situacijama i neredovnim uslovima fizički nesposobno telo, često nije u stanju da dovoljno reaguje na zahteve koji mu se postavljaju. Količina normalne aktivnosti znatno varira ne samo od osobe do osobe i menja se usled promene posla, navika života ili usled različitih rekreacionih zahteva.

Navešću i neke druge okolnosti koje izazivaju abnormalno trošenje energije ili stavljaju povećane zahteve rezervama sposobnosti i efikasnosti kardio-vaskularnog sistema:

1. pretrpljena ozleda dok se nalazimo izolovani – na primer ostajanje u automobilu posle saobraćajnog udesa-bez neposredne spoljne pomoći
2. dugotrajna i teška fizička angažovanost prilikom katastrofa kao što su poplava, šumski požar, požar u kući, zalutalost u kraju koji nepoznajemo, padanje u duboku vodu sa odećom ili pokušaj spasavanja lica koje nije u situaciji sebi da pomogne
3. trčanje da bi se stigao autobus ili tramvaj
4. trčanje da bi se umaklo opasnosti
5. izolovanost u zatvorenom prostoru duže vreme
6. nesreće, povrede i operacije koje zahtevaju utrošak celokupnih ili većine telesnih rezervi da bi došlo do oporavka

Osoba fizički sposobna  sposobnija je da se bori sa iznuđenim izuzetnim situacijama u odnosu na osobe koje nisu fizički aktivne.

Pravilno formiranje tela kod dece

PETI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Otkriću vam još nekoliko proverenih koristi od redovnog bavljenja vežbanjem:

1. vežbanje povoljno utiče na fizički rast u toku detinjstva, mladosti, pa čak i u prvim godinama punolestva
2. vežbanje utiče na vidljivo povećanje muskulature
3. vežbanje utiče na povećane vitalne sposobnosti i na povećanje i ojačanje skeletnih kostiju
4. vežbanjem se poboljšava neuromuskularna veština – besprekorna i efikasna koordinacija muskularnog i nervnog sistema
5. redovno vežbanje pomaže održavanju uredne stolice, pa se na taj način sprečava zatvor

Sa poboljšanjem neuromuskularne veštine troši se mnogo manje energije pri fizičkoj aktivnosti, tako da ta aktivnost postaje mnogo manje zamorna, a zabavnija. Isto tako, poboljšavaju se reagovanja čula i refleksi. Od mišićne aktivnosti imaju koristi ne samo srce, već i unutrašnji organi kao što su pluća, creva, jetra i endokrine žlezde.

Fizička aktivnost i sprečavanje nervne napetosti

ŠESTI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Jako je teško izmeriti količinu nervne napetosti koja postoji kod velikog broja ljudi pre i posle naporne fizičke aktivnosti. Klinički i empirijski podaci očigledno ukazuju na to da vežbanje i fizička aktivnost pozitivno deluju kod smanjenja tenzije. Isuviše aktivni umovi u nedovoljno aktvinim telima imaju često potrebu za fizičkim oslobađanjem nagomilane emocionalne muskularne napetosti, do koje, kako izgleda, dolazi putem akcije skeletnih mišića.

Veoma raširena pojava preterane napetosti ukazuje na to, da su mnogi ljudi nasposobni da dođu do zadovoljavajućeg stepena relaksacije. Sportovi, igre i drugi vidovi fizičke aktivnosti pružaju  prihvatljiv izlaz za emocije, koje bi inače u uslovima savremene kulture, ostale zatvorene i potisnute. Za razliku od sportskih aktivnosti, gde je potrebno da organizujete više članova, odlazak u teretanu vam nudi mogućnost da samostalno vežbate. Zbog toga, ljudi doživljavaju odlazak u teretanu kao svojevrsni ventil od preterane napetosti.

Mišićna aktivnost stvara osećaj ispunjenosti i zadovoljstva koje brzo razvejava nagomilana nezadovoljstva i stresove. Prijatan zamor posle fizičke aktivnosti, u stvari odmara, pa na taj način pozitivno deluje i na mentalno zdravlje. Brige nagomilane u toku dana često nestaju ako se usredsredimo na neku fizičku vežbu. Učestvovanje u fizičkim aktivnostima, isto tako pomaže pri otklanjanju osećanja hroničnog zamora i formiranju dobrog raspoloženja usled same činjenice što je čovek zdrav.

Vežbanje utiče na poboljšanje ličnosti

SEDMI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Učestvovanje u igrama i sportovima, ukoliko se pravila inteligentno poštuju, može doprineti u izgradnji ličnosti. Svakako će uticati i u razvijanju društveno-korisnih veština. To je tako,  zato što se uzajamno uzimanje i davanje  i saradnja u igri između učesnika, suštinski ne razlikuje od svakodnevnih aktivnosti.

U igrama i sportovima moguće je razviti osobine kao što su lojalnost grupi, timski rad, realistička procena sebe i drugih, smisao za rukovođenje, saradnja, pridržavanje pravila, istrajnost. Iz ovoga proizilazi da lica sa nadprosečnim fizičkim veštinama imaju bolje formiranu ličnost, a takođe se i bolje prilagođavaju, nego lica koja nisu dovoljno fizički spretna.

U detinjstvu je nedostatak fizičkih znanja ozbiljna prepreka da se bude prihvaćen od drugova u igri. Sa druge strane, mnoga dugotrajna prijateljstva počela su za vreme igre ili pri bavljenju sportovima.

Proučavanja osobina koja su karakteristična za rukovođenje ukazuju na to da posedovanje nadprosečne fizičke veštine, igra važnu ulogu tokom detinjstva i mladosti. Prilikom određivanja ljudi koji su sposobni da rukovode poslom obično se biraju ljudi koji su spretni i imaju više smisla za organizaciju.

Vežbanje pomaže mentalnoj sposobnosti

OSMI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Obzirom na to da posle fizičke aktivnosti često dolazi do mentalne i fizičke relaksacije, mnogi smatraju da redovno vežbanje u znatnoj meri pomaže boljem funkcionisanju mentalnih procesa. Tako je više javnih ličnosti posvedočilo da im je u njihovom umnom radu koristilo učešće u fizičkim aktivnostima.

Studenti koji su više fizički angažovani pokazuju bolji uspeh na fakultetu, dok kod studenata koji nisu fizički aktivni to nije slučaj.

Fizička sposobnost i opšte zdravstveno stanje

DEVETI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Veruje se da osobe sa optimalnom fizičkom sposobnošću poseduju otpornost prema bolestima kao što su paraliza, velike boginje, dfterija i slične. Sada se zna da je specifičnu otpornost moguće steći samo vakcinacijom. Ovo je posebno važno u vreme kada se borimo sa Covid-19 virusom. Veruje se da zdrave i fizički aktivne osobe mnogo se lakše bore sa ovim opakim virusom.

Fizički sposobne osobe poseduju veći stepen opšte otpornosti, a to im omogućuje da uspešno izbegavaju manje bolesti. To su bolesti tipa prehlade (nazeb i kijavica).

Ovo nije slučaj sa osobama koje većinu dana provode sedeći i  koje su fizički neaktivne, oni se uglavnom loše fizički osećaju. Stepen fizičke aktivnosti uslovljen je opštim fizičkim zdravljem.

Lekari tvde da zdrave i fizički aktivne osobe mogu uspešno da se suprostave uobičajnim slabostima sredovečnog doba kao što su glavobolje, šećerna bolest, smetnje u varenju, zatvor, gubljenje daha, smetnje u bubrezima, hronični umor i kiselina u stomaku. Ovo se delimično pripisuje poboljšanoj cirkulaciji krvi, izazvanoj povećanim protokom venozne krvi usled aktivnosti mišića. Na taj način se poboljšavaju biohemijski procesi u telu, čime se pomaže u sprečavanju nelagodnosti i bolesti izazvanih nepravilnom hemijskom ravnotežom u telesnim sistemima.

Lekari preporučuju fizičku aktivnost kao terapiju u izvesnom broju slučajeva kao što su:

1. poboljšanje ili ispravljanje telesnih pokreta
2. povećanje snage mišića
3. poboljšanje fizičke sposobnosti pre i posle operacije ili nakon porođaja
4. oporavak nakon povrede
5. olakšanje u periodu trudnoće, a kasnije i porođaja
6. uspešnije uklanjanje kamena u bubregu

Kardiovaskularna oboljenja su sve izraženija. Ovaj zdravstveni problem je jedan od uzroka smrti i telesnih oštećenja sa trajnim onesposobljavanjem čoveka za normalno funkcionisanje.

U ranijim tekstovim bilo je govora o promenama koje se događaju u telu kao posledica redovnog i intezivnog vežbanja. Da li su te promene korisne za naše telo i organizam? Koje su to prednosti koje čovek dobija, ukoliko redno vežba u odnosu na one koji su fizički neaktivni?

Često možete pročitati na različitim portalima o koristima koje telo ostvaruje ukoliko se redovno bavimo fizičkom aktivnošću. Evo nekoliko razloga zašto je dobro redovno trenirati:

1. povećava se otpornost prema određenim bolestima
2. čovek se oslobađa nervne napetosti i briga
3. moguće je povećati sposobnosti konstruktivnog mišljenja
4. može se održavati normalna telesna težina
5. moguće je razviti pozitivne osobnine i poboljšati karakter

Jedan od najvećih problema u pokušaju da se prikažu korisna dejstva vežbanja, predstavlja činjenica da je telo iz dana u dan izloženo veoma različitim faktorima.

Ovo stvara teškoću izdvajanja pojedinih činilaca, kao što je vežbanje.

Nejasno je da li je vežbanje direktan uzrok nastanka promena ili na to utiču i drugi činioci kao što su:

• pravilna ishrana,
• opšte zdravstveno stanje,
• stepen oslobođenosti od nervne napetosti i briga,
• klimatski uslovi

Svi ovi činioci mogu uticati i igrati određenu ulogu u nastajanju određenih promena, kao što su kardiovaskularna oboljenja.

Veoma je teško dokazati da je samo jedan od njih uzrok određene promene. Međutim, uloga vežbanja u izazivanju određenih pozitivnih promena u telu već odavno je dokazana i poznata svima.

Kardiovaskularna oboljenja i degenerativna oboljenja

Značaj vežbanja u sprečavanju nastanka srčanih napada i degenerativnih oboljenja je nemerljiv.

Veliki uticaj ima i u smanjenju njihovog inteziteta i minimiziranju vremena rekovalescencije, kao i u smanjenju broja smrtnih slučajeva od tih bolesti.

Tokom poslednjih godina kardiovaskularna oboljenja su sve izraženija.

Ovaj zdravstveni problem je jedan od uzroka smrti i telesnih oštećenja sa trajnim onesposobljavanjem čoveka za normalno funkcionisanje.

Kardiovaskularna oboljenja nalazila su se nisko na listi oboljenja koja uzrokuju smrt.

Međutim, u današnje vreme, kardiovaskularna oboljenja izazivaju više smrtnih slučajeva, nego sve ostale bolesti zajedno.

Oko 1 milion ljudi u Srbiji pati od ozbiljnih srčanih poremećaja ili od sužavanja krvnih sudova, što dovodi do teških srčanih i koronarnih oboljenja. Poražavajući podatak je što sve više mladih osoba ima problem sa gojaznošću i poseduju određena kardiovaskularna oboljenja.

Redovno učešće i fizičkoj aktivnosti, pogodnoj za doba i stepen fizičke sposobnosti pojedinca, nije jedini značajan faktor u suzbijanju pojava ili otklanjanju kardiovaskularnih smetnji.

Među drugim činiocima od uticaja na učestanost nastanka kardiovaskularnih oboljenja  treba spomenuti;

• količinu konzumiranih masti u ishrani,
• stepen nervne napetosti i stresa kojima smo svakodnevno izloženi,
• nasledne osobine i
• preteranu gojaznost.

 Kardiovaskularna oboljenja – Uzrok i učestanost nastanka

Prilikom vežbanja protok krvi kroz vene, naročito u nogama – pojačava se usked naizmeničnog skupljanja i opuštanja mišića koji uvećavaju proticanje krvi kroz vene. Sa poboljšanjem elastičnosti mišića usled redovnog vežbanja, povećava se i njihova sposobnost za pomaganje cirkulacije krvi. U tom smislu povećana cirkulacija može se smatrati dugoročnom posledicom vežbanja, a takođe i neposrednom.

Redovnim vežbanjem smanjuje se mogućnost nastanka zgrušavanja krvi (tromboza) u krvnom sudu.

Takvo zgrušavanje je krajnje opasno, jer grudvica krvi (embolus), ili njen deo, može odvojivši se, da zastane u vitalnom delu cirkulatornog sistema i da delimično ili potpuno blokira krvni sud.

Ako do toga dođe u plućima nastaje plućna embolija, ako se to desi u srcu nastaje koronarna tromboza, a u mozgu moždani udar.

plućna embolija

Smrtonosni srčani napadi događaju se najćešće kod osoba koje se bave sedentarnim zanimanjem.

Ređe se to dešava kod onih koji su angažovani napornom fizičkom aktivnošću.

Kardiovaskularna oboljenja događaju se i povećavaju u srazmeri sa stepenom u kome je pojedino zanimanje sedentarnog karaktera. Kod takvih zanimanja stepen oporavljanja se znatno umanjuje.

Zašto fizička sposobnost, kao posledica redovnog bavljenja intezivnom fizičkom aktivnošću, pomaže u smanjenju broja kardiovaskularnih oboljenja?

Uloga vežbanja i načina ishrane u sprečavanju srčanih oboljenja kod različitih starosnih grupa, pomažu nam da shvatimo odnos između fizičke neaktivnosti i kardiovaskularnih oboljenja.

Sužavanje arterija

Lekari, fiziolozi i stručnjaci za ishranu koji su proučavali unutrašnje zidove arterija, pronašli su da na tim zidovima postoji tendencija nagomilavanja masnih materija. Usled toga dolazi do smanjenja unutrašnjeg prečnika arterija, a samim tim i do ometanja protoka krvi. Razlozi koji dovode do toga je nedostatak fizičke aktivnosti, ishrana bogata holesterolom (koja izaziva nastajanje voskaste masti u krvi) i poodmaklo doba starosti koje donosi »zarđavanje arterija«.

Ishrana bogata holesterolom može dovesti do povećanja normalnog nivoa holesterola u krvi (od 100 do 250 mg smatra se normalnim), što često izaziva slaganje masnih sastojaka po unutrašnjim zidovima arterija. Kardiovaskularna oboljenja kao što je koronarna tromboza nastaje usled nepravilnog načina života.

Koronarna tromboza (kod koje se grudvica krvi zaustavi u srčanom krvnom sudu i smanji, odnosno začepi protok krvi u jedan deo srca) najčešće se pojavljuje kod jačeg stupnja arterioskleroze.

Redovno intezivno vežbanje doprinosi sniženju nivoa holesterola u krvi. Posle fizičke aktivnosti telo beleži osetno smanjenje nivoa holesterola. Nivo seruma holesterola kod neaktivnih ljudi ima tendenciju da raste u odnosu na aktivne ljude koji imaju određenu fizičku aktivnost.

Muškarci koji uzimaju hranu bogatu kalorijama, ali intezivno vežbaju kod njih se nivo holesterola ne povećava.

Vežbanje produžuje vreme zgrušavanja krvi

Krv osobe koja redovno vežba ili se često bavi fizičkom aktivnošću sporije se zgrušava od osoba koje obavljaju sedentarni posao. Redukcija u koagulaciji krvi je veoma značajna kod sprečavanja koronarnih napada. Prevashodno,  zato što smanjuju mogućnost formiranja grudvica krvi u krvinim sudovima srca, mozga ili drugim vitalnim delovima. Ove grudvice krvi  izazivaju blokiranje protoka krvi i dovode do srčanog napada ili moždanog udara.

Vežbanje razvija pomoćnu cirkulaciju krvi

Pomoćna cirkulacija krvi u kapilarima razvija se kao rezultat zahteva, koje cirkulatornom sistemu postavlja napor koji se dešava pri vežbanju i fizičkoj aktivnosti. Pomoćna cirkulacija može biti (sekundarna i sporedna).

Ovaj naknadni razvoj je od velikog značaja za slučaj da koronarna tromboza smanji ili zaustavi redovnu cirkulaciju krvi koja snabdeva deo mišićnog tkiva srca. Ova dodatna pomoćna cirkulacija u srcu može brzo da preuzme – delimično ili potpuno – zadatak snabdevanja krvlju svih delova srca, čime se minimizira oštećenje ćelija srca koje često nastaje kao posledica koronarne tromboze.

Lekari propisuju pacijentima koji imaju određena kardiovaskularna oboljenja i boluju od koronarne tromboze blagu formu vežbanja, čim simptomi bolesti nestanu, u nekim slučajevima ova terapija se preporučuje i pre nego što sipotomi iščeznu.

Sposobnost srca da izdrži stres

Jedno vreme verovalo se da prošireno ili „sportsko srce“, nastalo intezivnim treningom, predstavlja opasnost za zdravlje sportriste. Sad se, međutim zna, da je ovo proširenje prirodna stvar i da nastaje kao rezultat treninga, pa je zato poželjno. Srce je stalno izloženo određenom radnom naporu i pod normalnim uslovima veoma je otporno. Ovo se narolito vidi kroz sposobnost srca da izdrži manipulaciju rukama pri krajnjim situacijama koje ponekad zahtevaju da se srce direktno masira rukom. Kao što smo konstatovali u prethodnom tekstu, redovno vežbanje je poželjno za srce, jer ono na taj način postaje snažnije, a njegovi mišići elastičniji.

Isto tako cirkulacija krvi se pojačava, te se srce u stvari, bolje ishranjuje krvlju. Neodgovarajuće i degenerativno „ulenjeno srce“ možemo označiti kao nenormalno, nastalo usled sedentarnog načina života koje je karakteristično za savremenu civilizaciju.

Ulenjeno srce često nije u stanju da se bori sa pojačanim stresom i fizičkim naporima izazvanim bolešću ili neuobičajnim situacijama.

Iz ovih razloga mnogi lekari prepisuju fizičku aktivnost kao što je šetnja ili trčanje, rekovalescentima od srčanih oboljenja, jer se na taj način ne samo vraća njihova fizička snaga, već se stvara i odbrambena rezerva protiv budućih srčanih napada.

Čini se da je vežbanje najvažniji „lek“ za zdrave i najglavnija terapija za bolesne

Ukoliko vas je ovaj tekst podstakao da razmislite: kakav život vodite i da li imate dovoljno fizičke aktivnosti, onda sam uspeo u svojoj nameri. Ukazao sam vam na potencijalne pretnje koje mogu biti posledica fizičke neaktivnosti, odluka je isključivo na vama. Da li želite da vodite hedonistički život i kasnije imate zdravstvene probleme ili želite zdravo telo i dug život.

Čovek svoj razvoj započinje odmah nakon oplodnje jajne ćelije od strane spermatozoida u utrobi majke (intrauterini život). Zametak (embrion) tokom prva 3 meseca života prolazi kroz fazu formiranja organa (organogeneza). Taj period je kritičan jer neki lekovi, kao i neke virusne infekcije majke ( posebno rubeola), mogu da poremete organogenezu i da izazovu nakaznost (teratogeno dejstvo).

Ljudski zametak se nakon 3 meseca starosti naziva plod ili fetus. U ovom periodu pošto su već formirani organi, dolazi do intezivnog rasta, tako da fetus do momenta rođenja naraste i do 30 puta. Pri rođenju, novorođenče (naziv za prvi mesec života) je dugo oko 50 cm i teško  3 do 3,5 kg. Novorođeno dete do navršene prve godine života naziva se odojče. U tom periodu dolazi do intezivnog rasta i razvoja. U daljem toku rasta do navršene 16 -18 godine dete poraste 3 do 3,5 puta, a masa mu se uveća za 20 puta.U nekim slučajevima visina može da se poveća i do 4 puta, a masa i do 30 puta.

Razvoj dece i zakonitosti rasta i razvoja

Dete nije mali čovek, ono poseduje anatomske i fiziološke osobenosti koje mogu biti kvalitativne. Kvalitativne promene se odigravaju prema sledećim zakonitostima:

• rast deteta se ne odvija linearno
• intezitet rasta pojedinih organa nije isti

Razvoj dece – Nelinearni rast deteta

Razvoj dece prolazi kroz faze debljanja i faze istezanja. Ovo doba se deli na 4 faze:

• Prva faza ubrzanog rasta od 1 do 3 godine
• Prva faza usporenog rasta od 3 do 11 godina
• Druga faza ubrzanog rasta od 11 do 14 godina za devojčice i 13 do 16 za dečake
• Druga faza usporenog rasta od 14 do 17 godina za devojčice i 16 do 19 za dečake

Rast u visinu direktno je zavistan od rasta koštanog sistema, posebno kičmenog stuba i kostiju nogu. Pošto se izduživanje kostiju odvija u epifizarnim hrskavicama (zone rasta), okoštavanjem ovih mesta završava se rast, ali ne i ukupan razvoj dece koji se okončava tek po navršenoj 24 godini života. Prirast u rastu najveći je tokom prve godine života, potom opada do puberteta, nakon čega se opet beleži skok.

rast deteta je uslovljen određenim faktorima

Rast u širinu  utiče veoma značajno na porast telesne mase i samo delimično zavisi od rasta koštanog sistema, kao što su rebarni lukovi i karlica. Bitan uticaj na rast u širinu ostvaruje se preko rasta organa koji pripadaju nervnom sistemu (mozak), respiratornom  sistemu (pluća), kardiovaskularnom sistemu (srce), digestivnom sistemu (želudac i creva), kao i samim mišićima. Mada nasleđe, kao i u slučaju rasta u visinu, igra određenu ulogu, ovde značajan uticaj ostvaruju spoljni činioci (fizička aktivnost, obilna isshrana itd.).

Prirast telesne mase je najveći u prvoj godini života, da bi se postepeno smanjivao. Novi skok se beleži u periodu puberteta, kada godišnji prirast može da bude isto tako veliki  kao u prvoj godini života.

Nejednak rast pojedinih organa

Kostur čoveka raste do 15 – 16 godina, maksimalno do 20 godina života. Do polaska u školu ostvari se 2/3 maksimalnog rasta. Glava novorođenčeta je neproporcionalno velika u odnosu na telo i iznosi 1/4 dužine tela. Kasnije brže rastu kičma i ekstremiteti, tako da sa 20 godina života dužina glave iznosi samo 1/8 dužine tela.

Rast lobanje u visinu i širinu determinisan je rastom mozga. Mozak je u prvoj godini života težak oko 1500 grama, da bi do 20 godine usporeno rastao i uvećao se još samo 100 do 200 grama.

Rast u širinu deteta zavisi od rasta unutrašnjih organa. Pored endogenih faktora (nasleđe), veoma važnu ulogu igraju i egzogeni faktori (bavljenje sportom) koje povećava širinu grudnog koša, ramenog pojasa itd.

Kvalitativne promene (razvoj) odnose se na promene vrste ćelije i funkcije pojedinih tkiva. Tkivo je grupa ćelija koje vrše istu funkciju. Ove promene zahtevaju skoro sva tkiva.

Mozak vremenom smanjuje broj ćelija, ali se ostvaruje veća plastičnost ( broj sinapsi, sinteza novih belančevina itd.).

Kostur embriona se sastoji od hrskavičavog tkiva, da bi definitivno okončao tek sa 2o godina života. Starenjem kosti gube elastična vlakna te postaju krte i lako lomnjive.

Mišići novorođenčeta čine oko 25% telesne mase, da bi kod odraslih ovaj procenat iznosio i preko 40%. Sa starenjem procenat vode u mišićima se smanjuje.

Čovek je biće koje veoma sporo sazreva  (ima veoma dugu mladost). Period da se postigne faza razvoja kada dete može samo da vodi brigu o sebi, više od 10 puta je duži nego kod životinja. I svoju polnu zrelost čovek ostvaruje znatno sporije od životinja.

Faktori rasta koji utiču na razvoj dece

Faktori rasta se mogu podeliti na unutrašnje endogene i spoljašnje egzogene.

Endogeni faktori rasta

U unutašnje ili endogene faktore spadaju: nasleđe, pol i rasa.

Nasleđe igra bitnu ulogu za rast i razvoj dece. Danas se zna da je jedna vrsta gena odgovorna za brzinu rasta, a druga za konačnu visinu čoveka. Ispitivanja jednojajčanih monozigotnih blizanaca su pokazala da oni poseduju isti procenat belih i crvenih vlakana u mišićima. kao i sličnu maksimalnu potrošnju kiseonika VO2max. Nasledni faktori određuju i funkciju endokrinih žlezda, čiji je normalni rad neophodan za pravilan rast i razvoj dece.

Tokom intrauterinog načina života rast snažno podstiču hormoni gušterače (pankeras) i nadbubrežne žlezde. Tokom prve godine tu funkciju preuzima grudna žlezda (timus), a do treće godine štitna (tireoidna) žlezda . Do puberteta hormoni hipofize (posebno hormon rasta somatotropin) podstiču rast, da bi u pubertetu polne žlezde svojim anaboličkim dejstvom ubrzale rast i razvoj.

Ugradnju proteina anablizam snažno podstiču, kako muški polni hormon testosteron, tako i ženski polni hormon estrogen.

Razgradnju belančevina katabolizam podstiču hormoni kore nadbubrega, glukokortikoidi kortizol, Ovi hormoni regulišu glukoneogenezu – pretvaraju masti i belančevine u glukozu i na taj način usporavaju rast.

Pol igra važnu ulogu za rast i razvoj dece. Ova uloga vezana je za funkciju endokrinih žlezda.

Devojčice ranije ulaze u pubertet i stoga ranije završavaju rast. Sinovi nasleđuju glavne antropološke osobine oca, a kćerke majke.

Egzogeni faktori rasta

U spoljne ili egzogene faktore rasta i razvoja dece spadaju klima, godišnje doba, ishrana, bolesti, fizički rad i psihosocijalni faktori.

• Klimatski faktori ne utiču bitno na rast i razvoj deteta. Uočene razlike su verovatno posledica uticaja ishrane.
• Godišnje doba utiče značajno na rast i razvoj dece. U proleće deca brže rastu, a tokom zime značajno se povećava telesna masa deteta. Ove promene mogu takođe biti posledica nedovoljne fizičke aktivnosti i nepravilnog načina ishrane.
• Ishrana ima presudan značaj na rast i razvoj deteta.
• Ratovi i druge katastrofe dovode do fenomena retardacije (zaostajanja u razvoju), posebno za ovaj problem se vezuje nedostatak mleka belančevina i kalcijuma. Ove promene nisu nepovratne ireverzibilne. Pravilnom ishranom deca mogu da nadoknade ovaj nedostatak u roku od 2 do 3 godine.
• Unos vitamina – Tokom rasta i razvoja posebno su značajni vitamini, naročito D i C vitami. Kinezi kao narod koji unosi malo belančevina veoma su niskog rasta, nasuprot tome Crnogorci i Hercegovci koji su se hranili životinjskom hranom spadaju u najviše ljude na svetu.
• Dečije bolesti koje deca imaju tokom odrastanja ne utiču bitno na rast i razvoj. Međutim, hronične bolesti kao što je tuberkuloza mogu da uspore rast i razvoj dece.
• Fizička aktivnost umerenog inteziteta do 50% VO2max podstiče rast i razvoj organizma.
• Naporan fizički rad povezan je sa ranim ustajanjem i nedovoljnim spavanjem, takođe usporava rast (skraćuje se REM faza spavanja u kojoj se luči dosta hormona rasta).
• Socio-ekonomski uslovi – Takođe, dokazano je da deca koja žive u boljim uslovima su naprednija od dece koja žive u lošim socio-ekonomskim uslovima.
• Bavljenje sportom u pubertetu podstiče lučenje hormona rasta (brži rast), ali ne utiče na konačnu visinu deteta. Ona je genetski determinisana.

Sport za pravilan razvoj dece

Deca do puberteta treba da fizički rad ostvaruju kroz igru. Fizički aktivna deca nisu debela i pravilnije se razvijaju i rastu.  Povedite računa o pravilnom unosu hrane kojom se osigurava dovoljan unos proteina, vitamina, minerala da bi deci obezebdili sve neophodne nutrijente za razvoj, dok višak ugljenih hidrata unetih tokom dana, deca sagorevaju tokom igranja napolju.

Sport (određeni sport) u stanju je da dovede do specifičnih promena u razvoju, kod plivača bolje se razvija grudni koš i  rameni pojas, kod tenisera se zadebljavaju kosti opterećene ruke, kod akletičara su razvijene noge, a kod gimnastičara gibkost tela.

Psiho socijalni faktori tj. uslovi u kojima dete odrasta imaju često presudan značaj za rast i razvoj dece. Tu spadaju uslovi stanovanja: higijena, vlaga, odnosi među roditeljima, ukupan društveni milje itd. Povoljan porodični, skolski i društveni milje utiče na razvoj radnih navika, razvija ljubav prema sportu, formira tzv. sportski duh i time olakšava rad trenerima posebno pri formiranju vrhunskih sportista.

Psihički stres utiče negativno na rast i razvoj dece, jer deluje na lučenje hormona hipofize, što dovodi do smanjenja lučenja hormona rasta. Sa druge strane stres povećava lučenje adrenokortiko-tropnog hormona ACTH koji stimuliše lučenje kortizola – hormon katabolizma.