Zdrava težina sprečava nastanak bolesti

Ovi faktori mogu značajno uticati na vaše šanse za razvoj sledećih bolesti i stanja:

• Kardiovaskularne bolesti, srčani udar, moždani udar
• Dijabetesa
• Rak
• Artritis
• Kamen u žuči
• Astma
• Katarakte
• Neplodnost
• Hrkanje
• Apneja u snu

Ako je vaša težina u zdravom opsegu i nije više od 10 kilograma više od one koju ste imali kada ste završili 21 godinu, fokusirajte se na održavanje te težine tako što ćete paziti šta jedete i vežbajte.

Pošto većina odraslih između 18 i 49 godina dobija 2 kilograma svake godine, zaustavljanje i sprečavanje povećanja telesne težine treba da bude prioritet. Povećanje na težini kako starite povećavaju šanse za razvoj jedne ili više hroničnih bolesti.

Povećanje telesne mase izaziva visok stepen izazivanja bolesti. Sve to može dovesti do problema kamena u žuči,  može povećati rizik od rakad dojke u postmenopauzi, a može dovesti i do problema sa hormonima.

Zdrava težina – Šta uzrokuje povećanje telesne težine?

1. Ishrana: Količina i kvalitet hrane koju unosite u svoje telo ima veoma snažan uticaj na vašu težinu.
2. Geni: Neki ljudi su genetski predodređeni da lakše dobijaju na težini od drugih ili da skladište salo oko stomaka. Geni ne moraju da postanu sudbina, ukoliko se hranite zdravo, ostanete aktivni tokom dana i izbegavate loše navike poput gaziranih pića. Sve to može sprečiti predispoziciju za rizik od gojaznosti.
3. Fizička neaktivnost: Vežbanje ima niz zdravstvenih prednosti, uključujući smanjenje šansi za razvoj srčanih bolesti, nekih vrsta raka i drugih hroničnih bolesti. Fizička aktivnost je ključni element kontrole težine i zdravlja.
4. Spavanje: Postoji veza između toga koliko ljudi spavaju i koliko su teški. Uopšteno govoreći, deca i odrasli spavaju premalo imaju tendenciju da teže više od onih koji spavaju dovoljno.

Osobe koje dovoljno spavaju pre svega su zdrave, i nisu gojazne. Osobe koje spavaju manje od 5 sati imaju 15% veći rizik da postanu gojazne, u poređenju sa osobama koje spavaju po 7 sati tokom noći. Osobe koje kratko spavaju imaju 30% veći rizik da dobiju veliki broj kilograma. Ljudi koji su lišeni sna mogu biti previše umorni da bi vežbali, na taj način smanjuju mogućnost potrošnje kalorija. Nedostatak sna narušava ravnotežu ključnih hormona koji kontrolišu apetit, tako da ljudi koji nemaju sna mogu biti gladniji od onih koje se dovoljno odmaraju svake noći.

 Zdrava težina – Da li je BMI zaista indikator zdravlja?

BMI je formula koja koristi težinu i visinu kako bi se osoba klasifikovala u kategorije: neuhranjen, zdrava težina, gojazan ili preterano gojazan. A samim tim, svaka kategorija povezana je s određenim zdravstvenim rizicima.

BMI-e kategorije

Neuhranjeno: manje od 18.5
Zdrava težina: od 18.5 do 25
Gojazno: od 25 do 30
Preterano gojazno: preko 30
Ektremno gojazno: preko 40

Kako izračunati BMI?

Težina (kg) : Visina² (m) = BMI

Da li je BMI zaista važan?

BMI index vezuje se za individualnu težinu i visinu, pri tome ne uzima se u obzir procenat mišića ili masnih naslaga koje pojedinac ima. Prekomerna težina može biti uzrokovana i nekim oboljenjima. Drugi faktori koje treba uzeti u obzir su i način ishrane, fizička aktivnost, nasledni faktori, nivo stresa itd.

Određene grupe ljudi ne bi trebalo da uzimaju BMI u obzir, a to su: profesionalni i rekreativni sportisti i mišićave osobe, trudnice, seniori i deca.

BMI index je samo jedan od faktora koji bi trebalo uzeti u obzir kada je u pitanju praćenje celokupnog zdravstvenog stanja. Ipak, indeks bi mogao biti od pomoći u slučaju određenih oboljenja kao što su dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak ili kardiovaskularne bolesti.

BMI ne bi trebalo da bude jedini faktor prilikom određivanja zdravlja, ali može biti dobra putanja ka ispunjenju ciljeva. Ukoliko želite da proverite svoj BMI index to možete učiti pomoću BMI KALKULATOR, ukoliko spadate u gojaznu kategoriju obratite se personalnom treneru za pomoć ili počnite samostalno da vežbate.

Bolji indikatori zdravlja

Procenat masti u telu, prema stručnjacima, predstavlja bolji indikator zdravlja u odnosu na BMI. A procenat masti uključuje i obim struka u odnosu na visinu, nivo stresa, krvni pritisak, nivo holesterola, kao i nivo šećera u krvi.

Proverite prvo da li ste zdravi i započnite vežbanje još danas!

U prirodi nema gojaznosti, ako pogledamo kao primer životinje, osim kod domaćih životinja koje tovimo da bi ih kasnije pojeli.

Nekada davno gojaznost nije bila toliko zastupljena kao danas, osim u nekim retkim slučajevima koji su povezani sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, najčešće hormonalnim.

Danas je situacija alarmantna i sve  je više je predebelih osoba u drustvu. Poslednji podaci govore da je u Sjedinjenim Američkim državama čak 64% ljudi gojazno.

Ukoliko postavite pitanje doktoru ili treneru, zašto imate problem sa viškom kilograma, a da pri tome ništa ne jedete i bavite se fizičkom aktivnošću, pre ili posle reći će vam da je razlog tome nasledni faktor.

Ako ne mršavite iako se pridržavate uspustava koje vam je prepisao nutricionista ili trener, nemojte očekivati od njega da će priznati da je pogrešio u proceni dijete za vas. Svu krivicu će prebaciti na vas. Ako zaista ne jedete krišom zabranjene namirnice, onda možemo konstatovati da je u vašem slučaju krivo jedno loše nasleđe.

Istina je možete naslediti sklonost prema velikom debljanju, ali to nije uvek slučaj. Nasledni faktor nije urođen, nego se na neki način stiče.

Prežderavanje ili hiperfagija drugi je uzrok debljanja. Drugim rečima ljudi previše jedu, a to je uzrok debljanja.

Uzrok debljanja i kako je prehrambena industrija uticala na gojaznost?

Životni standard i potrošačko društvo pretvorili su ljude u izjelice koji nemaju meru. Ukoliko prošetate gradom ne biste morali dugo tražiti oko sebe tipičnog debeljka koji neprestano nešto žvaće. Naprotiv, među svojim prijateljima i poznanicima sigurno imate nekoga ko jede sa užitkom i pri tome nije debeo, može čak biti i mršav. To je vrsta čoveka koji se stalno nada da će pojesti nešto od čega će se udebljati. Mnogi debeli ljudi se debljaju i pored toga što broje kalorije. Činjenica je da su ljudi u prošlosti mnogo više jeli nego danas, ali su se i više trošili: češće su radili, penjali se po planinama, a kuće su se manje grejale.

Pogledamo li danas kako funkcionišu ljudi nasuprot ranije, videćemo da se ljudi danas više voze kolima i autobusom, a da sve manje pešače. Zatim u zgradama postoje liftovi, pa sve manje ljudi koristi stepenice. Sve ovo je uzrok debljanja, a ljudi to shvataju kada to počne da im smeta.

Gojaznost je neposredna posledica savremenog načina ishrane, ali i posledica uzastopne primene hipokaloričnih dijeta. Gojaznost je put u bolesti koje nose sa sobom niz problema.

Kako rešiti problem gojaznosti?

Duboko se rastužim kada mi neka osoba kaže kako je skinula 10 kg za mesec dana. Iz razgovora sa tom osobom mogu da otkrijem da je koristila nekoliko načela zdrave ishrane i brzo postigla zapažene rezultate. Međutim problem nastaje kada se posle početnog uspeha brzo vrati starim i lošim prehrambenim navikama. Suština je da ova osoba nije shvatila da zdrava ishrana treba da bude način života, a ne kratkotrajan izlet u nastojanju da se izgube kilogrami. Budući da isti uzroci imaju iste posledice, jednostavno će se većina kilograma tokom određenog vremena vratiti.

Da bi se utvrdio i otklonio uzrok debljanja potrebno je naučiti načela zdrave ishrane. Ova pravila se zasnivaju isključivo na pravom odabiru namirnica. Kada jedanput savladate pojedinosti razumećete zašto ste i kako došli do suvišnih kilograma. Na kraju ćete se uveriti kako je samo jedno rešenje ispravno da ih zauvek izgubite. Potrebno je da normalno jedete, ali samo drugačije.

Za većinu odraslih i mladih osoba, redovno i intezivno svakodnevno vežbanje korisno je za održavanje telesne težine u normalnim granicama. Ljudi često veruju da je kontrola unosa kalorija jedini način za održavanje telesne težine na željenom nivou. Potrebna količina fizičke aktivnosti da se utroši jedna funta masti (4320 kalorija).

1lb= 0.4535923kg

1 funta iznosi oko 0,5 kg

Dolazimo do zaključka, da je za gubitak 1 kg masti potrebno oko 9000 KCal.

Nedostatak vežbanja utiče na povećanje telesne mase

Koliko je potrebno fizičke aktivnosti da bi osoba koja je teška oko 68 kg utrošila 1 kg masnoće.

1. da trči umerenom brzinom 6 časova
2. da uradi oko 6000 sklekova
3. da pliva 20 časova
4. da korača brzim tempom 35 časova
5. da korača sporim tempom 70 časova

Ovo pogrešno uverenje da vežbanje malo utiče na telesnu težinu – uz netačno ubeđenje da će korist od povećanog vežbanja biti otklonjena odgovrarajućim povećanjem apetita – u prošlosti je mnoge sprečavalo da fizičko vežbanje primenjuju kao metod smanjivanja telesne težine. Da su oba uverenja pogrešna videćete u nastavku teksta.

Nezdrava dejstva preterane telesne težine

Pre nego što razmotrimo ulogu vežbanja u kontroli telesne težine, treba reći nekoliko reči o tome da li je gojaznost ozbiljna mana. Osim negativnog uticaja  na spoljni izgled, nedostatak vežbanja uticaće i na zdravstveno stanje.

Podaci govore da je životni vek preterano punih osoba kraći od osoba normalne težine.

Smrtnost muškaraca koji su za 35% puniji od normalnih ljudi sličnog godišta i visine veća je 150%.Gojazne osobe više pate od srčanih oboljenja, nego osobe normalne težine, jer višak telesnih masnih materija preopterećuje srce. Gojazne osobe takođe češće pate od hroničnih i degenerativnih oboljenja.

Utrošak kalorija prilikom vežbanja

Tačno je da se pri najnapornijim vežbama utroši samo oko 1000 Kcal na 1 sat vežbanja. Međutim, ako dnevno šetamo samo pola sata, za godinu dana utrošićemo 5  funti (2,5 kg) telesnih masnih materija. Prema tome, pola sata dnevne šetnje će i roku od nekoliko godina znatno otkloniti gojaznost, ukoliko se pri tome uzima samo uobičajna količina kalorija. Ako bi smo veoma intezivno vežbali po 1 sat dnevno, utrošili bismo svake godine količinu jednaku 25 do 30 funti (15kg ) telesnih masnih materija.

Pri fizičkoj aktivnosti troši se veliki broj kalorija. To potvrđuje i preporuka o dnevno potrebnim količinama hrane koju preporučuju treneri.

Dnevno potrebne količine hrane kreću se od 2400 Kcal za ljude sa sedentarnim zanimanjima, dok 6000 Kcal unose izuzetno aktivni ljudi kao što su atletičari i radnici koji obavljaju teške fizičke poslove. Vežbanje je izuzetno značajno za održavanje ravnoteže svakodnevne energije, jer se njime sprečava nagomilavanje suvišnih kalorija u vidu telesnih masnih materija.

Vežbanje, apetit i količina unete hrane

Mnoge osobe postaju gojazne u trećoj ili četvrtoj deceniji života.

Proučavanje navika pri ishrani i dnevnog nivoa fizičke aktivnosti gojaznih odraslih lica i dece, pokazali su da oni u toku perioda dobijanja u težini nisu uzimali više hrane no obično, ali su imali nedostatak vežbanja.

Zapažen je uočljiv nedostatak vežbanja, koje je obično prethodilo i pratilo dobijanje na težini. Logično objašnjenje debljanja, bi bilo da period smanjenja fizičke aktivnosti nije praćen smanjenjem apetita.

Nedostatak vežbanja direktan je uzrok gojaznosti

Prema tome, višak uzetih kalorija se doponuje u vidu telesne masnoće. I najgojaznija deca ne uzimaju više hrane od svojih vršnjaka, problem je samo u tome što imaju nedostatak vežbanja u toku dana.

Da li je razlog gojaznosti nedostatak vežbanja ili veći unos hrane od preporučenog?

Stručnjaci u oblasti fitnesa dokazali su da se povećavanjem fizičke aktivnosti povećava apetit i količina unete hrane. Međutim, ta hrana nije dovoljna da bi se nadoknadile utrošene kalorije tokom treninga. Stoga, svaka fizička aktivnost veća od normalne, tokom dužeg perioda, obično izaziva gubitak u telesnoj težini.

Gubljenje težine će prestati tek kada se telo prilagodi i kada se izjednače uneta i utrošena energija. Sa druge strane, ako se životne navike izmene i ako postoji nedostatak vežbanja, ni apetit ni količina unete hrane neće se smanjiti u odgovarajućoj meri, pa će u kratkom roku doći do povećanja telesne težine.

Ovo stanje traje sve dok se telo ne adaptira na novonastali, smanjeni nivo fizičke aktivnosti. Kod najvećeg broja odraslih dnevna fizička aktivnost koja traje od 1 do 8 časova obično je praćena apetitom i količinom unete hrane koji se nalaze u pravilnom odnosu, prema energiji potrebnoj za njihove osnovne funkcije. Prema tome njihova telesna težina ostaje uravnotežena.

Ljudi koji svakodnevno obavljaju težak fizički posao obično gube na težini, jer obavljaju posao na ivici iscrpljenosti. Apetiti im neće biti dovoljan, da ih stimuliše da konzumiraju onoliko kalorija koliko utroše tokom dana.

Koliko je dnevno potrebno da budemo fizički aktivni?

Jedan sat fizičke aktivnosti je sasvim dovoljan za regulisanje apetita u vezi sa potrebama tela u kalorijama. Veliki boj ljudi koji imaju nedostatak vežbanja i ne obavljaju ni taj jedan sat vežbanja, često imaju veliku potrebu za hranom. Njihova želja za hranom ih tera da konzumiraju isuviše mnogo kalorija, pa se taj višak kalorija slaže u telu kao nepotrebno salo. Ljudi koji su pasivni i obavljaju sedentrarni posao unose više kalorija tokom dana, od ljudi koji vežbaju i imaju određenu fizičku aktivnost.

Normalna količina fizičke aktivnosti svakodnevno, uravnotežava unos i utrošak kalorija, a time se otklanja i potreba držanja specijalne dijete.

Svi smo uhvaćeni u klopku sedentarnog načina života koji nam nameće savremena civilizacija svojim aparatima i uređajima za štednju energije. I dok se čovek lepo privikao na nov način života u kome nema mnogo fizičkih napora,  njegovo telo nije uspelo da se tako brzo i lako izmeni.

Da bi smo izbegli gojaznost

• treba da se više bavimo fizičkim vežbanjem
• ili da tokom većeg dela našeg života stalno osećamo glad.