Osteopenija i Osteoporoza kao problemi

Osteopenija je stanje kostiju koje prethodi pojavi osteoporoze.

Osteopenija se kao termin koristi za definisanje gustine kostiju koja je manja od normalne.

Kada imate problem kao što je Osteopenija, onda je opasnost od preloma povećana. Postoji realna opasnost da se to desi je gustina kostiju toliko niska da povreda može da se dogodi čak i u običajnim okolnostima.Vremenom se smanjuje koštana masa, ali i mišićna masa, stoga se preporučuje da ljudi koji imaju ovakav oblik oboljenja redovno vežbaju. Ukoliko redovno vežbate kosti počinju ponovo da se formiraju što će vam svakako pomoći da usporite bolest i omogućite svom telu normalno funkcionisanje.

osteopenija

Gubitak koštane mase posebno je karakterističan za starije osobe, a problem je izraženiji kod žena, posebno u period postmenopauze.

Osteopenija – Šta uraditi kako bi rešili problem?

Lečenje je najbolje početi pojavom osteopenije. To je znak da počnete da redovno vežbate i hranite se na adekvatan način.

Potrebno je povećati unost kalcijuma, redovno se izlagati sunčevim zracima da bi se organizmu obezbedila dovoljna količina D vitamina.

Ovo su ujedno i 2 najvažnija faktora, koja održavaju zdravlje kostiju, a ujedno podižu nivo gustine kostiju. Pored ova dva neizostavna faktora, još jedan koji je važan je magnezijum koji podstiče apsorpciju kalcijuma. Ukoliko ne unosite dovoljno magnezijuma može se dogoditi da najveći deo unesenog kalcijuma prođe kroz organizam.

Potrebno je da u svakodnevnoj ishrani koristite zeleno lisnato povrće koje je odličan izvor vitamina K, beta karotina, vitamina C, kalcijuma i magnezijuma. Vitamin K je odgovoran za formiranje osteokalcina.

Osteokalcin je protein koji povećava količinu kalcijuma koji je uključen u mineralizaciju kostiju.

Osteopenija – Koji je optimalan unos kalcijuma na dnevnom nivou?

Optimalan unos kalcijuma je 1000 mg do 1500 mg na dnevnom nivou. Kada dođe do toga da nivo kalcijuma u krvi padne ispod dozvoljenog, osetićete grčeve u mišićima, nesanicu, premor i povišeni pritisak.

Kako vežbanje pomaže u borbi protiv osteoporoze?

Redovna fizička aktivnost je najvažniji lek u borbi protiv osteoporoze. Vežbanje je poželjno u svakom životnom dobu, a posebno je važno kod ljudi koji imaju određene zdravstvene probleme.

Fizičkom aktivnošću se poboljšava mišićna masa koja će pomoći kod normalnog funkcionisanja koštanog sistema.

Kako se vremenom smanjuje koštana masa kod osteoporoze, ali i mišićna masa neophodno je redovno vežbati. Kao pozitivan efekat na vežbanje primetićete da kosti ponovo počinju da se formiraju i da vam je lakše prilikom kretanja.

Koje se vežbe preporučuju kod osteoporoze?

Za lečenje osteoporoze mogu se koristiti razne vežbe, ali dizanje tegova se pokazalo kao delotvorno rešenje. Najviše zbog toga što utiče na formiranje snažnih kostiju. Uvek morate imati na umu da osteoporoza je stanje koje vas prati duži vremenski period, stoga ne trebate očekivati rezulate odmah po započinjanju vežbanja. Ukoliko ste uporni, to će sigurno dovesti do pozitivnih rezultata i učiniće da se mnogo bolje osećate.

 

 

Read More

Takmičarski sportovi i fizička sposobnost

Takmičarski sportovi igraju važnu ulogu u razvoju dece, gde deca u svojim razvojnim godinama steknu određenu veštinu u određenom sportu.

Fizička sposobnost se može unaprediti na mnogo načina. Pravilnom primenom osnovnog principa preopterećenja. Svakom intezivnom fizičkom aktivnošću mogu se poboljšati ili održavati fizičke sposobnosti. I pored toga, često su, zbog postojećih okolnosti, pojedini tipovi aktivnosti i vežbanja pogodniji od drugih.

Usled toga što takmičarski sportovi igraju prilično spektakularnu ulogu u školama i gimnazijama, najveći broj dečaka u svojim razvojnim godinama stekne određeno poznavanje i veštinu bar u jedenoj vrsti sporta. Redovno bavljenje nekim sportom nesumnjivo doprinosi sticanju fizičke sposobnosti. Pored toga, bavljenje sportom pruža i mnoge društvene, moralne i rekreacione vrednosti. Osloniti  se u potpunosti na jedan jedini takmičarski sport, kao sredstvo za razvijanje i održavanje fizičke sposobnosti, nije mudro, i to iz više razloga.

takmicarski sportovi

Takmičarski sportovi su sezonski sportovi

U Srbiji većina sportova se upražnjava u sezoni. Takmičarski sportovi kao što je fudbal se igra u jesen, košarka i odbojka zimi, rukomet u proleće i leto itd. Ako se oslonimo samo na jedan sport da bi smo redovno vežbali, retko ćemo uspeti da pronađemo partnere koji će želeti da se bave tim sportom i van sezone.

Klima nije pogodna za igranje tenisa i drugih sportova tokom cele  godine. Tako da ukoliko nemate salu ili druge specijalne pogodnosti, nećete moći da upražnjavate taj sport tokom čitave godine.

Takmičarski sportovi obično nisu pogodni za odrasle

Mnogi popularni takmičarski sportovi nisu pogodni za većinu odraslih usled toga što bezbedno i prijatno učestvovanje u njima zahteva visok nivo fizičke sposobnosti. Mnogi odrasli ljudi nemaju potrebnu izdržljivost da bi odigrali na primer celu utakmicu košarke na terenu propisane veličine.

Ako bi takvu utakmicu pokušali da odigraju bez prethodnog uvežbavanja, sledećeg dana bi dobili mišićnu groznicu i osećali bi se neprijatno. Većina odraslih se ne bi upustila u to, bez prethodne pripreme. U takmičenje u trčanju ili igranje takmičarske utakmice je svojevrsni rizik. Najpre, ne samo zbog dobijanja upala usled čega dolazi do zapaljenja i ukrućenosti mišića koji su učestvovali u radu, već i zbog potencijalne povrede i mogućnosti ozbiljnog ugrožavanja srca.

Takmičarski sportovi zahtevaju posebne pogodnosti i opremu

Kod malog broja sportova, kao na primer jednostavno igranje sa loptom, potrebno je raspolagati samo otvorenim prostorom. Neki Takmičarski sportovi zahtevaju posebne pogodnosti. Za košarku je potrebna tabla i koš, ravan pod i označen teren tzv. označene linije igrališta.

Odbojka zahteva veliki prostor i mrežu postavljenu na propisan način. Za tenis je potrebno tenisko igralište i mreža, za plivanje bazen. Pored toga potrebna nam je i izvesna oprema kao lopte, reketi i ostali rekviziti.

Čak i ako imamo samo osnovnu opremu za određeni sport, događa se da nemamo na raspolaganju posebne pogodnosti i uređaje. Tereni za sport obično se ne nalaze blizu naseljenih mesta. Tako da i kada dođemo do njih moramo čekati na red. Kao posledica svega toga, posebni uređaji za učestvovanje u takmičarskim sportovima jednostavno nisu dostupni kada se osećamo raspoloženim za vežbanje.

U takmičasrskim sportovima potrebno je imati ostale članove tima i protivnike

Takmičarski sportovi kojima se bavi omladina su timski sportovi. Pošto je često teško skupiti dovoljan broj igrača za formiranje dva tima, onaj koji nije deo tima koji učestvuje u regularnom takmičenju, može da se bavi timskim sportom neredovno samo vikendom ili praznikom. On retko ima priliku da svakodnevno učestvuje u aktivnostima svoga tima.

Za učestvovanje u sportovima kao što je tenis ili badminton potreban je najmanje jedan suigrač. Malo je onih koji će sami otići na igralište da bi razvili svoju veštinu. Još manje je onih koji će sami vežbati da bi poboljšali svoju fizičku kondiciju. Dok je pauza u takmičenju umanjuje se želja za igrom. Obzirom da u svim navedenim sportovima je potrebno dva ili više igrača, prosečan čovek koji želi da trenira samo te sportove naići će na znatne poteškoće ukoliko želi da organizuje redovno vežbanje.

Telo se može neravnomerno razviti

Još jedna negativna strana isključivog oslanjanja na sportove za sticanje ili održavanje fizičke sposobnosti sastoji se u tome, da može doći do neravnomernog razvoja delova tela. Takmičarski sportovi razvijaju određene mišićne partije gde kao posledica toga, nastaje asimetrično ne razvijena muskulatura. Isto tako ako se bavimo samo sportovima, često se događa da se sve komponente fizičke sposobnosti ne razvijaju u dovoljnoj meri. Zbog toga svi atletičari dopunjuju svoj trening sa posebnim metodama treninga. Zbog toga se rvači bave trčanjem na kraće i duže staze, plivači dižu tegove, trkači svakodnevno rade gimnastiku (kalisteniju), a fudbaleri se bave izometričkim vežbanjima.

Bavljenje sportovima zahteva mnogo vremena

Takmičarski sportovi zahtevaju mnogo vremena. Još jedno ograničenje kada je reč o sportovima kao načinu da se stekne i održava fizička kondicija, sastoji se u tome da je vreme provedeno u sportovima nepotrebno dugo.

Ukoliko ste prinuđeni da pronađete metode vežbanja i aktivnosti koje ne zahtevaju mnogo vremenena, onda je odlazak u teretanu možda najbolje rešenje kako da održimo svoju fizičku sposobnost.

Potreba da se nauči veći broj fizičkih aktivnosti i vežbi

Postoji veliki broj vežbi i fizičkih aktivnosti koje mogu dopuniti ili zameniti bavljenje sportovima radi unapređenja fizičke sposobnosti. Baš kao što treba steći raznovrsne intrerese i hobije, tako treba dok smo mladi da naučimo veći broj različitih fizičkih aktivnosti, koje ćemo primenjivati u kasnijim godinama života. Ako se pridržavamo ispravnih metoda vežbanja, takve aktivnosti će nam pomoći da u svako doba života održimo svoju fizićku sposobnost.

Nema potrebe za specijalizovanom opremom ili uređajima

Postoji ogroman broj vežbi i aktivnosti za koje nisu potrebni nikakvi posebni uređaji ili oprema. U većini slučajeva, takve vežbe i aktivnosti mogu se izvoditi bilo gde napolju bilo u zatvorenoj prostoriji ili otvorenom prostoru. Prema tome, one su dobrodošle bez obzira na to, da li su nam dostupni specijalizovani sportovi ili posebni uređaji za vežbanje.

Potrebno je malo vremena

Neki metodi vežbanja su efikasniji, kad je reč o potrebnom vremenu, nego drugi. Neko želi da provodi vreme vežbajući dnevno jedan ili dva sata, ali se nekada desi da to nije moguće. Ako se nađete u takvoj situaciji potrebno je znati veoma efikasne vežbe, pomoću kojih možete doći do rezultata u što kraćem vremenu. Nesumnjivo je da svako ponekad dođe u takvu situaciju, da je primena ovakvog metoda jedino moguće rešenje.

Mogućnost prilagođavanja uzrastu i fizičkoj kondiciji

Veliki broja aktivnosti i vežbanja može se prilagoditi specifičnim potrebama osoba svih doba starosti i različitih stepena fizičke sposobnosti. Za razliku od takmičarskih sportova intezitet takvih vežbanja i aktivnosti moguće je odrediti po volji učesnika.

 

 

 

Read More

Vežbanje i njegov uticaj na zdravlje

Često čitamo o značaju i uticaju koje vežbanje ima na naše zdravlje. Vežbanje ne samo da je dobro za mršavljenje, već je dobro za razvoj mišića, život bez bolova, bolju kondiciju, bolju koncentraciju i veću snagu. U ovom tekstu izdvojio sam 9 razloga, zbog kojih ćete ići na vežbanje svakog dana.

vezbanje

redovno vežbanje utiče na kvalitetniji život

Vežbanje povoljno utiče na držanje tela

PRVI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Neosporno je dokazano da vežbanje poboljšava elastičnost mišića koji drže skelet. Na ovaj način se potpomaže održavanje živahnog i uspravnog držanja tela. Sa druge strane, često kod odraslih vidimo opušteno i mlohavo držanje tela koja je posledica sedentarnog načina života. Ovako loše držanje često je posledica dugoročnog zamora nastalog usled slabih mišića koji se lako zamaraju. Loše držanje tela odgovorno je za mnoga takozvana manja oboljenja od kojih često pati neaktivni deo stanovništva.

Vežbanjem se uklanja bol u donjem delu leđa

DRUGI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Kod nekih slučajeva glavni uzrok bolova u donjem delu leđa treba tražiti u nedostatku fizičke aktivnosti. Ova vrsta bola može biti posledica slabosti ligamenata koji povezuju pršljenove, čime kičma gubi čvrstoću. Usled nepravilnog držanja tela dolazi do oslabljenih, istegnutih ili prenapregnutih mišiča u abdominalnom delu i u predelu donjeg dela leđa. Razlog treba tražiti i u patološkim promenama ili nasleđenim manama.

Proučavanje normalnih osoba koje vežbaju pokazuju, da su njihovi leđni mišići najmanje tri puta snažniji od abdominalnih. Međutim, ljudi koji pate od bolova u donjem delu leđa obično nemaju tako jake mišiće na leđima.

Kod osoba koje pate od  bolova u leđima, dolazi do izlečenja ukoliko primenjuju vežbe za ojačavanje leđnih i abdominalnih mišića.

Vežbanje ima kako preventivnu, tako i terapeutsku vrednost kad je reč o bolovima u donjem delu leđa.

Fizička aktivnost usporava proces starenja

TREĆI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Redovno bavljenje fizičkom aktivnošću može znatno da uspori proces starenja i to na više načina:

  1. usporava se pad fizičke sposobnosti sistema krvotoka i muskulature
  2. odlaže se opšte fizičko pogoršanje karakteristično za starost
  3. smanjuje se mogućnost nastanka degenerativnih bolesti
  4. dolazi do povećanja energije i snage, čime se potencira radost i interes za život i pomaže sprečavanje hroničnog zamora
  5. uspostavlja se kontrola nad gojaznošću ili se sasvim sprečava
  6. vežbanjem se potpomaže održavanje optimalnog fizičkog izgleda i sprečavaju mnoge nezgode koje izaziva suvišno salo
  7. fizička aktivnost pruža rekreaciju i relaksaciju
  8. vežbanje poboljšava mentalno zdravlje i potpomaže varenje
  9. postoje neke indikacije po kojima je dugoročno bavljenje odgovarajućom fizičkom aktivnošću od vrednosti za produženje životnog veka

Fizička kondicija i sposobnost savladavanja izuzetnih situacija

ČETVRTI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Ponekad se u svakodnevnom životu tvrdi da funkcionišemo »na dugme«.

Uvođenjem novih inovativnih rešenja, mnogi ljudi misle da im ne traba mnogo snage ili fizičke kondicije, da bi upravljali aparatima koji olakšavaju život. Da li je ovakva logika ispravna?

Jeste, ako je telo prilagođeno svakodnevnim navikama sedentarnog tipa i ako telo može da savlada sve napore koji pred njim stoje, čak i ako se ti poslovi rade sa gotovo punim kapacitetom snage. U neuobičajnim situacijama i neredovnim uslovima fizički nesposobno telo, često nije u stanju da dovoljno reaguje na zahteve koji mu se postavljaju. Količina normalne aktivnosti znatno varira ne samo od osobe do osobe i menja se usled promene posla, navika života ili usled različitih rekreacionih zahteva.

Navešću i neke druge okolnosti koje izazivaju abnormalno trošenje energije ili stavljaju povećane zahteve rezervama sposobnosti i efikasnosti kardio-vaskularnog sistema:

  1. pretrpljena ozleda dok se nalazimo izolovani – na primer ostajanje u automobilu posle saobraćajnog udesa-bez neposredne spoljne pomoći
  2. dugotrajna i teška fizička angažovanost prilikom katastrofa kao što su poplava, šumski požar, požar u kući, zalutalost u kraju koji nepoznajemo, padanje u duboku vodu sa odećom ili pokušaj spasavanja lica koje nije u situaciji sebi da pomogne
  3. trčanje da bi se stigao autobus ili tramvaj
  4. trčanje da bi se umaklo opasnosti
  5. izolovanost u zatvorenom prostoru duže vreme
  6. nesreće, povrede i operacije koje zahtevaju utrošak celokupnih ili većine telesnih rezervi da bi došlo do oporavka

Osoba fizički sposobna  sposobnija je da se bori sa iznuđenim izuzetnim situacijama u odnosu na osobe koje nisu fizički aktivne.

Pravilno formiranje tela kod dece

PETI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Otkriću vam još nekoliko proverenih koristi od redovnog bavljenja vežbanjem:

  1. vežbanje povoljno utiče na fizički rast u toku detinjstva, mladosti, pa čak i u prvim godinama punolestva
  2. vežbanje utiče na vidljivo povećanje muskulature
  3. vežbanje utiče na povećane vitalne sposobnosti i na povećanje i ojačanje skeletnih kostiju
  4. vežbanjem se poboljšava neuromuskularna veština – besprekorna i efikasna koordinacija muskularnog i nervnog sistema
  5. redovno vežbanje pomaže održavanju uredne stolice, pa se na taj način sprečava zatvor

Sa poboljšanjem neuromuskularne veštine troši se mnogo manje energije pri fizičkoj aktivnosti, tako da ta aktivnost postaje mnogo manje zamorna, a zabavnija. Isto tako, poboljšavaju se reagovanja čula i refleksi. Od mišićne aktivnosti imaju koristi ne samo srce, već i unutrašnji organi kao što su pluća, creva, jetra i endokrine žlezde.

Fizička aktivnost i sprečavanje nervne napetosti

ŠESTI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Jako je teško izmeriti količinu nervne napetosti koja postoji kod velikog broja ljudi pre i posle naporne fizičke aktivnosti. Klinički i empirijski podaci očigledno ukazuju na to da vežbanje i fizička aktivnost pozitivno deluju kod smanjenja tenzije. Isuviše aktivni umovi u nedovoljno aktvinim telima imaju često potrebu za fizičkim oslobađanjem nagomilane emocionalne muskularne napetosti, do koje, kako izgleda, dolazi putem akcije skeletnih mišića.

Veoma raširena pojava preterane napetosti ukazuje na to, da su mnogi ljudi nasposobni da dođu do zadovoljavajućeg stepena relaksacije. Sportovi, igre i drugi vidovi fizičke aktivnosti pružaju  prihvatljiv izlaz za emocije, koje bi inače u uslovima savremene kulture, ostale zatvorene i potisnute. Za razliku od sportskih aktivnosti, gde je potrebno da organizujete više članova, odlazak u teretanu vam nudi mogućnost da samostalno vežbate. Zbog toga, ljudi doživljavaju odlazak u teretanu kao svojevrsni ventil od preterane napetosti.

Mišićna aktivnost stvara osećaj ispunjenosti i zadovoljstva koje brzo razvejava nagomilana nezadovoljstva i stresove. Prijatan zamor posle fizičke aktivnosti, u stvari odmara, pa na taj način pozitivno deluje i na mentalno zdravlje. Brige nagomilane u toku dana često nestaju ako se usredsredimo na neku fizičku vežbu. Učestvovanje u fizičkim aktivnostima, isto tako pomaže pri otklanjanju osećanja hroničnog zamora i formiranju dobrog raspoloženja usled same činjenice što je čovek zdrav.

Vežbanje utiče na poboljšanje ličnosti

SEDMI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Učestvovanje u igrama i sportovima, ukoliko se pravila inteligentno poštuju, može doprineti u izgradnji ličnosti. Svakako će uticati i u razvijanju društveno-korisnih veština. To je tako,  zato što se uzajamno uzimanje i davanje  i saradnja u igri između učesnika, suštinski ne razlikuje od svakodnevnih aktivnosti.

U igrama i sportovima moguće je razviti osobine kao što su lojalnost grupi, timski rad, realistička procena sebe i drugih, smisao za rukovođenje, saradnja, pridržavanje pravila, istrajnost. Iz ovoga proizilazi da lica sa nadprosečnim fizičkim veštinama imaju bolje formiranu ličnost, a takođe se i bolje prilagođavaju, nego lica koja nisu dovoljno fizički spretna.

U detinjstvu je nedostatak fizičkih znanja ozbiljna prepreka da se bude prihvaćen od drugova u igri. Sa druge strane, mnoga dugotrajna prijateljstva počela su za vreme igre ili pri bavljenju sportovima.

Proučavanja osobina koja su karakteristična za rukovođenje ukazuju na to da posedovanje nadprosečne fizičke veštine, igra važnu ulogu tokom detinjstva i mladosti. Prilikom određivanja ljudi koji su sposobni da rukovode poslom obično se biraju ljudi koji su spretni i imaju više smisla za organizaciju.

Vežbanje pomaže mentalnoj sposobnosti

OSMI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Obzirom na to da posle fizičke aktivnosti često dolazi do mentalne i fizičke relaksacije, mnogi smatraju da redovno vežbanje u znatnoj meri pomaže boljem funkcionisanju mentalnih procesa. Tako je više javnih ličnosti posvedočilo da im je u njihovom umnom radu koristilo učešće u fizičkim aktivnostima.

Studenti koji su više fizički angažovani pokazuju bolji uspeh na fakultetu, dok kod studenata koji nisu fizički aktivni to nije slučaj.

Fizička sposobnost i opšte zdravstveno stanje

DEVETI RAZLOG ZA VEŽBANJE – Veruje se da osobe sa optimalnom fizičkom sposobnošću poseduju otpornost prema bolestima kao što su paraliza, velike boginje, dfterija i slične. Sada se zna da je specifičnu otpornost moguće steći samo vakcinacijom. Ovo je posebno važno u vreme kada se borimo sa Covid-19 virusom. Veruje se da zdrave i fizički aktivne osobe mnogo se lakše bore sa ovim opakim virusom.

Fizički sposobne osobe poseduju veći stepen opšte otpornosti, a to im omogućuje da uspešno izbegavaju manje bolesti. To su bolesti tipa prehlade (nazeb i kijavica).

Ovo nije slučaj sa osobama koje većinu dana provode sedeći i  koje su fizički neaktivne, oni se uglavnom loše fizički osećaju. Stepen fizičke aktivnosti uslovljen je opštim fizičkim zdravljem.

Lekari tvde da zdrave i fizički aktivne osobe mogu uspešno da se suprostave uobičajnim slabostima sredovečnog doba kao što su glavobolje, šećerna bolest, smetnje u varenju, zatvor, gubljenje daha, smetnje u bubrezima, hronični umor i kiselina u stomaku. Ovo se delimično pripisuje poboljšanoj cirkulaciji krvi, izazvanoj povećanim protokom venozne krvi usled aktivnosti mišića. Na taj način se poboljšavaju biohemijski procesi u telu, čime se pomaže u sprečavanju nelagodnosti i bolesti izazvanih nepravilnom hemijskom ravnotežom u telesnim sistemima.

Lekari preporučuju fizičku aktivnost kao terapiju u izvesnom broju slučajeva kao što su:

  1. poboljšanje ili ispravljanje telesnih pokreta
  2. povećanje snage mišića
  3. poboljšanje fizičke sposobnosti pre i posle operacije ili nakon porođaja
  4. oporavak nakon povrede
  5. olakšanje u periodu trudnoće, a kasnije i porođaja
  6. uspešnije uklanjanje kamena u bubregu
Read More
kardiovaskularna oboljenja

Kardiovaskularna oboljenja su uzrok smrti

 

Kardiovaskularna oboljenja su sve izraženija. Ovaj zdravstveni problem je jedan od uzroka smrti i telesnih oštećenja sa trajnim onesposobljavanjem čoveka za normalno funkcionisanje.

U ranijim tekstovim bilo je govora o promenama koje se događaju u telu kao posledica redovnog i intezivnog vežbanja. Da li su te promene korisne za naše telo i organizam? Koje su to prednosti koje čovek dobija, ukoliko redno vežba u odnosu na one koji su fizički neaktivni?

Često možete pročitati na različitim portalima o koristima koje telo ostvaruje ukoliko se redovno bavimo fizičkom aktivnošću. Evo nekoliko razloga zašto je dobro redovno trenirati:

  1. povećava se otpornost prema određenim bolestima
  2. čovek se oslobađa nervne napetosti i briga
  3. moguće je povećati sposobnosti konstruktivnog mišljenja
  4. može se održavati normalna telesna težina
  5. moguće je razviti pozitivne osobnine i poboljšati karakter

 

Jedan od najvećih problema u pokušaju da se prikažu korisna dejstva vežbanja, predstavlja činjenica da je telo iz dana u dan izloženo veoma različitim faktorima.

Ovo stvara teškoću izdvajanja pojedinih činilaca, kao što je vežbanje.

Nejasno je da li je vežbanje direktan uzrok nastanka promena ili na to utiču i drugi činioci kao što su:

  • pravilna ishrana,
  • opšte zdravstveno stanje,
  • stepen oslobođenosti od nervne napetosti i briga,
  • klimatski uslovi

Svi ovi činioci mogu uticati i igrati određenu ulogu u nastajanju određenih promena, kao što su kardiovaskularna oboljenja.

Veoma je teško dokazati da je samo jedan od njih uzrok određene promene. Međutim, uloga vežbanja u izazivanju određenih pozitivnih promena u telu već odavno je dokazana i poznata svima.

Kardiovaskularna oboljenja i degenerativna oboljenja

Značaj vežbanja u sprečavanju nastanka srčanih napada i degenerativnih oboljenja je nemerljiv.

Veliki uticaj ima i u smanjenju njihovog inteziteta i minimiziranju vremena rekovalescencije, kao i u smanjenju broja smrtnih slučajeva od tih bolesti.

Tokom poslednjih godina kardiovaskularna oboljenja su sve izraženija.

Ovaj zdravstveni problem je jedan od uzroka smrti i telesnih oštećenja sa trajnim onesposobljavanjem čoveka za normalno funkcionisanje.

Kardiovaskularna oboljenja nalazila su se nisko na listi oboljenja koja uzrokuju smrt.

Međutim, u današnje vreme, kardiovaskularna oboljenja izazivaju više smrtnih slučajeva, nego sve ostale bolesti zajedno.

Oko 1 milion ljudi u Srbiji pati od ozbiljnih srčanih poremećaja ili od sužavanja krvnih sudova, što dovodi do teških srčanih i koronarnih oboljenja. Poražavajući podatak je što sve više mladih osoba ima problem sa gojaznošću i poseduju određena kardiovaskularna oboljenja.

Redovno učešće i fizičkoj aktivnosti, pogodnoj za doba i stepen fizičke sposobnosti pojedinca, nije jedini značajan faktor u suzbijanju pojava ili otklanjanju kardiovaskularnih smetnji.

Među drugim činiocima od uticaja na učestanost nastanka kardiovaskularnih oboljenja  treba spomenuti;

  • količinu konzumiranih masti u ishrani,
  • stepen nervne napetosti i stresa kojima smo svakodnevno izloženi,
  • nasledne osobine i
  • preteranu gojaznost.

 Kardiovaskularna oboljenja – Uzrok i učestanost nastanka

Prilikom vežbanja protok krvi kroz vene, naročito u nogama – pojačava se usked naizmeničnog skupljanja i opuštanja mišića koji uvećavaju proticanje krvi kroz vene. Sa poboljšanjem elastičnosti mišića usled redovnog vežbanja, povećava se i njihova sposobnost za pomaganje cirkulacije krvi. U tom smislu povećana cirkulacija može se smatrati dugoročnom posledicom vežbanja, a takođe i neposrednom.

 

Redovnim vežbanjem smanjuje se mogućnost nastanka zgrušavanja krvi (tromboza) u krvnom sudu.

Takvo zgrušavanje je krajnje opasno, jer grudvica krvi (embolus), ili njen deo, može odvojivši se, da zastane u vitalnom delu cirkulatornog sistema i da delimično ili potpuno blokira krvni sud.

Ako do toga dođe u plućima nastaje plućna embolija, ako se to desi u srcu nastaje koronarna tromboza, a u mozgu moždani udar.

kardiovaskularna oboljenja

plućna embolija

Smrtonosni srčani napadi događaju se najćešće kod osoba koje se bave sedentarnim zanimanjem.

Ređe se to dešava kod onih koji su angažovani napornom fizičkom aktivnošću.

Kardiovaskularna oboljenja događaju se i povećavaju u srazmeri sa stepenom u kome je pojedino zanimanje sedentarnog karaktera. Kod takvih zanimanja stepen oporavljanja se znatno umanjuje.

Zašto fizička sposobnost, kao posledica redovnog bavljenja intezivnom fizičkom aktivnošću, pomaže u smanjenju broja kardiovaskularnih oboljenja?

Uloga vežbanja i načina ishrane u sprečavanju srčanih oboljenja kod različitih starosnih grupa, pomažu nam da shvatimo odnos između fizičke neaktivnosti i kardiovaskularnih oboljenja.

Sužavanje arterija

Lekari, fiziolozi i stručnjaci za ishranu koji su proučavali unutrašnje zidove arterija, pronašli su da na tim zidovima postoji tendencija nagomilavanja masnih materija. Usled toga dolazi do smanjenja unutrašnjeg prečnika arterija, a samim tim i do ometanja protoka krvi. Razlozi koji dovode do toga je nedostatak fizičke aktivnosti, ishrana bogata holesterolom (koja izaziva nastajanje voskaste masti u krvi) i poodmaklo doba starosti koje donosi »zarđavanje arterija«.

Ishrana bogata holesterolom može dovesti do povećanja normalnog nivoa holesterola u krvi (od 100 do 250 mg smatra se normalnim), što često izaziva slaganje masnih sastojaka po unutrašnjim zidovima arterija. Kardiovaskularna oboljenja kao što je koronarna tromboza nastaje usled nepravilnog načina života.

Koronarna tromboza (kod koje se grudvica krvi zaustavi u srčanom krvnom sudu i smanji, odnosno začepi protok krvi u jedan deo srca) najčešće se pojavljuje kod jačeg stupnja arterioskleroze.

Redovno intezivno vežbanje doprinosi sniženju nivoa holesterola u krvi. Posle fizičke aktivnosti telo beleži osetno smanjenje nivoa holesterola. Nivo seruma holesterola kod neaktivnih ljudi ima tendenciju da raste u odnosu na aktivne ljude koji imaju određenu fizičku aktivnost.

Muškarci koji uzimaju hranu bogatu kalorijama, ali intezivno vežbaju kod njih se nivo holesterola ne povećava.

Vežbanje produžuje vreme zgrušavanja krvi

Krv osobe koja redovno vežba ili se često bavi fizičkom aktivnošću sporije se zgrušava od osoba koje obavljaju sedentarni posao. Redukcija u koagulaciji krvi je veoma značajna kod sprečavanja koronarnih napada. Prevashodno,  zato što smanjuju mogućnost formiranja grudvica krvi u krvinim sudovima srca, mozga ili drugim vitalnim delovima. Ove grudvice krvi  izazivaju blokiranje protoka krvi i dovode do srčanog napada ili moždanog udara.

Vežbanje razvija pomoćnu cirkulaciju krvi

Pomoćna cirkulacija krvi u kapilarima razvija se kao rezultat zahteva, koje cirkulatornom sistemu postavlja napor koji se dešava pri vežbanju i fizičkoj aktivnosti. Pomoćna cirkulacija može biti (sekundarna i sporedna).

Ovaj naknadni razvoj je od velikog značaja za slučaj da koronarna tromboza smanji ili zaustavi redovnu cirkulaciju krvi koja snabdeva deo mišićnog tkiva srca. Ova dodatna pomoćna cirkulacija u srcu može brzo da preuzme – delimično ili potpuno – zadatak snabdevanja krvlju svih delova srca, čime se minimizira oštećenje ćelija srca koje često nastaje kao posledica koronarne tromboze.

Lekari propisuju pacijentima koji imaju određena kardiovaskularna oboljenja i boluju od koronarne tromboze blagu formu vežbanja, čim simptomi bolesti nestanu, u nekim slučajevima ova terapija se preporučuje i pre nego što sipotomi iščeznu.

Sposobnost srca da izdrži stres

Jedno vreme verovalo se da prošireno ili „sportsko srce“, nastalo intezivnim treningom, predstavlja opasnost za zdravlje sportriste. Sad se, međutim zna, da je ovo proširenje prirodna stvar i da nastaje kao rezultat treninga, pa je zato poželjno. Srce je stalno izloženo određenom radnom naporu i pod normalnim uslovima veoma je otporno. Ovo se narolito vidi kroz sposobnost srca da izdrži manipulaciju rukama pri krajnjim situacijama koje ponekad zahtevaju da se srce direktno masira rukom. Kao što smo konstatovali u prethodnom tekstu, redovno vežbanje je poželjno za srce, jer ono na taj način postaje snažnije, a njegovi mišići elastičniji.

Isto tako cirkulacija krvi se pojačava, te se srce u stvari, bolje ishranjuje krvlju. Neodgovarajuće i degenerativno „ulenjeno srce“ možemo označiti kao nenormalno, nastalo usled sedentarnog načina života koje je karakteristično za savremenu civilizaciju.

Ulenjeno srce često nije u stanju da se bori sa pojačanim stresom i fizičkim naporima izazvanim bolešću ili neuobičajnim situacijama.

Iz ovih razloga mnogi lekari prepisuju fizičku aktivnost kao što je šetnja ili trčanje, rekovalescentima od srčanih oboljenja, jer se na taj način ne samo vraća njihova fizička snaga, već se stvara i odbrambena rezerva protiv budućih srčanih napada.

Čini se da je vežbanje najvažniji „lek“ za zdrave i najglavnija terapija za bolesne

Ukoliko vas je ovaj tekst podstakao da razmislite: kakav život vodite i da li imate dovoljno fizičke aktivnosti, onda sam uspeo u svojoj nameri. Ukazao sam vam na potencijalne pretnje koje mogu biti posledica fizičke neaktivnosti, odluka je isključivo na vama. Da li želite da vodite hedonistički život i kasnije imate zdravstvene probleme ili želite zdravo telo i dug život.

 

 

 

 

 

 

Read More

Reakcija tela na vežbanje

Kakva je reakcija tela na vežbanje, do kakvih reakcija dolazi u mišićima i u cirkulatornom i respiratornom sistemu? Na koji način se telo prilagođava zahtevima koje postavlja intezivno vežbanje? Odgovore ću vam dati u nastavku teksta.

Kakva je reakcija tela na vežbanje?

Promene u telu ne nastaju nezavisno jedna od druge. Vežbanje utiče na čitav organizam istovremeno. Specifična dejstva odražena na jednom delu tela, utiču i na ostale delove tela.

Čovekov organizam reaguje na vežbanje kao veoma složena i zamršena integrisana celina.

Kada čovek snažno vežba, to deluje na njegovo telo istog trenutka. U telu se događaju promene koje prilagođavaju telo vežbanju. One su nazvane neposrednim dejstvima vežbanja.

Ako se osoba bavi intezivnim vežbanjem, tj, trenira redovno iz dana u dan, nastaju i druge postepene promene.

Ove promene su rezultat prilagođavanja tela stalnim zahtevima vežbanja. Takve postepene promene nazivaju se hroničnim dejstvima vežbanja.

Reakcija tela neposredno nakon vežbanja

Na prvom mestu, to je automatsko povećanje stepena i dubine disanja. Ovaj povećani respiratorni stepen predstavlja normalnu reakciju izazvanu potrebom tela da poveća količinu kiseonika i istovremeno smanji povećanu koncentraciju ugljen-dioksida u krvi.

Koja su neposredna dejstva intezivnog vežbanja na telo?

Intezivno vežbanje takođe neposredno izaziva ubrzanje ritma rada srca. Ovaj uvećani puls pojačava priliv krvi u mišiće. Kapilari u mišićima se proširuju, tj. uvećavaju svoj prečnik, dozvolivši na taj način povećanoj količini krvi da kroz njih protiče.

Krv snabdeva mišiće kiseonikom i hranljivim materijama potrebnim za nadoknađivanje utrošene energije. U isto vreme uvećava se i količina odbačenog materijala koja izlazi iz mišića. Povećano snabdevanje mišića energijom, zajedno sa uvećanim izbacivanjem štetnih materija, omogućava mišićima da rade duže vremena bez suvišnog zamaranja.

Pored pojačane cirkulacije krvi koja nastaje usled ubrzanja rada srca, dolazi i do takozvane periferne srčane akcije mišića. 

Kako vežbanje utiče na organizam?

Kako čovek vežba, mišići se naizmenično skupljaju i opuštaju. Skupljanje mišićnog tkiva sužava kapilare koji se u njemu nalaze, a time se krv iz kapilara nateruje napred, u vene. Kada se zatim mišići opuste, sveža krv ulazi u kapilare.

reakcija tela

Osim toga, najveće vene nalaze se između mišića. Stoga, se u toku vežbanja vene takođe stežu svaki put kada se mišići skupe, kada se mišići opuste i pritisak na vene se popusti. Na taj način reakcija tela je naizmenično stezanje i opuštanje mišića, koje stvara neku vrstu pokreta kao kod „muzenja“ koje nateruju krv kroz vene prema srcu.

Jednosmerni zalisci u venama dozvoljavaju da krv prođe kroz njih prema srcu, ali je sprečavaju da teče natrag od srca. Ova periferna srčana akcija mišića postoji samo kada se bavimo fizičkom aktivnošću.

Kao rezultat vežbanja povećava se i temperatura mišića. Ovo povećanje temperature, ipak izaziva smanjenje viskoziteta mišića, koje se određuje otporom molekula mišića na unutrašnje promene. Baš kao što i motorno ulje teče brže kada je toplo nego kada je hladno, mišići se obzirom na smanjen viskozitet, mogu skupljati i opuštati brže kada smo dovoljno zagrejani, nego kada su nam mišići »hladni«.

Otuda i potreba da se »zagrejemo«, pre bilo kakve naporne fizičke aktivnosti. Povećana temperatura mišića dozvoljava im da se jako skupljaju ili rastežu, a da pri tom retko dolazi do povrede. Kada su dovoljno zagrejani mišići su manje podložni kidanju, nego kada su ne zagrejani.

Neposredna dejstva vežbanja imaju privremeni karakter.

Određene promene događaju se u toku vršenja fizičke aktivnosti bez obzira na redovitost ranije obavljanih vežbanja. Odmah pošto se sa vežbanjem prestalo, te promene isčezavaju i telesni procesi se vraćaju u normalno stanje.

Na primer, udarci srca se usporavaju do normalnog broja, a to se isto dešava i sa stepenom i dubinom disanja.

Reakcija tela i postepene promene koje se javlaju u telu, nakon dužeg perioda vežbanja?

Redovno i intezivno vežbanje izaziva povećanje mišićnih vlakana, zatim stimuliše njihov rast izazivajući njihovo debljanje. Vezivno tkivo koje povezuje mišićna vlakna povećava se količinski i u rasteznoj snazi. Ovo uvećanje mišića naziva se hipertrofija.

Hipertrofiju prati uvećana snaga, a zatim povećana izdržljivost mišića.  Ponovljena upotreba mišića uvećava efikasnost dejstva motornih jedinica u okviru datog mišića.

Motorna jedinica je grupa mišićnih vlakana koji se stimulišu putem sopstvenog i nezavisnog nervnog izvora.

Svaka motorna jedinica reaguje na stimulaciju zakona »sve ili ništa«. Kada je izložena stimulaciji, takva jedinica ili reaguje potpuno, skupivši u punoj meri svoja mišićna vlakna, ili uopšte ne reaguje.

Svaki pojedini mišić sastavljen je iz mnogo motornih jedinica koje rade po sistemu prenosača. Kako se snaga mišića povećava, smanjuje se broj motornih jedinica koje se moraju skupiti, da bi se ispoljila određena sila.

Prema tome, povećava se broj motornih jedinica koje se mogu odmarati u toku vežbanja. Ponavljanjem vežbanja, motorne jedinice koje su se odmarale u stanju su da stupe u akciju, čime se zamorenim motornim jedinicama dozvoljava da se odmore. Ovakav raspored dovodi do značajnog povećanja izdržljivosti mišića.

Reakcija tela na kardiovaskularni sistem

Snažna aktivnost izaziva neposredno povećanje pulsa i širenje kapilara u mišićima koji rade. Kod redovnog intezivnog vežbanja u dužem periodu vremena dolazi postepeno do drugih promena (prilagođavanja) u kardiovaskularnom sistemu koje omogućavaju telu da podnese povećano opterećenje.

Kardiovaskularni sistem sastoji se od srca, arterija vena i kapilara.

Funkcija kardiovaskularnog sistema sastoji se u snabdevanju tkiva hranljivim materijama i kiseonikom potrebnim za proizvodnju energije i uklanjanju iz tkiva nepotrebnih produkata koji nastaju u procesima stvaranja energije. Srce stalno pumpa krv kroz arterije, kapilare i vene, pa natrag u srce.

Reakcija tela na srce

Srce je mišićni organ i kao takvo može se razviti vežbanjem. Iako se ne može direktno vežbati, moguće ga je vežbati posredno vežbanjem drugih mišića u telu. Jedno od neposrednih dejstava vežbanja, jeste privremeno povećanje broja otkucaja srca. Redovno vežbanje izaziva vremenom u srcu izvesne promene u smislu prilagođavanja.

Vežbanja kao što su trčanje i plivanje povećavaju snagu srca.

Kako ono postaje snažnije, povećava se i količina krvi koja se pumpa sa svakim otkucajem  (volumen otkucaja). Pošto je volumen otkucaja povećan, srce ne mora da kuca kao ranije brzo, obzirom da je obezbedilo određenu količinu krvi.

Smanjeni puls, stvara srcu malo više vremena da se odmara između svakog otkucaja. Prema tome, kada su svi ostali uslovi podjednaki, što je duže vreme odmora između otkucaja srca, to će ono biti u stanju da duže radi pod određenim opterećenjem bez prekomernog zamora.

Reakcija tela na krvni pritisak

Program sticanja kondicije podrazumeva, osim prilagođavanjem srca zahtevima koje nameće fizička aktivnost da dolazi i do drugih prilagođavanja u sistemu krvotoka.

Kod osoba sa slabom fizičkom kondicijom koja počne intezivno da vežba, njen puls postane veoma brz, ali krvni pritisak ostaje relativno nizak. Međutim, kada se stanje tela fizički poboljša, puls se pri vežbanju ne penje tako oštro kao ranije, a pritisak se uvećava. Ovo povećanje krvnog pritiska tera krv u sistemu krvotoka da se kreće bržim tempom nego ranije, pa se time povećava i količina krvi koja se vraća u srce.

Baš kao što i pumpa za vodu može pumpati samo onu količinu vode kojom raspolaže, tako i srce pumpa u arterije samo onu krv koja u njega dolazi iz vena.

Reakcija tela na kapilare

Još jedna reakcija tela na vežbe, odnosi se na kardiovaskularni sistem i ispoljava se u stvaranju novih kapilara u mišićnim vlaknima.

Naknadno stvoreni kapilari obezbeđuju veću količinu krvi mišićima, čime se opet, povećava potrebna količina kiseonika i hranljivih materija. Sve ovo ubrzava proces uklanjanja štetnih materija.

Rednovno i snažno vežbanje uvećava broj kapilara u mišiću i do 50%, a pored toga u razrađenom mišiću stvaraju se i latentni kapilari.

Latentni kapilari funkcionišu tako, da kada je mišić slab oni uopšte ne rade. Ovim se i dalje poboljšava protok krvi kroz mišiće.

Povećanje broja aktivnih kapilara, podizanje krvnog pritiska u arterijama i venama i uvećana zapremina srčanog otkucaja izazivaju i povećano snabdevanje aktivnih mišića krvlju.

Promene u sastavu krvi

Redovno i intezivno vežbanje izaziva promenu u sastavu krvi i povećanje količine krvi koja dolazi do mišića. Ta promena u sastavu krvi, dovodi do povećanja njene sposobnosti da prenosi kiseonik.

Broj crvenih krvnih zrnaca u krvi povećava se kao rezultat redovnog i snažnog vežbanja.

Crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin, koji se sjedinjuje sa kiseonikom i tako ga prenosi u mišiće. Broj crvenih krvnih zrnaca u krvi može udvostručiti program intezivnog vežbanja.

Usled ove promene dolazi do pojačanog snabdevanja mišića kiseonikom, a te nove količine kiseonika u velikoj meri poboljšavaju izdržljivost čoveka koji redovno vežba.

Reakcija tela na respiratorni sistem

Kao rezultat učestvovanja u redovnom i intezivnom vežbanju poboljšava se i funkcionisanje respiratornog sistema.

 Kad je čovek dobro uvežban, može da izvodi određenu vežbu uz sporiji stepen disanja, nego ranije.

Ukupni vazdušni kapacitet pluća, odnosno sposobnost pluća da uvlače i izbacuju vazduh, povećava se redovnim vežbanjem.

Uz ovu promenu kapaciteta pluća, povećava se i gipkost grudnog koša. Mišići aktivni prilikom disanja isto tako imaju koristi od dugoročnog programa poboljšanja kondicije, jer postaju snažniji i tako doprinose poboljšanju sposobnosti respiratornog sistema.

Otpornost na zamor

Promene koje se događaju u telu kao rezultat redovnog i intezivnog vežbanja uvećavaju sposobnost tela da se odupre zamoru.

Zamor je posledica nagomilavanja otpadnih produkata u mišićima i nedostatka kiseonika u njima.

Promene koje su posledica redovnog vežbanja povećavaju sposobnost tela da odloži dejstvo činilaca koji proizvode zamor.

Veoma je važno da se razvije nešto veća otpornost prema zamoru, jer hronični zamor smanjuje i opštu otpornost tela na patogene organizme. Hronični zamor izaziva i predispoziciju ka infekciji disajnih organa, kao što je nazeb.

Efekti vežbanja na opštu mehaničku veštinu

Veća mehanička veština pri radu ili pri upražnjavanju fizičke aktivnosti, posledica je adaptivnih promena do kojih dolazi u čovečijem organizmu usled redovnog i intezivnog vežbanja.

Osoba sa većom fizičkom sposobnošću apsorbuje srazmerno više kiseonika iz vazduha i taj kiseonik dolazi do tkiva sa manje naprezanja srca i mišića koji učestvuju u disanju. Takvoj osobi potrebno je manje kiseonika, da bi obavila određeni zadatak, nego osobi koja nije u dobroj kondiciji. Stoga se mora zaključiti, da redovno učestvovanje u intezivnoj aktivnosti povoljno utiče na sve delove čovekovog organizma.

 

Cirkulatorni sistem

DEJSTVO

  1. povećanje broja kapilara
  2. povećana upotreba laktatnih kapilara
  3. smanjnje broja otkucaja srca pri mirovanju
  4. povećanje broja crvenih krvnih zrnaca
  5. brže vraćanje pulsa i krvnog pritiska na normalu

REZULTAT

  1. povećana lokalna izdržljivost
  2. povećana lokalna izdržljivost
  3. povećanja u dužini perioda odmora srca
  4. povećano unutrašnje snabdevanje kiseonikom
  5. brži oporavak od zamora

Respiratorni sistem

DEJSTVO

  1. izvesno opadanje u stepenu i dubini disanja pri odmoru
  2. veća zapremina udahnutog vazduha po minutu prilikom napornog rada
  3. niža potrošnja kiseonika na datu količinu rada

REZULTAT

  1. nešto povećan kapacitet
  2. povećano snabdevanje kiseonikom i uklanjanje ugljen-dioksida iz pluća
  3. veća mehanička sposobnost

Mišićni sistem

DEJSTVO

  1. hipertrofija, povećanje mišićnih vlakana

REZULTAT

  1. povećanje snage

Nervni sistem

DEJSTVO

  1. poboljšanje kod izvesnih neuromuskularnih koordinacija

REZULTAT

  1. povećanje umešnosti

Skeletni sistem

DEJSTVO

  1. izvesno povećanje obima i debljine kostiju

REZULTAT

  1. veća snaga i gipkost

 

Reakcija tela tokom vežbanja i njihovi rezultati izraženi u terminima fizičkih dostignuća, sažeto su izloženi u prethodnoj podeli i iz nje možete da razumete neke važnije adaptivne promene. Ovoga puta nisam pomenuo neke manje rekacije koje se javljaju tokom vežbanja.

Telesno opadanje usled nevežbanja

Prilagođavanja u telu usled redovnog vežbanja i dalje se odvija, samo ako su aktivnosti u kojima učestvujemo intezivne i ako vremenom postaju sve intezivnije.

Kada se jednom dostigne željeni nivo fizičke sposobnosti, nije potrebno povećavati intezitet vežbi. Ukoliko se želi održati taj stepen fizičke kondicije, od bitne je važnosti nastaviti sa redovnim vežbanjem.

Ako iz bilo kog razloga, osoba prestane redovno da vežba, vremenom će se potpuno izgubiti efekti vežbanja. Kada mišić miruje i kad se ne upotrebljava, on će atrofirati (smanjiti se i oslabiti).

Proces mišićne atrofije se najbolje primećuje na mišiću noge ili ruke stavljene u gips.

Izdržljivost se gubi brže nego snaga u toku perioda fizičke neaktivnosti.

Ovo je delimično rezultat brzog smanjenja crvenih krvnih zrnaca u krvi.

Isto tako mnogi kapilari u mišićima prestaju da funkcionišu, sužavajući na taj način protok krvi kroz mišiće. Slično tome puls se povećava pri mirovanju, a zapremina srčanog otkucaja se smanjuje.

U isto vreme pluća smanjuju svoju sposobnost prenošenja kiseonika i ugljen-dioksida u krv i iz krvi.

Nevežbanje deluje negativno na naše telo.

Kada se jednom dostigne zadovoljavajući stepen fizičke sposobnosti , mnogo ga je lakše održati, nego ga najpre izgubiti, a onda pokušati ponovo steći.

Read More