Značaj vitamina D3 za organizam?
Koliki je značaj vitamina D za razvoj mišića i pravilan rad našeg organizma?
Vitamin D3, već odavno poznat kao antirahitični vitamin primenjivan kod dece i kao suplement u prevenciji i terapiji osteoporoze kod odraslih, prema najnovijim svetskim istraživanjima pokazuje mnogo šire polje delovanja:
- poboljšava stanje imuniteta i smanjuje mogućnost razvoja infekcija,
- štiti od malignih oboljenja, naročito dojke, prostate i creva,
- smanjuje učestalost javljanja i poboljšava tok autoimunih oboljenja (reumatoidni artiritis, multipla skleroza itd.),
- poboljšava stanje dijabetesa,
- poboljšava tok kožnih oboljenja (psorijaza i ekcem),
- povoljno utiče na neurološka oboljenja i depresiju,
- povoljno utiče na hipertenziju i kongestivnu srčanu slabost,
- smanjuje mišićnu slabost.
Vitamin D3 (holekalciferol) je vitamin, koji se zbog dejstva na gotovo sve vitalne procese u organizmu smatra i prohormonom. Nastaje iz svog provitamina – dehidroholesterola. Spada u grupu liposolubilnih jedinjenja, što znači da su za njegovo rastvaranje i resorpciju neophodne masti. U bubrezima se pretvara u svoj aktivni oblik – kalcitriol.
Koja je njegova fiziološka uloga u organizmu?
Vitamin D3 našem telu pomaže kod stvaranja fosfora i kalcijuma u krvi. Obzirom da Vitamin D3 pomaže kod učvršćivanja kostiju, samim tim pomaže kod lomova kostiju i osteoporoze, kao i kod osteomalacije, što je mekšanje kostiju.
Međutim, ovaj vitamin je dobar za mnogo više od učvršćivanja kostiju. Neka istraživanja su pokazala i da pozitivno utiče na poremećaje u raspoloženju, poput depresije, i kod umora, prevencije raka, slabosti mičića, astme i drugo.
Osnovna fiziološka uloga vitamina D jeste regulacija koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi. On povećava njihovu resorpciju na nivou digestivnog trakta i smanjuje njihov gubitak na nivou bubrega. Povećava ugradnju kalcijuma u koštani materijal, te se smatra neophodnim za rast i kalcifikaciju kostiju i zuba. Pošto je kalcijum odgovoran za rad gotovo svake ćelije u našem organizmu, zaključak je da je i vitamin D neophodan za sve vitalne funkcije na nivou ćelije: rast, deoba, diferencijacija i apoptoza. Iz istog razloga, vitamin D posreduje u imunoj i hormonskoj regulaciji.
Koji su prirodni izvori vitamina D?
Za razliku od vitamina D2, kojeg pronalazimo u biljakama, D3 možemo naći u proizvodima životinjskog porekla.
Iznenađujuće, nema mnogo hrane koja prirodno sadrži vitamin D3, ali neki od prirodnih izvora uključuju ribu (poput lososa, skuše i pastrmke) i jaja.
Najznačajniji prirodni izvor vitamina D3 jeste naša koža, u kojoj nastaje iz provitamina pod dejstvom UV sunčevih zraka. Kao provitamin može se naći u kvascu i gljivama, a bogati izvori samog vitamina jesu riblje ulje, riba, mleko i mlečni proizvodi i jaja, naročito žumance.
Šta izaziva nedostatak vitamina D3 u organizmu?
Ukoliko organizmu nedostaje vitamina D3, kalcijum unet hranom se ne može resorbovati, što dovodi do mobilizacije istog iz najvećeg depoa u organizmu – kostiju. Kao posledica toga javlja se rahitis kod dece, a kod odraslih osteomalacija (omekšavanje kostiju) i osteoporoza (gubitak koštane mase).
Obzirom da nije najjasnije koliko naše telo sintetizira, preporučena dnevna doza vitamina D3 je 600 IU. Nedostatak D3 može dovesti do neadekvatne proizvodnje kostiju i fraktura koje se najčešće dešavaju u kukovima, nogama i karlici. Takođe, može rezultirati jakim bolovima tokom vežbanja, ili čak tokom nečeg jednostavnog poput hodanja. Srećom, testiranjem krvi vrlo jednostavno možemo proveriti imamo li dovoljno vitamina D3. Neki od simptoma nedostatka ovog vitamina su umor, česte infekcije, bolne kosti i leđa, gubitak kose itd.
Iako postoje razni suplementi vitamina D3 koje možete uzimati, ipak je najbolje pokušati dobiti potrebnu dnevnu dozu iz prirodnih izvora.
Promene na kostima smatraju se najčešćom posledicom nedostatka vitamina D3. Međutim, njegov deficit nepovoljno utiče i na izlučivanje insulina od strane beta – ćelija pankreasa. Može se javiti poremećaj u deobi, diferencijaciji i programiranoj ćelijskoj smrti, što povećava rizik od pojave malignih i autoimunih oboljenja, oboljenja kože, kao i pada imuniteta i sklonosti učestalim infekcijama. Manjak može izazvati i osećaj neprekidnog umora, nesanicu, nervozu i osećaj slabosti u mišićima.
Nasuprot nedostatku, povećan sadržaj vitamina D u organizmu se zaista retko javlja i posledica je neracionalnog korišćenja dijetetskih preparata. Glavni razlog je taj što je on liposolubilan i taloži se u našim telesnim masnoćama iz kojih se postepeno oslobadja. Rezultat hipervitaminoze može biti taloženje kalcijuma u bubrezima, pa se savetuje oprez prilikom uzimanja vitamina D svim osobama koje pate od kamena u bubregu, i koje imaju neko od oboljenja paratireoidne žlezde, limfom ili sarkoidozu.
Zašto se savetuje uzimanje dijetetskih preparata vitamina D3 i koji je najbolji način za uzimanje?
Smatra se da gotovo polovina svetske populacije pati od nedostatka vitamina D. Brojni su razlozi za to. Znamo da vitamin D nastaje u koži iz provitamina pod dejstvom UV sunčevih zraka. Međutim, zagađen vazduh sredine u kojoj živimo blokira pravilno dejstvo UV zraka na našu kožu. Ako na sve to dodamo čestu nepravilnu i neredovnu ishranu, zaključujemo da je suplementacija vitamina D3 za savremenog čoveka tokom čitavog života skoro neophodna.
Već je dokazano da redovno unošenje vitamina D3 od najranijeg detinjstva do duboke starosti siguran put zaštite kostiju od rahitisa kod dece, ali i od osteoporoze, naročito kod žena u menopauzi. Redovnim unošenjem, naravno uz konsultaciju sa lekarom ili trenerom, možemo poboljšati svoj imunitet, zaštititi se od infekcija i malignih oboljenja. Na taj način štitimo i svoju kožu i pankreas, smanjujemo mogućnost da jednog dana dobijemo, recimo, psorijazu, dijabetes, reumatoidni artritis, a već postojeće bolesti možemo značajno poboljšati i dovesti u kontrolisano stanje.
Vitamin D3 je najbolje uzimati iz tečnog oblika (kapi), u kojem je on rastvoren u prirodnom ulju iz kojeg se najbolje resorbuje i najbolje podnosi. Akcenat se stavlja na prirodno ulje, pošto je dokazano da mineralna ulja smanjuju iskoristivost ovog vitamina. Prirodno ulje, kao medijum za vitamin D3, trebalo bi da bude stabilisano prirodnim antioksidansima, čime se dobija apsolutno najprirodniji način za unošenje u organizam. Dnevne potrebe za vitaminom D3 jesu 400 i.j, odnosno 5-10 mcg (mikrograma).
Dovoljna količina vitamina D u telu je jako bitna iz više razloga, uključujući smanjenje rizika od raka dojke i prostate, tip 1 dijabetesa, bolesti srca, deppresije, te očuvanje kostiju i zuba.
Iako postoji 5 vrsta vitamina D, ljudsko telo najčešće koristi vitamin D2, koji nalazimo u biljkama, i D3, koji nalazimo primarno u životinjskim proizvodima. D3 je ujedno i jedini vitamin koji se može sintetizirati samim izlaganjem kože sunčevoj svetlosti.