Protruzija diska – šta je to i kako nastaje?

Pod protruzijom diska smatra se čitav raspon stanja i obolenja koji dovode do degenerativne promene na  intervertebralnim diskovima. Ovi diskovi nalaze se između pršljenova koji ih povezuju. Intervertebralni diskovi su ispunjeni tečnošću i služe da bi kičmi obezbedili pokretljivost. Oni su zaduženi da bi se zaštitili kičmeni nervi koji prolaze kroz pršljenove. Ovi diskovi amortizuju pritiske usled različitih radnji i kretanja i usmeravaju pritisak na kičmu. Pored protruzije, često se pominje i pojam hernijacija diska.

Protruzija diska podtip hernijacije diska

Ova dva pojma se odnose na drugačije stvari. Diskus hernija ili hernijacija diska je oblik oštećenja intervertebralnih diskova koji može da nestane usled starosti, gojaznosti, loše genetike, prirodnog habanja ili povrede usled napravilnog izvođenja vežbe. Degenerativne promene mogu da dovedu do slabljenja intervertebralnih diskova i pomeranja među pršljenovima.  Kasnije se ove promene ispoljavaju kao bolovi u leđima, krstima i vratu, ali i kao slabost i smanjena pokretljivost leđa.

Diskus hernija, (lat. Prolapsus nuclei pulposi) je prolaps međupršljenskog diska, ekstruzija diska, kičmena kila. Bolest  međupršljenskog diska kičmenog stuba, nastaje kao posledica prolapsa (hernijacije) i prodora želatinoznog jezgra međupršljenskog diska u međupršljenske otvore (lat. foramina intervertebrales). Ona vrši pritisak na korenove spinalnih živaca, a ponekad i centralno u spinalni kanal i prostor u kome se nalaze kičmena moždina.

Za razliku od protruzija (ispupčenja) diska kod ovog poremećaja dominira delimična ili u potpuna ruptura hrskavica fibroznog prstena diska (lat-anulusu fibrosus) sa prolapsom jezgra (lat-anulus pulposus).

Subligamentarna herniacija diska podrazumeva da zadnji uzdužni ligamenti kičme mogu da ostanu netaknuti.

Uzrok diskus hernije je često fizičko preopterećenje već postojećih oštećenja međupršljenskog diska, herniacija diska, reumatične i zapaljenjske bolesti.

Postoji i bezuzročna koja nastaje bez uticaja ikakvih spoljnih uzroka.

Simptomi diskus hernije su jak bol, najčešće lokalizovan u leđima i udovima, iradijacija bola, ukočenost i ponekad paraliza. Lečenje je konzervativno, u većini slučajeva moguće, a kod težih i operativno.

Kako dolazi do hernijacije diska?

Međupršljenski disk se, anatomski, sastoji iz središnjeg dela, jezgra (lat. nucleus pulposus) koji služi kao amortizer, želatinoznog je izgleda i bogatiji je vodom, i perifernog fibroznog prstena (lat. nucleus fibrosus) koji daje čvrstinu disku. U slučaju degeneracije središnji deo diska gubi vodu, periferni prsten puca i nastaje hernijacija diska.

Tokom višegodišnjeg starenja dolazi do degenerativnih promena u mnogim tkivima i organima čoveka. Tako pored mnogih drugih tkiva degenerativne promene, izazvane starenjem, mogu zahvatite i hrskavičavo tkivo međupršljenskih diskova.

Protruzija diska simptomi

Protruzija diska može proći bez simptoma ili se simptomi mogu početi pojavljivati, tek nakon nekoliko meseci ili godina. Protruzija diska ne mora nužno da znači da će disk da nastavi da stari i da će doći do kontinuirane degeneracije. Mnogi ljudi mogu da nastave sa normalnim životom uz protruziju diska i bez bolova, različite promene kičmenog diska predstavljaju sastavni deo starenja.

Ukoliko osećate bolove, slabost ili ometenost u pokretljivosti usled protruzije diska, komplikacije koje su uzrok tome mogu biti sledeće:

• kompresija nerva
• diskogeni bolovi
• hernijacija diska

Kompresija nerva

Kompresija nerva može da bude uzročnik bolova u donjem delu leđa, bolova u vratu, bolu koji se spušta niz nogu, ali može da uzrokuje i probleme sa utrnološću, probleme sa stajanjem i hodanjem.

Simptomi kao što je peckanje i utrnulost koja se spušta niz ruke ili noge govore nam da se radi o kompresiji nerva. Kompresija nerva može da nastane kada usled protruzije diska dođe do suženja prostora oko nerva i pritiska na iste.

Diskogeni bolovi

Ovi bolovi se najčešće odnose na bolove i neprijatnosti u krstima usled različitih degeneracija intervertebralnih diskova. Ukoliko se nastavi sa aktivnostima koje vrše pritisak na donji leđa, dolazi do pogoršanja diskogenog bola.

Hernijacija diska

Ukoliko dođe do kontinuiranog naprezanja i oštećenja diska rezultat može biti hernijacija diska koja će dovesti do pritiska na kičmenu moždinu i nerve, što kao rezultat može da dovede do bola, slabosti i utrnulosti.

Protruzija diska lečenje

Ukoliko se zanemari lečenje protruzije diska, postoji realan rizik da ona napreduje i da se pogorša u hernijaciju diska ili u dugoročne bolove u leđima ili u vratu.

Mnoge slučajeve protruzije je moguće izlečiti neoperativnim putem, ali se pacijentu  preporučuje da tokom tretmana i nakon lečenja preduzima sledeće korake:

• Odmor i toplo hladne obloge
• Lekovi za bolove
• Vežbanje

Prva stvar koju će većina lekara preporučiti pacijentu koji je na terapiji protruzije diska jeste smanjenje napornih aktivnosti koje mogu da uzrokuju pritisak na kičmu.

Preporučuje se dosta odmora u ležećem položaju, ali i toplo-hladne obloge koje mogu da saniraju upalu.

Takođe dobićete i određene lekove koji mogu da ublaže bol i upale izazvane protruzijom. Ukoliko primetite da lekovi koji su vam prepisani nisu dovoljno jaki, najbolje je da promenite terapiju.

Vežbanje je obavezno da ne bi došlo do ponavljanja protruzije. Redovno radite vežbe ja jačanje mišića leđa koji će doprineti pravilnom držanju.

Potrebno je napraviti i određene promene u načinu života. Potrebno je da održavate zdravu telesnu težinu. Zdrava telesna težina smanjuje rizik od nepotrebnog opterećenja kičme i zglobova. Čak i nakon završene terapije potrebno je imati redovno vežbanje i istezanje. Održavanje aktivnog stila života doprineće očuvanju zdrave kičme i smanjenju rizika od vraćanje povrede koju ste prethodno lečili.

Savremeno doba donelo je mnogo pozitivnih stvari što se tiče inovativnosti, međutim čini se da postoji i jedna stvar zbog koje smo nazadovali, a to je naše držanje tela. Budući da savremeni ljudi sede satima pogrbljeni nad računarom nameće se pitanje, da li su u tom trenutku svesni u kom položaju obavljaju svoj posao?

Činjenica je da postaju svesni toga, tek kada se pojave određeni bolovi u vratu i leđima, koji do tog trenutka nisu osećali. Ukoliko je vaš bol toliko intezivan, da niste u stanju da obavljate svoje svakodnevne obaveze i aktivnosti, možda je pravi trenutak da nešto preduzmete po pitanju toga.

Postoji mnogo vežbi koje možete izvoditi da bi se otklonili bolovi u vratu i leđima. To su vežbe koje možete raditi bilo gde, uključujući i vašu kancelariju u kojoj obavljate posao.

Koliko su česti bolovi u vratu i leđima u današnje vreme?

Daću vam jednostvan odgovor, izuzetno su česti! Dosadašnja istraživanja pokazuju da skoro 75% ljudi u nekom trenutku svoga života se požalilo na probleme u vratu i leđima. Ponekad bolovi u vratu i leđima nastaju niotkuda izazvani. Koliko će dugo trajati bol, najviše zavisi od vas samih. Ako radite kancelarijski posao, stalno sedite za stolom i provodite sate u sedećem položaju, definitivno rizikujete da doživite ovu problematiku o kojoj sada govorim.

Nekoliko sati u istom položaju, može imati negativne efekte na vaše celokupno zdravlje. Iako, bolovi u leđima i vratu nisu nešto što je opasno po život, svakako da vas dekoncentriše konstantan bol koji osećate i koji je izuzetno neprijatan za vas. Postoji nekoliko jednostavnih rešenja koje možete uraditi kako biste smanjili šanse za dalji razvoj ovih bolova.

Kao personalni trener trudim se da pomognem ljudima da budu zdravi i da funkcionišu bez tegoba, stoga ću vam reći šta možete uraditi kako bi se rešili bolovi u vratu i leđima. Ukoliko želite da angažujete trenera, personalne treninge možete zakazati ovde.

Saveti koji pomažu da bi se otklonili bolovi u vratu i leđima

Ne morate biti stručnjak za fizikalnu terapiju, da bi ste otklonili mogućnost pojave bolova u vratu i leđima.

Ukoliko sledite ove jednostavne savete, koji su lako primenljivi ostvarićete neverovatne rezultate.

Povedite računa o držanju tela

Loše držanje je prvi razlog zbog kojeg nastaju bolovi u vratu i leđima. Pogotovo ukoliko je ono učestalo tokom celog dana. Kako da obratite pažnju na svoje držanje, koje će vas sačuvati od neželjenih efekata?

Uvek sedite sa nogama ravno na podu i leđima naslonjenim na stolicu. Imajte na umu da glava treba da bude u neutralnom položaju, gde će vam uši biti iznad ramena. Drugim rečima, držite leđa ravno, pazeći da vam vrat ostane na predviđenom mestu.

Ukoliko već duže vremena patite od lošeg držanja tela, u početku možete imati poteškoće u održavanju pravilnog držanja, jer vam je to neprirodan položaj na koji niste navikli. Ukoliko je vaše držanje toliko loše i osećate neprestan bol, obratite se fiziotarapeutu ili personalnom treneru koj vam mogu pomoći da ispravite svoje držanje i da takav način života ostavite u prošlosti.

Krećite se više

Videti osobu koja sedi za svojim stolom i radi je učestala pojava. Produženo sedenje je zapravo prilično fizički iscrpljujuće. Nije ni čudo, što se na kraju radnog dana osećate tako umorno. Jedno dobro rešenje za rešavanje tog osećaja je kretanje najmanje sat ili dva dnevno. To je razlog zašto su stolovi za obavljanje posla u stojećem položaju danas postali veoma popularni. Ukoliko nemate takav sto u svojoj kancelariji, pronađite neku površinu u kojoj možete stojeći obavljati svoj posao kako bi se sprečili bolovi u vratu i leđima.

Ispružite noge svakih 30 minuta

Čak i ako imate dobro držanje i deo vremena provodite stojeći, i dalje možete razviti bol u vratu i leđima. Šetnja po kancelariji minut ili dva učiniće čuda, kada je u pitanju smanjenje bolova u vratu i leđima.

Dakle, slobodno ustanite i ispružite noge čim počnete da osećate stezanje u leđima. Takođe možete da podesite tajmer svakih 30 minuta da vas podseti da ustanete i prošetate.

Naravno, ovih nekoliko minuta hodanja ne bi trebalo da bude jedino vreme tokom dana, kada pokrećete svoje telo. Morate biti svesni toga, koliko je fizičko vežbanje zaista važno za vaše celokupno zdravlje. Zbog toga vam uvek preporučujem da vežbate posle posla, najmanje nekoliko puta tokom nedelje.

Podesite svoj računar u toku rada

Sve gore pomenute stvari vam neće puno pomoći, ako ne prilagodite radno okruženje sopstvenim potrebama. Potrebno je da prilagodite računar i tastaturu, kako biste sebi olakšali rad i zadržali pravilno držanje tela.

Nepravilan položaj tela u toku rada

Stoga:

• Obavezno se uverite da je vaš monitor direktno ispred vas, sa sredinom ekrana na istom nivou kao i vaša glava
• Postavite tastaturu na nivo gde će vam lakti biti savijeni za 90 stepeni dok kucate
• Postavite miša na isti nivo
• Ne budi rob računara. Obavljajte rad, tako da ide u vašu korist

U slučaju da posao obavljate na laptopu, bilo bi dobro koristiti sekundarni monitor. Ali ako to nije opcija, obavezno eksperimentišite sa podešavanjem prenosnog računara, da biste videli koji vam položaj najbolje odgovara.

Čini se kao strašno puno rada da bi se  smanjili  ili sprečavili bolovi u vratu i leđima na poslu. Međutim, ako želite da u starosti vodite zdrav način života, ove mere predostrožnosti morate shvatiti ozbiljno. Neće biti moguće biti aktivan i kretati se, ako imate iscrpljujući bol u vratu i leđima. Bez obzira da li imate bol ili ne, odlučite šta ćete da radite u mladosti, kako se ne bi patili u starosti.