Sportske povrede kako i na koji način ih lečiti?
U širem smislu, to su sve povrede nastale tokom sportske aktivnosti (potres mozga, prelom nosa itd.). U užem smislu predstavljaju povrede lokomotornog sistema, tj. sistema za kretanje (mišići, tetive, ligamenti, zglobovi, kosti).
Kako su u profesionalnom, kao i u rekreativnom sportu, dominatne povrede sistema za kretanje, pod sportskim povredama podrazumevamo povrede lokomotornog sistema.
Po načinu nastanka sportske povrede se dele na;
- akutne
- hronične
Akutne sportske povrede
Akutne povrede nastaju kao posledica trenutnog dejstva snažne sile (pokret ili kontakt), koja prevazilazi kompenzatorne sposobnosti našeg tela i dovodi do mehaničkog oštećenja tkiva. Meka tkiva (mišići, ligamenti, tetive) lokomotornog sistema daju potporu našim zglobovima i sprečavaju nastanak povrede. Oni se suprostavljaju sili koja deluje na naše telo do odredjene granice, posle čega dolazi do narušavanja strukture mekih tkiva (istegnuća, parcijalno ili potpuno kidanje struktura). Dve karakteristike, elastičnost i snaga ovih tkiva odredjuju njihovu otpornost na povredjivanje.
Prevencija akutnih sportskih povreda
Trening snage dovodi do hipertrofije i povećanja snage mišića, čime se povećava stabilnost zglobova i otpornost na povrede. Pravilno doziran trening i postupnost u treningu štite od povreda mišića i tetiva.
Vežbe istezanja obezbeđuju pun obim pokreta u zglobovima, sprečavajući povrede mišića i tetiva.
Suplementacija i adekvatna ishrana doprinose kvalitetnijoj građi mekih tkiva, povećavajući sadržaj kolagena u njima. Kolagen je odgovoran za čvrstinu mekih tkiva, pri čemu je vitamin C neophodan za pravilnu sintezu kolagena u našem telu. U prevenciji i oporavku od povreda suplementacija preparatima kolagena, glukozamina, hijaluronske kiseline pokazuje pozitivne efekte.
Sindromi prenaprezanja u sportu tj. hronične povrede
Povrede nastale usled preopterećenja
Hronične povrede još se nazivaju i povrede preopterećenja (Overuse injuries). One su posledica ponavljanog, učestalog dejstva sile, pri ponavljanim stereotipnim pokretima karakterističnim za određenu vrstu sporta. Dejstvo sile na lokalno tkivo je kumulativnog karaktera, stvarajući ponavljane mikrotraume, dok se ne prevaziđu sposobnosti regeneracije lokalnog tkiva. Povrede prenaprezanja pogađaju pretežno tkiva koja u sportu trpe zbog ponavljanih pokreta i nakupljanja mehaničkog stresa: tetive, pripoji tetiva za kost, mesta na kojima je izraženo mehaničko trenje i pritisak, delovi kosti na kojima se presecaju sile opterećenja. Najčešće vrste povreda kod sindroma prenaprezanja su:
– tendinitisi (upale tetiva),
– entezitisi (upale pripoja tetiva za kost),
– burzitisi (upale burze – “sluzne kese”, čiji veliki broj u našem telu ima ulogu da amortizuje posledice izraženog trenja i pritiska u lokomotornom sistemu),
– stres prelomi (prelomi koji nastaju usled ponavljanog mehaničkog stresa na određene delove kosti).
Sindromi prenaprezanja i lokalizacija tipični su za vrstu sporta, pa tako postoje i karakteristični nazivi (teniski lakat, plivačko rame, skakačko koleno….)
Uzroci koji dovode do nastanka hroničnih povreda mogu biti;
- unutrašnji (vezani za sportistu)
- spoljašnji (vezani za uslove treninga).
Prethodne povrede
Tkivo oslabljeno prethodnom povredom predstavlja slabu tačku i rizik za nastanak nove povrede. Potpuna rehabilitacija podrazumeva ne samo oslobađanje od bola, nego vraćanje pune funkcije povređenog dela.
Loša kondicija
Kondiciono slabije pripremljeni sportisti skloniji su povredama, a povrede se većinom desavaju na početku sezone. Važno je znati da pripremljenost za jedan sport, ne podrazumeva uvek i pripremljenost za neki drugi sport.
Mišićni disbalans
Pojavljuje se izmedju mišićnih grupa koje izvode različite pokrete u određenom delu tela – mišići antagonisti (u predelu natkolenice mišići prednje i zadnje lože). Posledica disbalansa je nepravilna funkcija tog dela tela, sa pojavom preopterećenja aktivnih struktura.
Anatomske anomalije
Najčešće se pojavljuju na nivou stopala i kolena, zatim natkolenice i kičmenog stuba. Deformiteti narušavaju uobičajenu šemu pokreta i dovode do kompenzatornog prenaprezanja okolnih mekotkivnih struktura.
Nutritivni faktori
Deficit u nutritivnom unosu umanjuje sposobnosti organizma, kako u treningu tako i u oporavku. Pravilna ishrana i suplementacija treba da obezbedi nadoknadu svih makro i mikro nutritijenata.
Period rasta
U periodu izraženog rasta, kao posledica bržeg rasta skeleta, dolazi do zategnutosti mekih tkiva lokomotornog sistema (mišići, tetive, ligamenti). Ovo dovodi do povećanog opterećenja određenih delova lokomotornog sistema.
Greške prilikom treniranja
Najčešće greške u treningu predstavljaju preveliki obim i intenzitet treninga. Rezultati u treningu se ne mogu ostvariti preko noći. Kao i u svemu u životu, previše dobrog ne znači još bolje, već naprotiv, postaje loše. Preterivanje u doziranju opterećenja u treningu snage u teretani, put je ka mišićnoj povredi, pre nego ka većoj mišićnoj masi. Postepenost i strpljenje su najbolji recept.
Neadekvatna oprema
Neadekvatna ili odsustvo opreme izlaže sportistu povećanom riziku od povređivanja.
Nepravilna struktura treninga
Pravilna šema organizacije treninga podrazumeva: zagrevanje, kardio trening, glavni deo treninga, hladjenje, istezanje. Najvažnije za prevenciju povreda u sportu je zagrevanje na početku treninga i istezanje na kraju treninga. Zagrevanje na početku treninga podrazumeva podizanje cirkulacije kroz mišić, lokalne teperature i elastičnosti tkiva. Istezanje na kraju treninga povećava elastičnost mekotkivnih struktura, dovodi do opuštanja mišića i poboljšava prokrvljenost mišića. Nedovoljno elastična tkiva su najpodložnija povredama.
Prevencija sindroma prenapezanja u sportu
U prevenciji ovih povreda značajan je adekvatan odmor između treninga. Pravilno doziranim programom treninga potrebno je dati dovoljno vremena adaptacionim snagama organizma da adekvatno odreaguju na trenažni stimulus.
Na prvom mestu je identifikovanje faktora rizika. Najčešće su prisutna dva ili više faktora istovremeno. Od podjednakog značaja su i pravilna i potpuna rehabilitacija prethodnih povreda, postupnost u treningu, otklanjanje mišićnih disbalansa, uočavanje anatomskih anomalija i greški u treningu. Takođe, ne treba zaboraviti značaj pravilne ishrane i suplementacije.
Fizička aktivnost doprinosi boljem opštem stanju organizma i jedan je od načina prevencije mnogih bolesti. Rekreativno i profesionalno bavljenje sportom ponekada sa sobom nose i sportske povrede koje je potrebno sanirati na vreme kako bi se izbegle dodatne neprijatnosti i komplikacije.
