Možda vam je lekar skoro saopštio da imate dijabetes ili ste saznali da postoji mogućnost i rizik da dobijete tu bolest verovatno vas zanima šta možete da uradite po tom pitanju.

Termin dijabetes odnosi se na grupu bolesti koje utiču na način na koje vaše telo koristi glukozu u krvi, obično nazivanu šećer u krvi.

Glukoza je vitalna za vaše zdravlje je glavni izvor energije za ćelije koje čine mišiće i tkiva. To je glavni izvor energije za vaše telo.

Ako imate dijabetes, bez obzira kog tipa, to znači da imate suviše glukoze u krvi, iako razlozi za to mogu biti različiti. Previše glukoze može dovesti do ozbiljnih problema. Da bi razumeli dijabetes potrebno je shvatiti kako telo normalno koristi šećer iz krvi.

dijabetes

Korišćenje šećera iz krvi

Šećer u krvi potiče iz dva glavna izvora: Hrane koju jedete i jetre.

Tokom varenja glukoza se apsorbuje u krvotok. Kada je sve normalno, ona ulazi u vaše telesne ćelije uz pomoć insulina. Hormon insulin potiče iz žlezde, pankreasa (gušterače). Kada jedete vaš pankreas luči insulin u krvotok.

Kada insulin cirkuliše ponaša se kao ključ koja otvara mikroskopska vrata kroz koja glukoza ulazi u ćelije.  Na taj način, insulin smanjuje količinu glukoze u vašem krvotoku i sprečava ga da dostigne visok nivo.

Kako vaš nivo šećera u krvi pada, tako opada i lučenje insulina iz pankreasa. Vaša jetra ponaša se kao skladište glukoze i centra za proizvodnju. Kada je nivo insulina u vašoj krvi visok , kao na primer posle obroka, vaša jetra skladišti višak glukoze kao glikogen za slučaj da je vašim ćelijama potrebna kasnije.

Kada je nivo insulina nizak, na primer kada ne jedete dugo vremena, vaša jetra oslobađa sukladištenu glukozu u vaš krvotok kako bi održala nivo šećera unutar normalnog opsega.

Normalan metabolizam

Nakon što pojedete jabuku višak glukoze skladišti se u jetri, glukoza se razlaže iz šećera u hrani, zatim insulin se luči iz pankreasa u krvotok, a glukoza pomoću insulina prelazi u ćelije, tamo gde je potrebna radi energije. Bez insulina glukoza ostaje zaključana izvan ćelija.

Šta se dešava u organizmu ako imate dijabetes?

Ako imate dijabetes ti procesi se ne odvijaju kako treba. Umesto da glukoza bude transportovana u vaše ćelije, višak glukoze gomila se u vašem krvotoku, a jedan deo se izbacuje urinom. To se obično dešava kada vaš pankreas proizvodi malo ili nimalo insulina, ili vaše ćelije ne reaguju pravilno na insulin, ili iz oba razloga istovremeno. Ovakvo stanje se još naziva Dijabetes melitus, koji se odnosi na višak šećera u vašoj krvi i urinu.

Drugi oblik dijabetesa, nazivan Dijabetes insipidus, jeste retko stanje u kom bubrezi nisu u stanju da zadrže vodu, što dovodi do povećanog mokrenja i preterane žeđi. Tu nije problem sa insulinom, već dijabetes insipidus nastaje zbog drugačijeg poremećaja hormona.

Različiti tipovi dijabetesa

Ljudi često misle kako je dijabetes jedna bolest, ali glukoza može da se akumilira u vašem telu iz raznih razloga, što rezultira različitim tipovima dijabetesa. Dva najuobičajnija oblika su tip 1 i tip 2.

Dijabetes tipa 1

Dijabetes tipa 1 razvija se kada pankreas luči malo ili nimalo insulina.  Bez insulina koji bi cirkulisao krvotokom, glukoza ne može dospeti u vaše ćelije, pa tako ostaje u krvi.

Dijabetes tipa 1 nekada se nazivao insulin zavisni dijabetes ili juvenilini dijabetes . To je zato što ta bolest se najčešće razvija kod dece ili tinejdžera. Iako ne tako često, odrasli takođe mogu da dobiju dijabetes tipa 1.

Uzimanje insulina ne ograničava se samo na dijabetes tipa 1, već i kod drugih oblika dijabetesa, takođe može biti potreban insulin.

Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest, što znači da je vaš imuni sistem uzročnik. Na sličan način na koji napada bakterije ili viruse vaš imuno sistem napada vaš pankreas, svodeći na nulu vaše beta ćelije koje proizvode insulin.

Genetski faktori navodi imuno sistem da se bori protiv sopstvenog tela. Ti napadi mogu drastično smanjiti, čak i potpuno poništiti sposobnost vašeg pankreasa da proizvodi insulin. Ova bolest se podjednako javlja i kod muškaraca i kod žena.

Proces koji može da dovede do dijabetesa 1 odvija se polako, pa bolest može ostati neprimećena nekoliko meseci ili duže. Češće se dešava da se simptomi javljaju brzo često nakon neke bolesti.

Dijabetes tipa 2 – Insulinska rezistencija

Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik te bolesti i drugačije se naziva insulinska rezistencija. Kao i dijabetes tipa 1, tako i dijabetes tipa 2 naziva se još kao nezavisni dijabetes ili dijabetes odraslih. Potrebno je promeniti ishranu koja pomaže stabilizaciji insulina u krvi.

To ukazuje da mnogim ljudima koji imaju dijabetes tipa 2 ne trebaju inekcije i da se obično razvija kod odraslih. Međutim kao i kod dijabetesa tipa 1 i deca i tinejdžeri mogu dobiti dijabes tipa 2. Učestalost dijabetesa tipa 2 kod dece i adolescenata je u porastu. Osim toga mnogima sa pojavom dijabetesa tipa 2 potreban je i insulin da bi kontrolisali glukozu u krvi.

Za razliku od tipa 1 , dijabetes tipa 2 nije autoimuna bolest. Kod dijabetesa tipa 2 vaš pankreas luči insulin, ali su vam ćelije postale otporne na njega. Zato inslulin ne može da pomogne glukozi da pređe u vaše ćelije. Kao rezultat toga, veći deo glukoze ostaje i akumulira se u vašem krvotoku. Zašto tačno ćelije postaju otporne na insulin ne zna se zasigurno, iako su preterana težina i masno tkivo važni faktori koji doprinose tome. Dokazano je da većina ljudi koji imaju prekomernu težinu boluje od dijabetesa tipa 2.

Neki ljudi primorani su da koriste inekcije, a to se dešava zato što pankreas ne može da proizvode dovoljno insulina, ili je izgubio sposobnost da sam luči insulin. Kao kod dijabetesa tipa 1, osobe sa dijabetesom tipa 2 mogu postati zavisne od insulina.

Kod dijabetesa tipa 2 vaš pankreas luči insulin, ali ćelije ne reaguju na njega, što dovodi do ostajanja glukoze u vašem krvotoku nakon jela. Ćelija ne prepoznaje insulin.

Kod dijabetesa tipa 1 vaš pankreas luči malo ili nimalo insulina.  Bez insulina da pomogne glukozi da pređe u ćelije, ona ostaje u vašem krvotoku.

Drugi tipovi dijabetesa

Tip 1 i Tip 2 su najčešći oblici dijabetesa i stoga privlače najviše pažnje. Međutim postoji mogućnost da se pojavi i u drugim oblicima.

Gestacioni dijabetes

Gestacioni dijabetes je naziv za dijabetes koji se razvija u trudnoći. Dijabetes može privremeno da se pojavi kada hormoni koji se luče tokom trudnoće povećaju otpornost vašeg tela na insulin. To se događa kod oko 5% trudnica, mada te procene variraju.

Gestacioni dijabetes obično javlja se u drugoj polovini trudnoće, naročito u trećem semestru i nastaje nakon rođenja deteta. Većina žena koje dobiju gestacioni dijabetes kasnije u životu oboli od dijabetesa tipa 2.

Kod većina trudnica prati se pojava gestacionog dijabetesa kako bi se otkrila što ranije. Ako dobijete gestacioni dijabetes, svest o sopstvenom stanju i kontrolisanje nivoa šećera u krvi tokom trudnoće može smanjiti komplikacije za vas i bebu.

Lada i Mody

Latentni i autoimuni dijabetes odraslih (LADA) je vrsta dijabetesa tipa 1 koja se polako razvija tokom godina. LADA nije toliko čest oblik, ali može sa pobrkati sa dijabetesom tipa 2. Starački dijabetes kod mladih (MODY) redak je oblik dijabetesa tipa 2, a izaziva ga mutacija jednog jedinog gena. MODY načelno pogađa mlađe ljude sa porodičnom istorijom tog stanja.

Drugi uzroci

Jedan mali broj dijagnostikovanih slučajeva dijabetesa izazvan je stanjima ili lekovima koja utiču na proizvodnju insulina ili njegovo delovanje. Tu spadaju upale pankreasa, poremećaji nadbubrežne žlezde ili hipofize, retki genetski poremećaji, infekcije, loša ishrana i lekovi korišćeni za neku drugu bolest.

 

Read More