Da li su nam deca zdrava? Kako se hrane i da li su dovoljno fizički aktivna?
Gojaznost je medicinski problem koji se najlakše prepozna, ali se najteže leči. Ukoliko se na vreme ne spreči, gojzanost u dečijem dobu, često postane doživotni problem. Zapamtite, da bi se održala optimalna telesna masa neophodna je jaka motivacija.
Prema tome, jedno gojazno dete ili adolescent mora da nauči da jede i uživa u zdravoj hrani u umerenim količinama, da redovno vežba kako bi održalo željenu kilažu. Medicinski savet i zdrav razum su najsigurniji i najefektniji način da pomognete Vašem detetu da izgubi višak kilograma i tako mu obezbedite zdravu budućnost.
Da li su nam deca dovoljno aktivna?
Mislim da ne! Ustvari, siguran sam da nisu, a evo i zašto. Danas je 10 puta više gojazne dece nego pre 40 godina. Ovi poražavajući podaci su rezultat sprovedenih istraživanja, a posledica toga što je aktivnost dece svedena na minimum. Većinu slobodnog vremena deca provode za računarima igrajući igrice, gledajući video na youtube, a kada su malo stariji fizička aktivnost dece se svodi na prelistavanje facebook profila i instagram profila. Danas deca dok čekaju roditelje da se vrate sa posla, sede u fotelji ili stolici, držeći telefon u ruci po nekoliko sati u istom položaju igrajući igricu na telefonu.
neaktivna deca
Ne smemo da ignorišemo ove zastrašujuće posledice savremenog života. Moramo da preduzmemo nešto!
Gojaznost je medicinski problem koji dostigao epidemijske razmere u svetu. U poslednjih 50 godina broj gojazne dece se drastično povećao.
Šta je gojaznost?
Gojaznost znači višak telesnih masti. Par kilograma viška ne znači obavezno da je Vaše dete gojazno. Međutim, to često ukazuje na sklonost ka lakom dobijanju kilograma, pa prema tome i potrebom za posebnim režimom ishrane i fizičke aktivnosti. Gojaznost se najčešće javlja oko 5, 6 godine života, ili u vreme puberteta. Brojna istraživanja su pokazala da dete koje je gojazno u uzrastu od 10 – 13 godina ima 80% šanse da bude gojazno i kasnije, u odraslom dobu.
Šta dovodi do gojaznosti?
Uzroci gojaznosti su kompleksni i brojni i uključuju genetske, biološke, kulturološke i sociološke faktore. Jednostavno rečeno, do pojave gojaznosti dolazi kad se unosi više kalorija nego što organizam može da potroši. Genetski faktor je jedan od najjačih prediktora gojaznosti. Gojaznost roditelja udvostručava šanse da i samo dete bude gojazno kad odraste, bez obzira na težinu u detinjstvu. Iako pojedina oboljenja mogu dovesti do razvoja gojaznosti, u svega 1% slučajeva gojaznost je posledica realnog medicinskog problema.
Gojaznost kod dece i adolescenata najčešće je uzrokovana?
- Konzumiranjem nezdrave hrane
- Prejedanjem
- Nedovoljnom fizičkom aktivnošću
- Naslednim faktorima
- Bolestima (endokrini ili neurološki problem)
- Lekovima (steroidi, neki lekovi za lečenje psihijatrijskih oboljenja)
- Stresnim događajima (razdvajanje dece od roditelja, razvod, selidbe, smrt, zlostavljanje)
- Porodičnim problemima ili problemima sa drugarima
- Nedostatkom samopouzdanja
- Depresijom ili drugim emocionalnim preoblemima
Da li je moje dete gojazno?
Normalno je da tokom odrastanja deca povećavaju kilažu, ali kada taj prirast prevaziđe potrebe rasta i razvoja, dolazi do pojave gojaznosti. Deca rastu različitom brzinom tako da se ne može samo na osnovu klasičnog merenja reći da li dete ima višak kilograma.
Stepen uhranjenosti procenjuje se pomoću indeksa telesne mase (BMI – body mass indeks) koji se jednostavno računa na osnovu visine i težine. Ako imate bilo kakvu sumnju vezano za težinu Vašeg deteta, konsultujte lekara. Na osnovu izračunatog indeksa telesne mase i pomoću specijalnih tablica, dobićete preciznu informaciju o stepenu uhranjenosti Vašeg deteta.
Loši efekti gojaznosti na zdravlje su brojni:
- Povećan rizik za kardiovaskularne bolesti (koronarna bolest, infarkt … )
- Visok krvni pritisak
- Dijabetes
- Problemi sa disanjem
- Problemi sa spavanjem
Gojaznost u dečijem uzrastu je često povezana i sa pojavam emotivnih problema. Tinejdžeri sa viškom kilograma imaju daleko manje samopouzdanja i manje su omiljeni u društvu. Česte su depresija, anksioznost i opsesivno-kompulsivni poremećaji.
Kako lečiti gojaznost?
Najuspešniji pristup lečenju gojaznosti podrazumeva promenu načina života, korekciju ishrane i povećanje fizičke aktivnosti. Lekovi i hirurške intervencije dolaze u obzir samo u precizno definisanim situacijama. Uspeh lečenja zavisi od uzrasta deteta i od prisutnih komplikacija. Gubitak kilograma bi trebalo da bude postepen, 0.5 kg ili manje nedeljno. Svaki veći gubitak bi zahtevao izuzetno restriktivnu dijetu koja može štetno uticati na rast i razvoj. Prvi cilj koji treba postaviti je smanjenje težine za svega 10%. Upravo je pokazano da gubitak prvih 10% telesne mase ima najveći efekat na opšte zdravlje. Kada postignete ovaj cilj, potrebno je da se ta težina održava 6 meseci, pre nego što se nastavi sa daljim gubitkom kilograma.
Međutim, pravi podvig je održati željenu telesnu masu, pre nego samo izgubiti kilograme. Adolescenti se često po postizanju željene kilaže vraćaju starom načinu života, i kilogrami su opet tu.
Pre započinjanja dijete, dete prvo mora da bude detaljno pregledano kako bi se isključilo eventualno oboljenje kao mogući uzrok gojaznosti. Nikako ne započinjite sa dijetom na svoju ruku. Nema jednog recepta za sve, ali postoje neke opšte prihvaćene preporuke.
Šta možete uraditi i sami?
- Promenite način ishrane (jesti sporije, uobročiti se)
- Spremajte zdrave, balansirane obroke i jedite zajedno kao porodica.
- Smanjite veličinu porcije, a prepustite Vašem detetu da traži još ako želi. Nikada ne insistirajte da dete :”očisti tanjir”. Posuda sa jelom ne treba da stoji na stolu.
- Kupujte i nudite dete sa više voća i povrća. Dozvolite detetu da samo bira ovu vrstu namirninca prilikom kupovine.
- Kupujte manje gaziranih i slatkih napitaka, grickalica i slatkiša bogatih kalorijama i mastima.
- Potrudite se da Vaše dete doručkuje svaki dan. Doručak će obezbediti energiju potrebnu da prati nastavu ili uči.
- Preskaknjem doručka dete će biti gladno i umorno u toku dana.
- Raspitajte se šta Vaše dete jede u školi
- Ograničite unos zasićenihi trans masnih kiselina (masno meso, svinjetina, puter, punomasni mlečni proizvodi).
- Obezbedite unos masti iz ribe, biljnog ulja, koštunjavog voća i žitarica.
Povećajte nivo fizičke aktivnosti Vašeg deteta
Fizička aktivnost dece je bitna – pomozimo im! Potrudimo se da život naše dece bude lepši, zdraviji, duži i srećniji!
Učimo ih da treba da se hrane zdravo i da se bave nekim sportom. Pokažimo im to i sopstvenim primerom.
Fizička aktivnost ne samo da povećava potrošnju kalorija, nego i smanjuje apetit.
Dajte dobar primer detetu. Ako dete vidi da ste i Vi fizički aktivni i da uživate u tome, ono će prihvatiti takav obrazac ponašanja.
Stimulišite dete da se uključi u sportske aktivnosti škole ili da počne da se bavi sportom.
Imajte razumevanja za potrebe Vašeg deteta. Ako ono ne uživa u sportu, pomozite mu da nađe aktivnost koja mu odgovara kao što je npr. igranje uz omiljenu muziku.
Budite aktivni zajedno kao porodica. Organizujte dnevne poslove kao sto su npr. nameštanje kreveta, pranje kola, ili usisavanje. Planirajte zajedničke aktivnosti kao sto je odlazak u zološki vrt, vožnja biciklom, ili šetnja.
Budite podrška svom detetu!
Recite Vašem detetu da je voljeno, posebno i važno. Dečije sampouzdanje se umnogome bazira na tome kako ih doživljavaju roditelji.
Volite Vaše dete bez obzira na to koliko kilograma ima.
Roditelji mogu pomoći deci tako što će ih ohrabrivati, isticati njihove pozitivne osobine, popraviti njihovo samopouzdanje, a ne stalnim insistiranjem na problemu sa kilogramima. Deca sa viškom kilograma bolje znaju od bilo koga drugog da imaju problem. Kada gojazno dete ima i emotivnih problema potrebno je uključiti psihologa.
