Gojaznost je put u bolesti
Kada govorimo o idealnoj težini kod žena, važno je da raspolažemo konkretnim vrednostima…
Uprkos dramatičnim tvrdnjama lekara da gojaznost predstavlja prvi korak ka mnogim bolestima, sve je više ljudi s prekomernom telesnom težinom. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se u Evropi u poslednjih 20 godina broj gojaznih ljudi utrostručio. Polovina odraslog stanovništva Evrope je gojazna. Prema njihovim podacima, jedno od petoro dece ima prekomernu telesnu težinu.
Salo opterećuje srce
Gojaznost se danas svrstava u grupu endokrinih, nutricionih i metaboličkih bolesti. Kada pređe u hronično stanje, prekomerna debljina direktno i indirektno utiče na brojne poremećaje u organizmu. Dokazano je da gojaznost ugrožava srce i krvne sudove, povećava rizik od gomilanja kamenja u žuči, izaziva dijabetes tip 2, artritis, pa čak i neke vrste malignih oboljenja.
Pri lekarskom pregledu kod gojaznih osoba redovno se otkriva povišen krvni pritisak.
Procenjuje se da se hipertenzija kod gojaznih javlja dva do šest puta češće nego kod osoba koje imaju normalnu težinu. Zbog nagomilavanja masnih naslaga otežan je protok krvi kroz periferna tkiva, a organizam to kompenzuje pojačanim srčanim radom, pri čemu se povećava arterijski krvni pritisak. Vremenom dolazi do proširenja leve srčane komore, što je korak ka srčanoj slabosti i infarktu. Važan pokazatelj rizika od kardiovaskularnih bolesti je centralna gojaznost, u predelu struka, koja je tipična za muškarce srednjih godina.
Izračunajte indeks telesne mase (ITM)
1. Stepen gojaznosti se izražava indeksom telesne mase (ITM).
2. Indeks se izračunava tako što se telesna masa u kilogramima podeli s visinom podignutom na kvadrat i izraženom u metrima (kg/m2).
3. Osoba visoka 165 cm i teška 70 kg računa ovako: 70 : (1,65 x 1,65) = 25,7
ITM te osobe je 25,7
4. U tabeli su prikazani rizici obolevanja u zavisnosti od stepena gojaznosti, odnosno indeksa telesne mase.
U Evropi se smatra da povećan rizik predstavljaju obim struka veći od 80 cm kod žena i veći od 94 cm kod muškaraca. Kada pored centralne gojaznosti postoje i povišeni trigliceridi, što se može proveriti u svakom domu zdravlja, to jasno ukazuje na rizik, pa se na vreme mogu preduzeti mere prevencije.
Posledice masne hrane
Prema nekim studijama, debljina je čak u oko 90 odsto slučajeva neposredni uzrok bolesti dijabetesa tip 2. Kod ovog tipa bolesti ćelije organizma pokazuju određeni stepen neosetljivosti prema insulinu, hormonu koji je neophodan za normalan metabolizam šećera. Zbog toga se šećer ne koristi optimalno i njegove vrednosti u krvi postaju visoke.
Gojaznost ima velikog udela i u oboljenjima žučne kese. Povišen unos masne hrane povećava holesterol u krvi, a i žuč je zasićenija holesterolom. Zbog toga se češće javljaju kamenac i upala žučne kese. Takođe, postoji jasna veza između preterane težine i povišene mokraćne kiseline u krvi, koja izaziva pojedine oblike hroničnog artritisa. Debljina se navodi kao rizik i za pojavu pojedinih vrsta karcinoma. Kod žena je rizik od raka dojke povećan za tri puta, grlića materice za sedam puta i karcinoma jajnika za dva do tri puta. Poznato je da na razvoj ovih teških bolesti značajan uticaj ima hormon estrogen, koji se delimično luči i iz masnog tkiva, a njegov nivo je kod gojaznih žena povećan. Kod muškaraca je debljina tesno povezana s razvojem karcinoma debelog creva i prostate.
Tipovi gojaznosti
Kruškoliku, ginoidnu gojaznost odlikuje nakupljanje masnog tkiva u karličnom pojasu, na butinama, bedrima i u predelu zadnjice. Povećan je rizik od degenerativnih promena na zglobovima i proširenih vena.
Kod jabukolike, androidne gojaznosti masne naslage se nakupljaju u predelu ramenog pojasa i gornjeg dela trbuha. Ovakav tip gojaznosti predstavlja rizik za kardiovaskularne bolesti i dijabetes tip 2.
Koje su to vrednosti optimalne za žensko telo?
Radi se o tome, da svaka osoba ima određeni potencijal – određeni broj masnih ćelija. Osobe koje imaju više tih ćelija, rizikuju da brzo dobiju na težini. Treba računati i to, da se prilikom čestog prejedanja te ćelije dele na dva dela, čime se još više povećavaju masne naslage.
Optimalna težina jeste ona tačka kod koje se organizam oseća dobro. Ako pređemo tu tačku, počinju problemi sa zdravljem: srčane smetnje, bolovi u zglobovima, skaču hormoni, visok rizik od pojave dijabetesa drugog tipa. Nedavna istraživanja su pokazala da je prosečna težina žene veća za 6 kg u odnosu na period od pre 22 godine.
Pojam idealne težine se takođe promenio: sada je ova cifra za 5 kg veća.
Ljudi su ubeđeni da im mediji propagiraju mršavljenje, pa često sopstvenu gojaznost ne mogu objektivno da sagledaju. Ljudi se dele na dve kategorije: na one koji pokušavaju da dostignu nerealne ciljeve, i na one, koji se osećaju dobro u kilaži koja veoma loše utiče na zdravlje.
Ovu tabelu su sastavili lekari. Ona sadrži realne vrednosti, a ne one koje su prihvaćene u društvu. Pratite ovu tabelu, kako biste mogli realno da ocenite sopstvenu kilažu i njen uticaj na vaše zdravlje. Shodno tome, koliko imate kilograma procenite da li vam je potreban trening i mršavljenje. Ukoliko se odlučite na takav korak, a niste dovoljno motivisani da sami to uradite ili ne znate sami da vežbate, tu smo da vam pomognem u tome.
