Periodizacija treninga i složenost periodizacije u sportu?
Zašto je periodizacija treninga bitna u treningu?
Da bi se sportista kvalitetno pripremio za bitno takmičenje, potrebno je da trener odradi odličan posao u samoj pripremi sportiste i primeni se periodizacija treninga.
Da bi se ostvarili vrhunski rezultati u sportu, a sam sportista postigao zapažene rezultate potrebno je uskladiti mnogo faktora.
Pre svega potrebno je razviti performanse kod sportiste, a one zavise od fizičke, tehničke i psihološke pripremljenosti samog sportiste.
Postoji mnogo trenera, ali nisu svi dovoljno stručni da na kvalitetan način odrade periodizaciju. Tu se verovatno odvajaju profesionalci od amatera. Periodizacija treninga je kompleksna stvar i potrebno je sveobuhvatno znanje u oblasti treninga.
Zašto je adaptacija i periodizacija treninga bitna za dobru fizičku pripremljenost sportiste?
Kao jedan od bitnih faktora za dobru fizičku pripremljenost је periodizacija treninga sportiste, a pored nje navešću i adaptaciju. Ona se odnosi na sposobnost sportiste da se adptira na različite spoljašnje i unutrašnje stresne situacije kojima će biti izložen u toku trenažnog procesa. Trener različitom kombinacijom volumena treninga izlaže sportistu, koja na svakog sportistu drugačije deluje i pri tome se dešavaju određene promene. Svaki proces adaptacije može dovesti do promena u telu vežbača, pri tome su funkcije ljudskog tela izbalansirane u eksternom i internom okruženju. Stanje izbalansiranosti se postiže procesom adaptacije.
Potrebno je da trener sugeriše sportisti jednu ili više kombinacija trenažnih opterećenja, na koje se sportista adaptira u toku određenog vremena. Drugim rečima, kod sportiste dolazi do promena u odgovarajućim fiziološkim sistemima (respiratorni sistem, neuromuskularni sistem itd.), i poboljšavaju se njegove funkcionalne sposobnosti. Praktično dolazi do poboljšanja u sportskim performansama dok se telo sportiste ne adaptira na određenu kombinaciju trenažnog stimulusa. Adaptacija na određenu kombinaciju treninga prestaje kada sportista dostigne nivo tzv. “forme”. To znači da se telo adaptiralo (promenilo je svoje funkcije) na određena trenažna opterećenja. Da bi došlo do novih poboljšanja rezultata neophodno je ponovno primeniti periodizaciju treninga i reorganizovati organizam i njegove sisteme novom primenom adaptacije. U tu svrhu, novi i efikasniji trenažni stimulusi i metode moraju biti primenjeni. Jedna kombinacija trenažnog opterećenja dobra je za jedan nivo sportskih performansi, ali je neefikasna za različite nivoe performansi. Stepen uticaja treninga na fiziološke sisteme sportiste mora da se poveća sa višim nivoom sportskih performansi.
Šta je sportska forma i od čega zavisi?
Sportska forma je stanje optimalne (najbolje) spremnosti za sportske performanse koje su potrebne u ograničenim uslovima svakog trenažnog ciklusa – makrociklusa, mezociklusa ili određenog perioda. Sportska forma kao celina predstavlja harmoničan sklop svih komponenti optimalne spremnosti sportiste: fizičke, psihološke, tehničke i taktičke. Može se reći da je sportista u sportskoj formi samo onda kada su sve navedene komponente prisutne. U potencijalnom slučaju gde je sportista u izuzetno visokom stadijumu fizičkog stanja i tehničke spremnosti, ukoliko nije u adekvatnom psihološkom stanju, on neće moći da demonstrira svoju fizičku i tehničku spremnost. Zbog toga je forma karakterizovana ne samo prisustvom raznih karakteristika, već harmonizovanom odnosu četiri navedena parametra.
Kako i na koji način ostvariti uspeh u vrhunskom sportu?
Bitno je istaći da je termin optimalne spremnosti ili forme relativan, u smislu da je deo procesa perfekcije u sportu. On je postojan samo u pojedinačnom ciklusu razvoja sportske spremnosti, gde je periodizacija treninga jako bitna. Dok sportista poboljšava rezultate, taj optimum se menja – sportska forma postaje različita u kvalitativnom i kvantitativnom aspektu. Rezultati sa trka i takmičenja su glavni integralni parametri sportske spremnosti i sportske forme. Samo u sportskim rezultatima sa trka i takmičenja mogu da se sagledaju svi aspekti spremnosti sportiste kada je u pitanju vrhunski sport, a periodizacija treninga je sastavni deo svega toga. Rezultati su validan parametar samo kada se demonstriraju sa konačnom frekvencijom u uslovima u kojima se mogu objektivno porediti. Selekcija kvalitativnih kriterijuma sportske forme ima značajan teoretski i praktičan smisao.
Postoje dva kriterijuma:
- kriterijum progresije koji karakteriše sportsku formu na osnovu poboljšanja apsolutnog nivoa sportskh performansi u određenom većem ciklusu treninga i
- kriterijum stabilnosti, gde performanse ne bi trebale da odstupaju u velikom procentu od ustaljenih najboljih rezultata.