Reakcija tela na vežbanje
Kakva je reakcija tela na vežbanje, do kakvih reakcija dolazi u mišićima i u cirkulatornom i respiratornom sistemu? Na koji način se telo prilagođava zahtevima koje postavlja intezivno vežbanje? Odgovore ću vam dati u nastavku teksta.
Kakva je reakcija tela na vežbanje?
Promene u telu ne nastaju nezavisno jedna od druge. Vežbanje utiče na čitav organizam istovremeno. Specifična dejstva odražena na jednom delu tela, utiču i na ostale delove tela.
Čovekov organizam reaguje na vežbanje kao veoma složena i zamršena integrisana celina.
Kada čovek snažno vežba, to deluje na njegovo telo istog trenutka. U telu se događaju promene koje prilagođavaju telo vežbanju. One su nazvane neposrednim dejstvima vežbanja.
Ako se osoba bavi intezivnim vežbanjem, tj, trenira redovno iz dana u dan, nastaju i druge postepene promene.
Ove promene su rezultat prilagođavanja tela stalnim zahtevima vežbanja. Takve postepene promene nazivaju se hroničnim dejstvima vežbanja.
Reakcija tela neposredno nakon vežbanja
Na prvom mestu, to je automatsko povećanje stepena i dubine disanja. Ovaj povećani respiratorni stepen predstavlja normalnu reakciju izazvanu potrebom tela da poveća količinu kiseonika i istovremeno smanji povećanu koncentraciju ugljen-dioksida u krvi.
Koja su neposredna dejstva intezivnog vežbanja na telo?
Intezivno vežbanje takođe neposredno izaziva ubrzanje ritma rada srca. Ovaj uvećani puls pojačava priliv krvi u mišiće. Kapilari u mišićima se proširuju, tj. uvećavaju svoj prečnik, dozvolivši na taj način povećanoj količini krvi da kroz njih protiče.
Krv snabdeva mišiće kiseonikom i hranljivim materijama potrebnim za nadoknađivanje utrošene energije. U isto vreme uvećava se i količina odbačenog materijala koja izlazi iz mišića. Povećano snabdevanje mišića energijom, zajedno sa uvećanim izbacivanjem štetnih materija, omogućava mišićima da rade duže vremena bez suvišnog zamaranja.
Pored pojačane cirkulacije krvi koja nastaje usled ubrzanja rada srca, dolazi i do takozvane periferne srčane akcije mišića.
Kako vežbanje utiče na organizam?
Kako čovek vežba, mišići se naizmenično skupljaju i opuštaju. Skupljanje mišićnog tkiva sužava kapilare koji se u njemu nalaze, a time se krv iz kapilara nateruje napred, u vene. Kada se zatim mišići opuste, sveža krv ulazi u kapilare.
Osim toga, najveće vene nalaze se između mišića. Stoga, se u toku vežbanja vene takođe stežu svaki put kada se mišići skupe, kada se mišići opuste i pritisak na vene se popusti. Na taj način reakcija tela je naizmenično stezanje i opuštanje mišića, koje stvara neku vrstu pokreta kao kod “muzenja” koje nateruju krv kroz vene prema srcu.
Jednosmerni zalisci u venama dozvoljavaju da krv prođe kroz njih prema srcu, ali je sprečavaju da teče natrag od srca. Ova periferna srčana akcija mišića postoji samo kada se bavimo fizičkom aktivnošću.
Kao rezultat vežbanja povećava se i temperatura mišića. Ovo povećanje temperature, ipak izaziva smanjenje viskoziteta mišića, koje se određuje otporom molekula mišića na unutrašnje promene. Baš kao što i motorno ulje teče brže kada je toplo nego kada je hladno, mišići se obzirom na smanjen viskozitet, mogu skupljati i opuštati brže kada smo dovoljno zagrejani, nego kada su nam mišići »hladni«.
Otuda i potreba da se »zagrejemo«, pre bilo kakve naporne fizičke aktivnosti. Povećana temperatura mišića dozvoljava im da se jako skupljaju ili rastežu, a da pri tom retko dolazi do povrede. Kada su dovoljno zagrejani mišići su manje podložni kidanju, nego kada su ne zagrejani.
Neposredna dejstva vežbanja imaju privremeni karakter.
Određene promene događaju se u toku vršenja fizičke aktivnosti bez obzira na redovitost ranije obavljanih vežbanja. Odmah pošto se sa vežbanjem prestalo, te promene isčezavaju i telesni procesi se vraćaju u normalno stanje.
Na primer, udarci srca se usporavaju do normalnog broja, a to se isto dešava i sa stepenom i dubinom disanja.
Reakcija tela i postepene promene koje se javlaju u telu, nakon dužeg perioda vežbanja?
Redovno i intezivno vežbanje izaziva povećanje mišićnih vlakana, zatim stimuliše njihov rast izazivajući njihovo debljanje. Vezivno tkivo koje povezuje mišićna vlakna povećava se količinski i u rasteznoj snazi. Ovo uvećanje mišića naziva se hipertrofija.
Hipertrofiju prati uvećana snaga, a zatim povećana izdržljivost mišića. Ponovljena upotreba mišića uvećava efikasnost dejstva motornih jedinica u okviru datog mišića.
Motorna jedinica je grupa mišićnih vlakana koji se stimulišu putem sopstvenog i nezavisnog nervnog izvora.
Svaka motorna jedinica reaguje na stimulaciju zakona »sve ili ništa«. Kada je izložena stimulaciji, takva jedinica ili reaguje potpuno, skupivši u punoj meri svoja mišićna vlakna, ili uopšte ne reaguje.
Svaki pojedini mišić sastavljen je iz mnogo motornih jedinica koje rade po sistemu prenosača. Kako se snaga mišića povećava, smanjuje se broj motornih jedinica koje se moraju skupiti, da bi se ispoljila određena sila.
Prema tome, povećava se broj motornih jedinica koje se mogu odmarati u toku vežbanja. Ponavljanjem vežbanja, motorne jedinice koje su se odmarale u stanju su da stupe u akciju, čime se zamorenim motornim jedinicama dozvoljava da se odmore. Ovakav raspored dovodi do značajnog povećanja izdržljivosti mišića.
Reakcija tela na kardiovaskularni sistem
Snažna aktivnost izaziva neposredno povećanje pulsa i širenje kapilara u mišićima koji rade. Kod redovnog intezivnog vežbanja u dužem periodu vremena dolazi postepeno do drugih promena (prilagođavanja) u kardiovaskularnom sistemu koje omogućavaju telu da podnese povećano opterećenje.
Kardiovaskularni sistem sastoji se od srca, arterija vena i kapilara.
Funkcija kardiovaskularnog sistema sastoji se u snabdevanju tkiva hranljivim materijama i kiseonikom potrebnim za proizvodnju energije i uklanjanju iz tkiva nepotrebnih produkata koji nastaju u procesima stvaranja energije. Srce stalno pumpa krv kroz arterije, kapilare i vene, pa natrag u srce.
Reakcija tela na srce
Srce je mišićni organ i kao takvo može se razviti vežbanjem. Iako se ne može direktno vežbati, moguće ga je vežbati posredno vežbanjem drugih mišića u telu. Jedno od neposrednih dejstava vežbanja, jeste privremeno povećanje broja otkucaja srca. Redovno vežbanje izaziva vremenom u srcu izvesne promene u smislu prilagođavanja.
Vežbanja kao što su trčanje i plivanje povećavaju snagu srca.
Kako ono postaje snažnije, povećava se i količina krvi koja se pumpa sa svakim otkucajem (volumen otkucaja). Pošto je volumen otkucaja povećan, srce ne mora da kuca kao ranije brzo, obzirom da je obezbedilo određenu količinu krvi.
Smanjeni puls, stvara srcu malo više vremena da se odmara između svakog otkucaja. Prema tome, kada su svi ostali uslovi podjednaki, što je duže vreme odmora između otkucaja srca, to će ono biti u stanju da duže radi pod određenim opterećenjem bez prekomernog zamora.
Reakcija tela na krvni pritisak
Program sticanja kondicije podrazumeva, osim prilagođavanjem srca zahtevima koje nameće fizička aktivnost da dolazi i do drugih prilagođavanja u sistemu krvotoka.
Kod osoba sa slabom fizičkom kondicijom koja počne intezivno da vežba, njen puls postane veoma brz, ali krvni pritisak ostaje relativno nizak. Međutim, kada se stanje tela fizički poboljša, puls se pri vežbanju ne penje tako oštro kao ranije, a pritisak se uvećava. Ovo povećanje krvnog pritiska tera krv u sistemu krvotoka da se kreće bržim tempom nego ranije, pa se time povećava i količina krvi koja se vraća u srce.
Baš kao što i pumpa za vodu može pumpati samo onu količinu vode kojom raspolaže, tako i srce pumpa u arterije samo onu krv koja u njega dolazi iz vena.
Reakcija tela na kapilare
Još jedna reakcija tela na vežbe, odnosi se na kardiovaskularni sistem i ispoljava se u stvaranju novih kapilara u mišićnim vlaknima.
Naknadno stvoreni kapilari obezbeđuju veću količinu krvi mišićima, čime se opet, povećava potrebna količina kiseonika i hranljivih materija. Sve ovo ubrzava proces uklanjanja štetnih materija.
Rednovno i snažno vežbanje uvećava broj kapilara u mišiću i do 50%, a pored toga u razrađenom mišiću stvaraju se i latentni kapilari.
Latentni kapilari funkcionišu tako, da kada je mišić slab oni uopšte ne rade. Ovim se i dalje poboljšava protok krvi kroz mišiće.
Povećanje broja aktivnih kapilara, podizanje krvnog pritiska u arterijama i venama i uvećana zapremina srčanog otkucaja izazivaju i povećano snabdevanje aktivnih mišića krvlju.
Promene u sastavu krvi
Redovno i intezivno vežbanje izaziva promenu u sastavu krvi i povećanje količine krvi koja dolazi do mišića. Ta promena u sastavu krvi, dovodi do povećanja njene sposobnosti da prenosi kiseonik.
Broj crvenih krvnih zrnaca u krvi povećava se kao rezultat redovnog i snažnog vežbanja.
Crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin, koji se sjedinjuje sa kiseonikom i tako ga prenosi u mišiće. Broj crvenih krvnih zrnaca u krvi može udvostručiti program intezivnog vežbanja.
Usled ove promene dolazi do pojačanog snabdevanja mišića kiseonikom, a te nove količine kiseonika u velikoj meri poboljšavaju izdržljivost čoveka koji redovno vežba.
Reakcija tela na respiratorni sistem
Kao rezultat učestvovanja u redovnom i intezivnom vežbanju poboljšava se i funkcionisanje respiratornog sistema.
Kad je čovek dobro uvežban, može da izvodi određenu vežbu uz sporiji stepen disanja, nego ranije.
Ukupni vazdušni kapacitet pluća, odnosno sposobnost pluća da uvlače i izbacuju vazduh, povećava se redovnim vežbanjem.
Uz ovu promenu kapaciteta pluća, povećava se i gipkost grudnog koša. Mišići aktivni prilikom disanja isto tako imaju koristi od dugoročnog programa poboljšanja kondicije, jer postaju snažniji i tako doprinose poboljšanju sposobnosti respiratornog sistema.
Otpornost na zamor
Promene koje se događaju u telu kao rezultat redovnog i intezivnog vežbanja uvećavaju sposobnost tela da se odupre zamoru.
Zamor je posledica nagomilavanja otpadnih produkata u mišićima i nedostatka kiseonika u njima.
Promene koje su posledica redovnog vežbanja povećavaju sposobnost tela da odloži dejstvo činilaca koji proizvode zamor.
Veoma je važno da se razvije nešto veća otpornost prema zamoru, jer hronični zamor smanjuje i opštu otpornost tela na patogene organizme. Hronični zamor izaziva i predispoziciju ka infekciji disajnih organa, kao što je nazeb.
Efekti vežbanja na opštu mehaničku veštinu
Veća mehanička veština pri radu ili pri upražnjavanju fizičke aktivnosti, posledica je adaptivnih promena do kojih dolazi u čovečijem organizmu usled redovnog i intezivnog vežbanja.
Osoba sa većom fizičkom sposobnošću apsorbuje srazmerno više kiseonika iz vazduha i taj kiseonik dolazi do tkiva sa manje naprezanja srca i mišića koji učestvuju u disanju. Takvoj osobi potrebno je manje kiseonika, da bi obavila određeni zadatak, nego osobi koja nije u dobroj kondiciji. Stoga se mora zaključiti, da redovno učestvovanje u intezivnoj aktivnosti povoljno utiče na sve delove čovekovog organizma.
Cirkulatorni sistem
DEJSTVO
- povećanje broja kapilara
- povećana upotreba laktatnih kapilara
- smanjnje broja otkucaja srca pri mirovanju
- povećanje broja crvenih krvnih zrnaca
- brže vraćanje pulsa i krvnog pritiska na normalu
REZULTAT
- povećana lokalna izdržljivost
- povećana lokalna izdržljivost
- povećanja u dužini perioda odmora srca
- povećano unutrašnje snabdevanje kiseonikom
- brži oporavak od zamora
Respiratorni sistem
DEJSTVO
- izvesno opadanje u stepenu i dubini disanja pri odmoru
- veća zapremina udahnutog vazduha po minutu prilikom napornog rada
- niža potrošnja kiseonika na datu količinu rada
REZULTAT
- nešto povećan kapacitet
- povećano snabdevanje kiseonikom i uklanjanje ugljen-dioksida iz pluća
- veća mehanička sposobnost
Mišićni sistem
DEJSTVO
- hipertrofija, povećanje mišićnih vlakana
REZULTAT
- povećanje snage
Nervni sistem
DEJSTVO
- poboljšanje kod izvesnih neuromuskularnih koordinacija
REZULTAT
- povećanje umešnosti
Skeletni sistem
DEJSTVO
- izvesno povećanje obima i debljine kostiju
REZULTAT
- veća snaga i gipkost
Reakcija tela tokom vežbanja i njihovi rezultati izraženi u terminima fizičkih dostignuća, sažeto su izloženi u prethodnoj podeli i iz nje možete da razumete neke važnije adaptivne promene. Ovoga puta nisam pomenuo neke manje rekacije koje se javljaju tokom vežbanja.
Telesno opadanje usled nevežbanja
Prilagođavanja u telu usled redovnog vežbanja i dalje se odvija, samo ako su aktivnosti u kojima učestvujemo intezivne i ako vremenom postaju sve intezivnije.
Kada se jednom dostigne željeni nivo fizičke sposobnosti, nije potrebno povećavati intezitet vežbi. Ukoliko se želi održati taj stepen fizičke kondicije, od bitne je važnosti nastaviti sa redovnim vežbanjem.
Ako iz bilo kog razloga, osoba prestane redovno da vežba, vremenom će se potpuno izgubiti efekti vežbanja. Kada mišić miruje i kad se ne upotrebljava, on će atrofirati (smanjiti se i oslabiti).
Proces mišićne atrofije se najbolje primećuje na mišiću noge ili ruke stavljene u gips.
Izdržljivost se gubi brže nego snaga u toku perioda fizičke neaktivnosti.
Ovo je delimično rezultat brzog smanjenja crvenih krvnih zrnaca u krvi.
Isto tako mnogi kapilari u mišićima prestaju da funkcionišu, sužavajući na taj način protok krvi kroz mišiće. Slično tome puls se povećava pri mirovanju, a zapremina srčanog otkucaja se smanjuje.
U isto vreme pluća smanjuju svoju sposobnost prenošenja kiseonika i ugljen-dioksida u krv i iz krvi.
Nevežbanje deluje negativno na naše telo.
Kada se jednom dostigne zadovoljavajući stepen fizičke sposobnosti , mnogo ga je lakše održati, nego ga najpre izgubiti, a onda pokušati ponovo steći.