Šta je insulinska rezistencija i kako nastaje?
Kako nastaje insulinska rezistencija i koji su razlozi nastanka?
Insulinska rezistencija – Često se dešava da osoba nakon nekog vremena nemože više da održava normalan nivo glukoze u krvi, i kao prvo rešenje se nameće korišćenje tableta (oralni hipoglikemici , oralni antidiabetici), nakon toga započinje se sa insulinskom terapijom.
Insulin je polipeptidni hormon koji reguliše metabolizam ugljenih hidrata, pa se koristi za lečenje šećerne bolesti.
Insulin se koristi kao lek za regulisanje nivoa šećera u krvi. Kada dođe do poremećene regulacije insulina u telu se razvija dijabetes ili šećerna bolest, latinski Diabetes melitus.
Kod šećerne bolesti tipa 1, telo ne proizvodi insulin, pa ga je potrebno zameniti. Kod pacijenata koj imaju šećernu bolest tipa 2, može se razviti insulinska rezistencija, tako da organizam nema dovoljne količine insulina.
poremećena regulacija insulina u telu
Insulin je zapravo hormon koji luči gušterača ili na latinskom pankreas, i na taj način omogućuje stanicama apsorpciju i upotrebu glukoze. Kod osoba sa insulinskom rezistencijom stanice ne mogu često koristiti insulin. Kada stanice ne mogu apsorbovati glukozu, količina ovog šećera se nagomilava u krvi. Ako su količine glukoze ili šećera u krvi veće od uobičajenog, ali nisu dovoljno visoke da bi ukazale na dijabetes, lekari to nazivaju prediabetesom. Izlučivanje isulina postiče glukoza, a insulin smanjuje sadržaj glukoze u krvi (šećer u krvi), ukoliko je potrebno. Insulinska glikemija prelazi u ćelije raznih tkiva i tamo se sagoreva ili se skladišti za kasniju upotrebu. Kada je nivo šećera u krvi nizak (u vreme obroka, posebno kada je u pitanju gladovanje ili dijete), insulin se gotovo ne izlučuje. Naročito, insulin stimuliše stvaranje energetskih zaliha i sprečava njihovu degradaciju tj. razgradnju. Kao putokaz pri izlučivanju insulina, on služi sadržaju glikoze, koja je inače centralni energetski metabolit.
Kako visok nivo šećera utiče na organizam?
Kako visok nivo šećera u krvi stimuliše izlučivanje insulina, u krvi ga ima više nakon svakog obroka mešavite hrane koja u svom sadržaju ima ugljene hidrate.
Insulin deluje ne samo na glukozu, već i na druge hranljive materije (belančevine, masti) koju hrana sadrži. Šećer u krvi tačno ukazuje na potrebu organizma za energijom. Kada ima dovoljno hrane, dovoljno je i glukoze u krvi i izlučivanje insulina se stalno povećava. Uz njegovu pomoć, višak energije, koji dolazi sa hranom, se taloži u tkivima (glukoza u skrobu, u jetri i mišićima, a belančevine u mišićnom i masnom tkivu). Kada se popune rezerve skroba i belančevina, svaka hranljiva materija, bez obzira na izvor, se prerađuje i definitivno skladišti.
Šta se dešava ako organizam nema dovoljno hrane?
Ako nema dovoljno hrane, šećer u krvi pada. Pretarani pad šećera može ometati funkciju mozga (onda glukoza mora uvek da potiče iz izvora energije tj. energetskih zaliha), tako da je održavanje minimalnog nivoa šećera u krvi od vitalnog značaja. Između obroka, glikoza se obnavlja iz jetrenog skroba, a tokom gladovanja se prerađuje iz mišićnog tkiva i masti iz masnog tkiva.
hrana koja sadrži UH stimuliše lučenje insulina
Nizak nivo šećera u krvi ne stimuliše izlučivanje insulina, a mala količina insulina, dakle, omogućava razgradnju zaliha. Međutim, ne dolazi do preteranog razgrađivanja, čiji metaboliti mogu naškoditi organizmu. Kada je u pitanju gladovanje, kako se težina tela smanjuje zbog trošenja zaliha, tako osoba mršavi. Održavanje ravnoteže između insulina i glukoze je veoma precizno. Samo nesmetano funkcionisanje ovih povratnih veza obezbeđuje održavanje energetske ravnoteže i pravilne ishranjenosti organizma.
Kako nastaje prediabetes?
Prediabetes često se javlja kod osoba sa visokom insulinskom rezistencijom. Ovo je bolest modernog doba, pa tako svaka treća osoba u Srbiji ima predijabetes, prema podacima za kontrolu i prevenciju bolesti.
U ovom članku pokušaćemo da objasnimo šta je insulinska rezistencija i objasnimo njenu ulogu kao faktora rizika za dijabetes i druga obolenja. Takođe ukazaću vam na simptome i znakove kako da prepoznate ovu bolest i kako i na koji način da je izbegnete.
Brojni testovi mogu pomoći u dijagnostikovanju predijabetesa i dijabetesa:
A1C test: Ovaj test meri prosečan nivo šećera u krvi tokom prethodna 2 do 3 meseca
Test glukoze u krvi na postu: Lekar proverava nivo glukoze nakon što osoba prestane jesti ili piti 8 ili više sati.
Slučajni test glukoze: To preporučuje lekar koji proverava nivo glukoze u krvi u nekom trenutku tokom dana.
Lekari obično zahtevaju više od jednog od ovih testova kako bi se obezbedila tačna dijagnoza.
Ako nivo šećera u krvi dosledno pada izvan normalnog raspona, to može značiti da telo postaje otporno na insulin.
Šta je insulinska rezistencija?
Otpornost na insulin javlja se kada višak glukoze u krvi smanjuje sposobnost stanica da apsorbuju i koriste šećer u krvi za energiju. To povećava rizik od razvoja predijabetesa, a na kraju i dijabetesa tipa 2. Ako gušterača može proizvesti dovoljno insulina da prevlada nisku stopu apsorpcije, manja je verovatnoća da će se razviti dijabetes, a glukoza u krvi će ostati u zdravom rasponu. Insulinska rezistencija je klasična bolest izobilja. Nastaje i ima epidemijske razmere u razvijenim društvima gde je visok nivo unosa masti i pre svega šećera kroz ishranu. Hrana koja ima visok glikemijski faktor najčešće uzrokuje pojavu bolesti kao što je insulinska rezistencija: slatka gazirana pića, slatkiši, testa, skrobna hrana. Ne morate biti gojazni da biste dobili insulinsku rezistenciju!
Kako otpornost na insulin postaje diabetes?
Kod osobe sa predijabetesom, gušterača sve teže oslobađa dovoljno insulina kako bi prevladala telesnu otpornost i smanjila količinu šećera u krvi. Sa vremenom sposobnost pankreasa za oslobađanje insulina počinje opadati, što dovodi do razvoja dijabetesa tipa 2. Otpornost na insulin ostaje glavni problem dijabetesa tipa 2.
Razvoj bolesti
Insulin je neophodan za regulisanje količine glukoze koja cirkuliše u krvotoku. On podstiče stanice da apsorbuju glukozu. Insulin je takođe hemijski signal koji stimuliše jetru da sačuva malo glukoze, umesto da je ispusti u krvotok. Jetra skladišti glukozu u vidu rezerve u obliku glikogena. Insulin obično pomaže telu da održava dobru ravnotežu energije, nikad ne dopuštajući da količina glukoze u krvi bude prevelika.
Razlozi za otpornost na insulin ostaju složeni, a istraživači nastavljaju istraživati same razloge nastanka.
Sledeći koraci opisuju sadašnje razumevanje medicinske zajednice o insulinskoj rezistenciji:
Telesne stanice postaju manje pogođene insulinom.
Ta otpornost inicijalno uzrokuje da gušterača luči više insulina, kako bi se održala sigurna količina šećera u krvi.
Gušterača nije u mogućnosti da održi oslobađanje dodatnog insulina kako bi kompenzovala povećanu otpornost stanica.
Razvija se dosledno visoka količina glukoze u krvi, koja napreduje u predijabetes i dijabetes tipa 2, ako osoba ne usvoji strategije upravljanja i dobije tretman lečenja.
Simptomi nastanka insulinske rezistencije
Mnogi ljudi nisu svesni da su razvili otpornost na insulin. Insulinska rezistencija obično ne predstavlja simptome dok se dijabetes ne razvije. Istraživanja nam ukazuju da 90% ljudi sa predijabetesom nije svesno da imaju takvo stanje.
Otpornost na insulin takođe može dovesti do sledećih zdravstvenih problema:
Acanthosis nigricans
Ovo stanje kože može se razviti kod ljudi sa otpornošću na insulin. Uključuje tamne mrlje koje se formiraju na preponama, ispod pazuha i na zadnjem delu vrata. Ovo je stanje kože koje karakterišu područja tamne, baršunaste promene boje u naborima tela. Oštećena koža može postati zadebljana. Promene kože akantoze nigrikans se obično javljaju kod ljudi koji su gojazni ili imaju dijabetes. Deca koja razviju ovo stanje imaju veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Retko, acanthosis nigricans može biti znak upozorenja kancerogenog tumora u unutrašnjem organu, kao što je želudac ili jetra.
tamne baršunaste promene boje u naborima tela
Za acanthosis nigricans nije dostupan poseban tretman. Tretman osnovnih stanja može vratiti neke normalne boje i teksturu na zahvaćena područja kože. Promene na koži su jedini znaci akantoze. Promene na koži se obično pojavljuju polako. Oštećena koža takođe može imati miris ili svrab.
Sindrom policističnih jajnika
Otpornost na insulin može pogoršati simptome ove bolesti, koji mogu uključivati nepravilne menstrualne cikluse, neplodnost i razdoblja koja uzrokuju bol. Lekari takođe povezuju visoke nivoe insulina u krvi sa povećanim rizikom od vaskularnih bolesti, kao što su bolesti srca, čak i bez prisutnosti dijabetesa.
poremećaj hormona u reproduktivnom dobu
Sindrom policističnih jajnika je poremećaj hormona koji je čest među ženama u reproduktivnom dobu. Žene sa ovim problemom mogu imati retke ili produžene menstrualne periode ili višak muškog hormona (androgena). Jajnici mogu razviti mnoge male kolekcije tečnosti (folikula) i ne uspevaju da redovno oslobađaju jaja. Tačan uzrok ove bolesti nije poznat. Rana dijagnoza i lečenje zajedno sa gubitkom težine mogu smanjiti rizik od dugoročnih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2 i srčane bolesti. Znakovi i simptomi kod sindroma policističnih jajnika se često razvijaju u vreme prvog menstrualnog perioda tokom puberteta. Ponekad se razvija i kasnije, na primer, kao odgovor na značajno povećanje težine.
Znaci i simptomi kod ove vrste bolesti?
Dijagnoza se postavlja kada imate najmanje dva od ovih znakova:
Nepravilni periodi. Retki, nepravilni ili produženi menstrualni ciklusi su najčešći znak sindroma policističnih jajnika. Na primer, možete imati manje od devet perioda godišnje, više od 35 dana između perioda i neuobičajeno teških perioda.Višak androgena. Povišeni nivoi muških hormona mogu dovesti do fizičkih znakova, kao što su višak dlake na licu i telu (hirzutizam), a ponekad i teške akne i ćelavost kod muškaraca. Vaši jajnici mogu biti uvećani i sadrže folikule koji okružuju jaja. Kao rezultat toga, jajnici mogu da ne funkcionišu redovno.
Faktori rizika
Sledeći su faktori rizika za otpornost na insulin, predijabetes i dijabetes:
- prekomerna telesna težina
- ukoliko ste fizički neaktivni
- pušenje
- neredovno spavanje
- visok krvni pritisak
Određeni faktori rizika za predijabetes i dijabetes takođe su faktori rizika za srčane bolesti i druge kardiovaskularne i cerebrovaskularne zdravstvene probleme, kao što su moždani udar i bolesti srca.
Budući da su neki od tih faktora rizika široko rasprostranjeni i mogu se izbeći, kao što je gojaznost. Pozitivne zdrave navike kao što je vežbanje povećavaju fokus na mere životnog stila koje mogu pomoći, kako bi se smanjio rizik od bolesti. Moja preporuka kao trenera je da svi ljudi preko 45 godina koji imaju prekomernu težinu urade test za dijabetes, kako bi preventivno delovali i na vreme reagovali u otklanjanju ove bolesti.
Svaki vid vežbanja se preporučuje, ali najbolje je vežbanje u teretani ili trčanje u prirodi.
