Nedostatak vežbanja uzrok gojaznosti
Nedostatak vežbanja nije praćen smanjenjem apetita, što objašnjava razlog debljanja.
Za većinu odraslih i mladih osoba, redovno i intezivno svakodnevno vežbanje korisno je za održavanje telesne težine u normalnim granicama. Ljudi često veruju da je kontrola unosa kalorija jedini način za održavanje telesne težine na željenom nivou. Potrebna količina fizičke aktivnosti da se utroši jedna funta masti (4320 kalorija).
1lb= 0.4535923kg
1 funta iznosi oko 0,5 kg
Dolazimo do zaključka, da je za gubitak 1 kg masti potrebno oko 9000 KCal.
Nedostatak vežbanja utiče na povećanje telesne mase
Koliko je potrebno fizičke aktivnosti da bi osoba koja je teška oko 68 kg utrošila 1 kg masnoće.
- da trči umerenom brzinom 6 časova
- da uradi oko 6000 sklekova
- da pliva 20 časova
- da korača brzim tempom 35 časova
- da korača sporim tempom 70 časova
Ovo pogrešno uverenje da vežbanje malo utiče na telesnu težinu – uz netačno ubeđenje da će korist od povećanog vežbanja biti otklonjena odgovrarajućim povećanjem apetita – u prošlosti je mnoge sprečavalo da fizičko vežbanje primenjuju kao metod smanjivanja telesne težine. Da su oba uverenja pogrešna videćete u nastavku teksta.
Nezdrava dejstva preterane telesne težine
Pre nego što razmotrimo ulogu vežbanja u kontroli telesne težine, treba reći nekoliko reči o tome da li je gojaznost ozbiljna mana. Osim negativnog uticaja na spoljni izgled, nedostatak vežbanja uticaće i na zdravstveno stanje.
Podaci govore da je životni vek preterano punih osoba kraći od osoba normalne težine.
Smrtnost muškaraca koji su za 35% puniji od normalnih ljudi sličnog godišta i visine veća je 150%.Gojazne osobe više pate od srčanih oboljenja, nego osobe normalne težine, jer višak telesnih masnih materija preopterećuje srce. Gojazne osobe takođe češće pate od hroničnih i degenerativnih oboljenja.
Utrošak kalorija prilikom vežbanja
Tačno je da se pri najnapornijim vežbama utroši samo oko 1000 Kcal na 1 sat vežbanja. Međutim, ako dnevno šetamo samo pola sata, za godinu dana utrošićemo 5 funti (2,5 kg) telesnih masnih materija. Prema tome, pola sata dnevne šetnje će i roku od nekoliko godina znatno otkloniti gojaznost, ukoliko se pri tome uzima samo uobičajna količina kalorija. Ako bi smo veoma intezivno vežbali po 1 sat dnevno, utrošili bismo svake godine količinu jednaku 25 do 30 funti (15kg ) telesnih masnih materija.
Pri fizičkoj aktivnosti troši se veliki broj kalorija. To potvrđuje i preporuka o dnevno potrebnim količinama hrane koju preporučuju treneri.
Dnevno potrebne količine hrane kreću se od 2400 Kcal za ljude sa sedentarnim zanimanjima, dok 6000 Kcal unose izuzetno aktivni ljudi kao što su atletičari i radnici koji obavljaju teške fizičke poslove. Vežbanje je izuzetno značajno za održavanje ravnoteže svakodnevne energije, jer se njime sprečava nagomilavanje suvišnih kalorija u vidu telesnih masnih materija.
Vežbanje, apetit i količina unete hrane
Mnoge osobe postaju gojazne u trećoj ili četvrtoj deceniji života.
Proučavanje navika pri ishrani i dnevnog nivoa fizičke aktivnosti gojaznih odraslih lica i dece, pokazali su da oni u toku perioda dobijanja u težini nisu uzimali više hrane no obično, ali su imali nedostatak vežbanja.
Zapažen je uočljiv nedostatak vežbanja, koje je obično prethodilo i pratilo dobijanje na težini. Logično objašnjenje debljanja, bi bilo da period smanjenja fizičke aktivnosti nije praćen smanjenjem apetita.
Nedostatak vežbanja direktan je uzrok gojaznosti
Prema tome, višak uzetih kalorija se doponuje u vidu telesne masnoće. I najgojaznija deca ne uzimaju više hrane od svojih vršnjaka, problem je samo u tome što imaju nedostatak vežbanja u toku dana.
Da li je razlog gojaznosti nedostatak vežbanja ili veći unos hrane od preporučenog?
Stručnjaci u oblasti fitnesa dokazali su da se povećavanjem fizičke aktivnosti povećava apetit i količina unete hrane. Međutim, ta hrana nije dovoljna da bi se nadoknadile utrošene kalorije tokom treninga. Stoga, svaka fizička aktivnost veća od normalne, tokom dužeg perioda, obično izaziva gubitak u telesnoj težini.
Gubljenje težine će prestati tek kada se telo prilagodi i kada se izjednače uneta i utrošena energija. Sa druge strane, ako se životne navike izmene i ako postoji nedostatak vežbanja, ni apetit ni količina unete hrane neće se smanjiti u odgovarajućoj meri, pa će u kratkom roku doći do povećanja telesne težine.
Ovo stanje traje sve dok se telo ne adaptira na novonastali, smanjeni nivo fizičke aktivnosti. Kod najvećeg broja odraslih dnevna fizička aktivnost koja traje od 1 do 8 časova obično je praćena apetitom i količinom unete hrane koji se nalaze u pravilnom odnosu, prema energiji potrebnoj za njihove osnovne funkcije. Prema tome njihova telesna težina ostaje uravnotežena.
Ljudi koji svakodnevno obavljaju težak fizički posao obično gube na težini, jer obavljaju posao na ivici iscrpljenosti. Apetiti im neće biti dovoljan, da ih stimuliše da konzumiraju onoliko kalorija koliko utroše tokom dana.
Koliko je dnevno potrebno da budemo fizički aktivni?
Jedan sat fizičke aktivnosti je sasvim dovoljan za regulisanje apetita u vezi sa potrebama tela u kalorijama. Veliki boj ljudi koji imaju nedostatak vežbanja i ne obavljaju ni taj jedan sat vežbanja, često imaju veliku potrebu za hranom. Njihova želja za hranom ih tera da konzumiraju isuviše mnogo kalorija, pa se taj višak kalorija slaže u telu kao nepotrebno salo. Ljudi koji su pasivni i obavljaju sedentrarni posao unose više kalorija tokom dana, od ljudi koji vežbaju i imaju određenu fizičku aktivnost.
Normalna količina fizičke aktivnosti svakodnevno, uravnotežava unos i utrošak kalorija, a time se otklanja i potreba držanja specijalne dijete.
Svi smo uhvaćeni u klopku sedentarnog načina života koji nam nameće savremena civilizacija svojim aparatima i uređajima za štednju energije. I dok se čovek lepo privikao na nov način života u kome nema mnogo fizičkih napora, njegovo telo nije uspelo da se tako brzo i lako izmeni.
Da bi smo izbegli gojaznost
- treba da se više bavimo fizičkim vežbanjem
- ili da tokom većeg dela našeg života stalno osećamo glad.
