Šta je hrono ishrana i kako funkcioniše
Hrono ishrana je veština i način konzumiranja svih namirnica u onim trenucima u toku dana kada će one biti najkorisnije. Hrono ishrana se primenjuje, kako bi svakoga dana zadovoljnila potrebe organizma za energijom. Ona se koristi da hrana i masti ne budu uskladištene u određenim delovima tela uz rizik da stvore nepoželjne obline.
Reč je dakle o tome da se namirnice i porcije rasporede na razuman način. Raspoređuju se u zavisnosti od trenutka u toku dana u kome će biti apsorbovane, od vaše aktivnosti, visine i jačine vašeg apetita.
Iako su joj se u početku mnogi podsmevali hrono ishrana je i te kako pokazala da je efikasna.
Jedna naučna studija dokazala je koliko je ona korisna u upravljanju metaboličkim poremećajima, a naročito hiperholesterolemijom.
Ovaj način ishrane nije namenjen samo gojaznim ljudima koji imaju previše kilograma. Namenjen je svim ljudima koji žele da budu zdravi i u dobroj formi.
Povratak principima naših predaka
Hrono ishrana se oslanja na normalno funkcionisanje ljudskog organizma, da bi ispravila greške u konzumiranju hrane. Hrono ishrana je prilagođena sadašnjoj civilizaciji a zasnovana na principima ishrane naših predaka.
Postoji hiljadu jedan način da se izgubi na težini, ali ima samo jedan način da se hranimo ispravno. Da bismo imali vitko telo i bili zdravi potrebno je da pronađemo adekvatan način ishrane. To je način kojeg su se naši preci instiktivno pridržavali da bi preživeli. Slušajući zakone prirode težimo tako i da se hranimo. Baš onako kako to čine još uvek divlje životinje.
Ne dolazi u obzir da prihvatamo teoriju da bi potpuno primitivna ishrana, koja isključuje kuvanje namirnica, bila nezaobilazan način da se pronađe ravnoteža u ishrani. Želja sasvim dostojne pohvale, to je sigurno.
Izbor nove tehnike
Da bi smo smršili i održali zdravlje tela, možemo da se odlučimo samo za dve glavne tehnike namenjene isključivo mršavljenju.
Dijetetika
Dijetetika se sastoji u stvaranju veštačkog sistema ishrane sa namerom da on bude ograničavajući. Ovakav način ishrane bi obezbedio gubitak težine oslanjajući se na hipokaloričnu dijetu. Kada je ova tehnika u pitanju kliničko ispitivanje (uglavnom težina) ne sadrži nijednu procenu telesnih dimenzija. Osim ponekad procenu odnosa obima struka i kukova ili korišćenje veoma nepouzdanog ITM-a (indikatora telesne mase).
Ishrana
Ona omogućava da bolje odredimo greške u konzumiranju hrane koje treba ispraviti, ali ima i dva ozbiljna nedostatka:
- Kod ove tehnike, upitnik ima prednost nad kliničkim ispitivanjem, koje najčešće sadrži, istovremeno s merenjem težine osobe, merenje odnosa grudi: struk i kukovi.
Upitnik se oslanja na detaljnu procenu životnog iskustva pacijenta i na anketu o ishrani koju pacijent treba da uradi sam, ispunjavajući jednu tabelu tokom nedelju dana.
Pacijent, međutim, učestvujući u ovome kao sagovornik, napisaće samo ono što bude hteo, tako da su rezultati vrlo često obojeni subjektivnošću.
- Još značajnija nepovoljnost jeste odsustvo tačne hronologije u svakodnevnom kvalitetnom i kvantitativnom raspoređivanju hrane.
Što se obe tehnike tiče, nezavisno od činjenice da se merenja retko obavljaju i ne na pravim mestima, i da potvrde ITM-a (indikatora telesne mase) često ne odgovaraju stvarnom stanju, na ovo se nadovezuje – što je još mnogo ozbiljnije – gotovo potupunom, u najvećem broju slučajeva željeno, odsustvo rezultata medicinskih analiza.
A ovaj rezultat je neophodan uslov za dobro upravljanje pravilnom ishranom, utoliko što dozboljava da se dijagnostikuju eventualni metabolički poremećaji i da se otriju viškovi ili manjkovi, koji tada zahtevaju specifičan nutricioni program.
Hrono ishrana
Budući da su obe, i dijetetika i ishrana, nedovoljno dobre čak i opasne za upravljanje korektnom ravnotežom u ishrani organizma. Preporučio bih i treći logičniji put do gubitka kilograma.
Razmišljajući o načinu ishrane koji bi primenio na sve ljude svih starosnih doba. Rešenje je hrono ishrana.
Ova ishrana je revolucionarna ishrana koja omogućava bilo kojoj osobi da ponovo dobije savršeno uravnoteženu liniju, bilo da smrša ako je suviše debela, ili da se ugoji ako je suviše mršava.
Što je još bolje hrono ishrana se koristi u tarapeustskom obliku. Ovakava način ishrane pomaže organizmu da pobedi holesterol zahvaljujući adekvatnoj ishrani. Takođe omogućava da se savlada većina mataboličkih poremećaja ili da se ublaži. Hrono ishrana rešava većinu bolnih funkcionalnih sindroma, bilo da je reč o bolovima u zglobovima ili o nekom drugom problemu.
Morfološka evoluacija omogućava da se prikaže početno stanje linije, a zatim da se veoma precizno ocene dobro napradovanje svakog pacijenta pod nadzorom, kao i njegove eventualne greške, ma koliko one bile male.
Rezultat ove morfološke evaluacije biće morfotip. Da bi se odredio morfotip, kliničko ispitivanje ima prednost u odnosu na upitnik. Ispravljanje grešaka u ishrani počiva na nepravilnostima telesnih dimenzija pre nego na nepravilnostima u vezi sa telesnom težinom.
Telesna težina sa kojom nam dijetetičari probijaju glavu, samo je deo promenljivih parametara evaluacije: obim grudi, obim struka, obim kukova, težina, na koje se kod odraslih osoba dodaju dva fiksna parametra – visina i širina ručnog zgloba, a kod deteta jedan privremeni parametar – rast, koji je ispred svih ostalih, jer menja visinu.
Ova metoda dozvoljava da se od jednog do drugog ispitivanja potpuno objektivno procene prilagođenost pacijenta na redukciju u ishrani ili pak njegove eventualne greške.
Pronađimo prirodni ritam tela
Da bi smo tokom dana uspeli da postignemo ravnotežu u ishrani, dovoljno je da sledimo prirodni ritam tela. Hrono ishrana je primena milenijumskih kriterijuma u ishrani na moderno ljudsko biće, kojem je civilizacija te kriterijume oduzela. Hrono ishrana se u primeni pomenutih kriterijuma ishrane vrlo precizno prilagođava hronologiji tela.
Primitivno ljudsko biće bilo da je mesojed ili biljojed kao i svi ostali sisari pridržavaju se dnevnog i sezonskog modela ishrane koji mu omogućava da preživi.
U pronalaženju tog modela nema ništa teško: dovoljno je baciti pogleda na knjige iz oblasti zoologije, gde se životinjskim instiktom naziva ono što zapravo nije ništa drugo nego programiranje po volji prirode.
Životinja mesojed ili biljojed neizbežno će jesti:
- ujutru masno
- u podne kompaktno
- posle podne slatko
Ako se oslonimo na studije paleontologa, pokazuje se da primitivno ljudsko biće , kojim su upravljali instiktivni impulsi, pridržavalo se nepromenljive svakodnevne hronologije u ishrani.
Svaštojed je lovilo i bilo je predodređeno da:
- pije kada ustane
- lovi i ubija svoj plen
- uvek prvo jede organe bogate mastima (jetru i mozak) i sporim šećerima (utrobu punu već svarenih biljaka) ukoliko su bili u pitanju biljojedi
- zatim ostavi plen da se suši na vazduhu, vetru i suncu i da potom jede mišiće bogate proteinima
- najzad, kada u toku dana ponovo oseti potrebu za hranom, bere voće, skuplja semenje ili korenje u zavisnosti od godišnjeg doba i od okruženja.
